-orig.png)
Hleb je namirnica bez koje Srbi ne mogu da zamisle gotovo nijedan obrok. Tako je bilo kroz vekove i ostalo do danas, mada podaci govore da je potrošnja hleba smanjena u proteklom periodu. Prema istraživanju Privredne komore Srbije (PKS), svaki građanin Srbije godišnje u proseku pojede 84 kilograma hleba, preneo je RTS jesenas. Možda se hleb u poslednje vreme zaista konzumira nešto manje, ali ostaje jedna od namirnica u kojoj se posebno uživa i o kojoj se najviše polemiše - u pogledu kvaliteta, tipa brašna, ponude, cena i zaliha.
Potrošači su s vremenom menjali svoje kupovne i nutritivne navike, ali jedno je sigurno: hleb je sve samo ne "jedna u nizu" namirnica na polici pekare ili supermarketa. Balkanski i slovenski narodi pridavali su mu čak magijski, kultni, verski i kulturološki značaj, a najstarije pominjanje hleba u srpskim pisanim dokumentima nalazi se u Prizrenskoj hrisovulji.
Otuda i njegovo značajno mesto u Bibliji, kroz pominjanje "hleba našeg nasušnog" u molitvi, jer ova namirnica pre svega simbolizuje održavanje života i zahvalnost. I da ne bude zabune, hleb nije samo strast u Srba - već univerzalno priznata hrana koju smo počeli da podrazumevamo. A onda kada nestane sa stola, i te kako primetimo njegovo odsustvo.
Opširnije
Vrhunsko vino dobija s vremenom: otkrijte pet u koja vredi uložiti sada
Tržište vrhunskih vina predstavlja mali ali značajan segment globalnog vinskog tržišta vrednog 450 milijardi dolara.
23.11.2024
Institucija poslovnog ručka ili gde se sada dobro jede na Balkanu
Ono što je u antičkoj Grčkoj bio trg, na Balkanu je kafana. Istražujemo gde je nastala prva, kao i u kojima se danas sklapaju važni poslovi.
01.11.2024
Zašto su zelene mikrobiljke više od trenda u gastronomiji
Neobična, ali i tradicionalna jela sa zelenim mikrobiljkama možete probati u Ohridu.
27.10.2024
Šta budućnost sprema za ručak? Funkcionalnu hranu i meni za astronaute
Pandemija kovida 19 potpuno je promenila način na koji razmišljamo o našem meniju.
09.11.2024
Svetski dan hleba obeležava se 16. oktobra. Nemci su poznati po 'slavljenju' svog domaćeg hleba, a nadaleko je poznat i francuski baget.
Srpski muzej hleba u Pećincima u martu 2025. slavi trideset godina postojanja. Muzej je osmislio i realizovao slikar Slobodan Jeremić Jeremija, koji je davnih dana došao na ideju da svoju zbirku predmeta izloži javnosti.
Rođen je "Muzej kao Jeremijino umetničko delo", kaže Jelena Ristić, istoričar umetnosti.
"U potrazi za motivima za svoje slike, Jeremija je slikao, ali i istraživao i sakupljao predmete. Tačnije, najveći broj predmeta je dobio na poklon od ljudi koji su ih koristili ili od njihovih potomaka. Muzej hleba je od početka zamišljen kao mesto bez ograničenja, poput slikarskog ateljea, mesto koje se stalno menja i tu praksu je zadržao do danas. Jeremija je svojom ogromnom kreativnom energijom uspeo da stvori mesto koje već 30 godina inspiriše."
Hlebu posvećeno čak 1.200 kvadrata
"U Muzeju hleba, najjednostavnije rečeno, može se saznati šta je sve nekada bilo potrebno uraditi da bi se dobila ta namirnica. Postavka je koncipirana tako da pokaže put zrna pšenice ili kukuruza od sejanja, preko žetve, dobijanja brašna, mešenja, sve do finalnog proizvoda - hleba. U okviru kompleksa nalaze se ognjište, furuna za pečenje hleba i galerija. Posebnu specifičnost predstavlja crkva posvećena srpskoj slavi, a kroz slavu, i slavskom hlebu", kaže za Bloomberg Adriju Jelena Ristić i dodaje da Muzej hleb priprema za slavu, ali i često dobija na poklon.
Na prostoru od 1.200 kvadratnih metara nalazi se niz sukcesivno podignutih objekata u koje su smeštene zbirke. Muzejski fond čini oko 2.000 predmeta.
Muzej hleba Jeremija
Izložbeni predmeti su razvrstani u tri tematske zbirke: etnografsku, arheološku i likovnu. Etnografska zbirka je najbrojnija i nju čine: oruđa za obradu zemlje, predmeti za preradu pšenice i kukuruza, predmeti koji su se koristili u procesu mešenja i pečenja hleba, zatim predmeti koji su se koristili u domaćinstvu za pripremanje i služenje hrane i zbirka obrednih hlebova. Zbirku obrednih hlebova čini čak 96 različitih vrsta hlebova koji su se pripremali za praznike i različite, važne prilike u životu ljudi. "Ona je izuzetno zanimljiva i privlači veliku pažnju posetilaca", ističe naša sagovornica.
Koliko je hleb uticao na srpski narod i kulturu
Prema rečima Jelene Ristić, hleb je još uvek sveprisutan u našim životima - kao hrana, simbol i svetinja. "Zbog svojih jedinstvenih karakteristika ne čudi što se nalazi u centru srpske gastronomije, a sasvim je sigurno da će i u budućnosti imati isti, ako ne i veći značaj."
Ta, slobodno možemo reći, čulna, viševekovna povezanost sa hlebom uticala je i na koncipiranje same postavke Srpskog muzeja hleba: izložene predmete je moguće direktno dodirnuti, a pojedini predmeti izloženi su tako da se njihovo funkcionisanje može i demonstrirati. Sagovornica Bloomberg Adrije objašnjava da povremeno pokrenu i neku mašinu, kako bi posetioci imali potpuni doživljaj - kroz čulo sluha, dodira i mirisa. A kada je reč o demografskoj slici posetilaca, tu pravila nema. Ipak, posebna je draž kada muzej posete najmlađi.
Muzej hleba Jeremija
"Od samog početka muzej posećuju deca različitih uzrasta, od vrtićkog do školskog. Posetom im se pruža mogućnost da u muzeju iskuse nešto drugačije od onoga što dobijaju u školi; trudimo se da deca aktivno učestvuju tokom obilaska, da uče i zabavljaju se u isto vreme. Važno je, takođe, da se deca mlađih uzrasta naviknu na posetu muzeju, da odlazak u muzej postane deo njihove svakodnevnice. Kod starijih razreda važno je da se muzej demistifikuje kao nerazumljiv i dosadan. Imamo dugogodišnju saradnju s određenim brojem škola čiji učenici redovno posećuju Muzej srpskog hleba."
Inače, ove godine se obeležava decenija od upisa porodične slave na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog nasleđa čovečanstva. "Srpski muzej hleba je potpisivanjem pisma saglasnosti doprineo izradi nominacije, zbog čega smo zaista ponosni. Porodična slava je, verovatno, najprepoznatljiviji element 'živog nasleđa' u Srbiji. Proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuje većina srpskih pravoslavnih porodica i u njemu svi učestvuju, pojedinačne porodice, njihovi gosti, susedi, cela zajednica. Strani državljani koji posećuju muzej najčešće su čuli za srpsku slavu, neki su čak i prisustvovali proslavi slave i najčešće nas pitaju koju slavu mi slavimo", kaže Ristić.
Zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara
U Muzeju hleba proslavlja se slava Sveti Nikola, a slavski hlebovi su deo stalne postavke i izazivaju veliko interesovanje, posebno posetilaca koji dolaze iz drugih kultura i religija.
Muzej hleba Jeremija
"Od samog početka hleb je bio neophodan, on je na određen način čovekova telesna i duhovna hrana i simbol sjedinjenosti, ljudskosti i božanstvenosti", ističe sagovornica Bloomberg Adrije.
"Hleb ima dvostruko značenje: kao hrana, on je 'hranitelj' ili 'životodržatelj', a kao simbol predstavlja namirnicu za praznike, godišnje cikluse praznika i običaje porodičnog ciklusa (rođenje, brak i smrt). Duboko ukorenjen u srpsku tradiciju, obredni hleb je tokom vremena bio izložen mnogim uticajima tako da se danas može sresti u pregršt oblika, sa raznolikim ukrasima i značenjima."
.webp){kind=icon}
