Šta BMW, Porsche i Volkswagen očekuju od nove nemačke vlade

Nemačka auto-industrija je u krizi. Prodaja je u padu, a proizvodni troškovi rastu. Volkswagen AG, Mercedes-Benz Group AG i stotine proizvođača delova su u zaostatku kada je u pitanju prelazak na električna vozila.

Pri tom, pretnja za dodatne carine prilikom uvoza njihovih vozila američkog predsednika Donalda Trumpa ne ostavljaju nadu. Sve oči nemačke auto-industrije bile su uprte u rezultate izbora, ali i šta dolazi posle njih.

Ulog nikada nije bio veći. Najveća evropska ekonomija nalazi se usred industrijskog pada, izazvanog usponom napredne kineske proizvodnje i nizom kriza – od pandemije do prekida snabdevanja jeftinim ruskim gasom. Bez novih podsticaja, Nemačka rizikuje da izgubi desetine hiljada radnih mesta u proizvodnji u korist zemalja s nižim troškovima, koje agresivno lobiraju za investicije.

„Potreban nam je ekonomski preokret“, rekla je Hildegard Müller, predsednica nemačkog automobilskog udruženja VDA. Dodala je da naredna vlada mora smanjiti birokratiju i podstaći rast kako bi Nemačka ponovo postala konkurentna.

Perspektiva nemačke automobilske industrije, koja čini oko pet odsto ekonomije te države i zapošljava skoro 780.000 ljudi, sumorna je. Proizvođači automobila sada smanjuju troškove, preuređuju proizvodne portfelje i menjaju menadžment, nakon što su pretrpeli ozbiljan udarac zbog sve jače konkurencije iz Kine i opadajuće potražnje za električnim vozilima u Evropi. Raspoloženje je nikad nije bilo gore.

Ipak, nemačke političke partije nisu predstavile ozbiljnije planove za oporavak automobilske industrije. Ovo su ključna pitanja koja more automobilske rukovodioce.

Trgovinski ratovi

Otprilike tri od četiri automobila proizvedena u Nemačkoj izvozi se u inostranstvo, što čini auto-industriju posebno ranjivom na sve veće trgovinske barijere. Odluka Donalda Trumpa da uvede carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma, počevši od narednog meseca, dodatno je pojačala tenzije koje su se gradile otkako se vratio u Belu kuću. Američki predsednik je takođe zapretio sankcijama Kanadi i Meksiku – gde Volkswagen, BMW i Mercedes imaju fabrike – kao i Evropskoj uniji. Carine na automobile mogle bi dostići oko 25 odsto, izjavio je Trump u utorak prošle nedelje.

 

Nemački auto-magnati su više puta kritikovali carine, uključujući i EU carine usmerene na kineske električne automobile. Izvršni direktor BMW-a, Oliver Zipse, ranije ovog meseca nazvao je slobodnu trgovinu „jednim od ključnih pokretača rasta i napretka“.

Snažna potražnja za velikim sportskim terencima u SAD i sporiji prelazak na električna vozila čine to tržište izuzetno unosnim za BMW, Porsche i Mercedes, koji tamo prodaju modele s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na kojima imaju visoke profite. Nemački proizvođači automobila posluju sa nekoliko fabrika u SAD, gde proizvode vozila kako za domaće kupce, tako i za izvoz. To znači da bi posledice trgovinskog sukoba mogle postati još ozbiljnije ako Evropa uvede kontramere – scenario koji postaje sve verovatniji.

  Američko tržište je važno za BMW, Porsche i Mercedes zbog velike potražnje za velikim SUV modelima. Foto: Bloomberg

 

„Evropa će uzvratiti“, rekla je Bénédicte Lowe, strateg za akcije u BNP Paribasu, za Bloomberg TV prošle sedmice, dodajući da očekuje da će pregovori između Brisela i Vašingtona potrajati.

Bivši kancelar Olaf Scholz je nagovestio da je spreman da podrži evropski odgovor. Menadžment auto-industrije će posmatrati mere njegovog naslednika, Friedricha Merza, kako bi videli da li će zauzeti pomirljiviji ton. Merz, bivši predsednik nadzornog odbora nemačke jedinice Blackrock Inc., izrazio je optimističniji stav prema Trumpu, nazvavši ga „vrlo predvidljivim liderom“ sa jasnom agendom.

Visoki troškovi

Predvidljivost je ključna tema za lidere iz ove industrije, posebno kada je reč o troškovima proizvodnje. Njihova glavna briga su cene energije, koje su skočile nakon što je ruska invazija na Ukrajinu prekinula nemačko snabdevanje jeftinim gasom iz gasovoda. Nemačka i dalje veoma zavisi od fosilnih goriva kako bi održala stabilnost snabdevanja električnom energijom, posebno tokom zime.

Cene struje u Nemačkoj su otprilike tri puta više nego u SAD i Kini i oko 40 odsto više nego u susednoj Francuskoj, koja se oslanja na desetine nuklearnih reaktora za pristupačnu i stabilnu energiju. Sve glavne političke stranke su uoči izbora obećale da će smanjiti troškove energije, ali se nisu usaglasile oko načina. Dok Scholzova stranka podržava povećanje obnovljivih izvora energije i ograničenje mrežnih tarifa, Merz je izneo ideju o preispitivanju odluke da Nemačka napusti nuklearnu energiju.

Power Premium/Bloomberg

„Nemačka je jedna od poslednjih istinski industrijalizovanih nacija u Evropi, sa kompanijama poput Salzgittera i BASF-a koje obezbeđuju čelik i hemikalije nemačkoj automobilskoj industriji“, rekao je Matthias Schmidt, nezavisni analitičar auto-industrije iz okoline Hamburga. „Niski troškovi energije ili barem stabilnost cena su od suštinske važnosti.“

Opasna zavisnost od Kine

Kina je najveće pojedinačno tržište za većinu nemačkih proizvođača automobila, koji tamo ostvaruju značajan deo svojih prihoda i profita. Međutim, suočavaju se sa sve većom konkurencijom i slabijom potrošnjom luksuznih vozila, dok besni cenovni rat na tržištu električnih vozila, koji su započeli Tesla Inc. i lokalni proizvođači poput BYD Co.

Vlada Olafa Scholza pokušala je da resetuje odnose s Kinom i pozvala nemačke kompanije da smanje izloženost tom tržištu, nakon što je rat u Ukrajini pokazao koliko može biti opasno previše se oslanjati na Rusiju po pitanju gasa. Merz je prošlog meseca izdao slično upozorenje, nazvavši investicije u Kinu „velikim rizikom“.

Porsche prodavnica u Šangaju. Foto: Qilai Shen/Bloomberg

Ali nemački proizvođači automobila se ne povlače. Oni povećavaju investicije i oslanjaju se na partnerstva s lokalnim kompanijama kako bi povratili tržišni udeo. Volkswagen, koji u Kini posluje sa više od trideset fabrika, planira da poveća prodaju automobila u toj zemlji na oko četiri miliona godišnje do 2030. godine, u odnosu na 2,93 miliona prošle godine. BMW planira da uloži dodatnih 20 milijardi juana (2,7 milijardi dolara) u svoju proizvodnu bazu u Šenjangu kako bi ubrzao lokalnu proizvodnju električnih vozila.

Usporavanje EV tržišta

Nemačka je prošle godine izgubila titulu najvećeg tržišta električnih vozila u Evropi od Velike Britanije, nakon što je prodaja naglo pala kada je Scholzova vlada iznenada ukinula subvencije. Glavni proizvođači automobila, uključujući Volkswagen i Mercedes, od tada su revidirali svoje planove elektrifikacije, navodeći slabu potražnju. Porsche očekuje da će ove godine pretrpeti gubitak od 800 miliona evra zbog širenja portfelja modela s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i plagin hibridima. Izazovi u prelasku na električna vozila skupo su koštali taj luksuzni brend u Kini, gde su isporuke pale za 28 odsto prošle godine.

Prodaja EV stagnira u Evropi/Bloomberg

 

„Porscheova strateška promena šalje jasnu poruku da će nemački automobili s benzinskim motorima možda dobiti duži životni vek, a očekujem da će vlada pod vođstvom Merza podržati taj pravac“, rekao je Schmidt.

Merzovi konzervativci žele da produže prodaju novih vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon planirane zabrane EU 2035. godine, dok je Scholz pozvao na poreske olakšice za električna vozila kako bi se oživela prodaja baterijskih automobila. Obe strane su tvrdile da proizvođači automobila ne bi trebalo da budu kažnjeni visokim kaznama zbog neispunjavanja strožih ciljeva EU za emisije u ovoj godini.

Dugotrajno parkiranje ili promena kursa nemačke auto-industrije? Foto: Krisztian Bocsi/Bloomberg

Birokratija

Elon Musk, koji je izazvao buru na nemačkoj političkoj sceni podržavši krajnje desničarsku AfD stranku, jedan je od najglasnijih kritičara nemačke birokratije, nakon što su regulative odložile izgradnju Tesla fabrike blizu Berlina. Nije usamljen: VDA je pozvao Berlin da ubrza proces izdavanja dozvola, smanji nepotrebne administrativne zahteve i osigura da Brisel ne nameće dodatne birokratske prepreke koje guše rast.

Sve glavne stranke obećavale su da će smanjiti birokratiju. Merz vodi kampanju sa programom koji uključuje niže poreze, ograničene regulative i samo osnovne socijalne beneficije. Međutim, njegovi konzervativci su neodlučni kada je reč o značajnijem ublažavanju ograničenja javne potrošnje, poznatih kao „kočnica duga“, za koju većina analitičara smatra da je ključna za povratak zemlje na put rasta.

„Nemačkoj su potrebni podsticaji, ali pitanje je da li će biti dovoljno novca u budžetu za novu pomoć. Nisam siguran“, zaključio je Schmidt.