Imaju li američke carine smisla - 'Kada se slonovi tuku, strada trava'

Za mesec dana na vlasti, američki predsednik Donald Trump pokušava da nađe mir za postojeće ratove, ali pokreće i nove - trgovinske i tehnološke. Trump je od 12. marta najavio carine od 25 odsto na ključne metale, čelik i aluminijum, na sav uvoz u Ameriku. Prvi na udaru su najbliži dobavljači - Kanada, Meksiko, Brazil i Južna Koreja.

Evropska unija je takođe na udaru i najavljuje da će odgovoriti na sve carine koje bi joj SAD mogle nametnuti, a u niskom startu za nove carine je i Kina, kojoj je Trump već uveo carine od 10 odsto. Na tu meru, Peking je uzvratio protivmerom, fokusirajući se na američke tehnološke divove.

 

 

 

"Svi makroekonomisti će vam reći da carine nemaju logiku", kaže za Bloomberg Adria TV Branimir Jovanović, ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW).

On podseća da je svet raščistio sa carinama pre tridesetak godina, kada je osnovana Svetska trgovinska organizacija. Ekonomisti su se tada saglasili da carine nemaju veliki značaj. 

"Trump na neki način puca samom sebi u nogu da bi drugima pucao u obe noge", navodi Jovanović.

Branimir Jovanović / Bloomberg Adria

 

"Uvođenje carina od 25 odsto Kanadi i Meksiku, recimo, neće uopšte pomoći američkoj automobilskoj industriji i još uvek nije najjasnije koji je Trumpov krajnji cilj, šta želi da postigne, ali je jasno da taj cilj nije sasvim ekonomski. Možda želi da pokrene neku vrstu kulturološkog ili ideološkog rata sa Evropom, što se vidi iz komentara JD Vancea", kaže ekonomista sa Bečkog instituta.

Prema prvim procenama američkih ekonomista, uvozne kompanije sa sedištem u SAD povećale bi cene kako bi apsorbovale bar deo dodatnih troškova. U najgorem slučaju, potencijalni ekonomski uticaj mogao bi da iznosi oko 835 dolara po osobi, ili 3.242 dolara za četvoročlanu porodicu, procenjuje ING na osnovu najnovijih kvartalnih podataka o trgovini.

"Uticaj se ne bi osetio odmah, ali će doći do smanjenja potrošačke moći na srednji i dugi rok", rekao je James Knightley, glavni međunarodni ekonomista u ING-ju. Osim toga, analitičari ukazuju i da bi ove carine ugrozile proizvodnju automobila širom Severne Amerike i dovele do još viših cena, koje su već sada među rekordnim.

Naime, carine će toj industriji dodati 60 milijardi dolara troškova, pokazuje istraživanje konsultantske kompanije AlixPartners, od kojih će se veći deo verovatno preneti na potrošače. Na kraju lanca snabdevanja za potrošače, prosečna cena novog automobila mogla bi da poraste za oko 3.000 dolara, kažu analitičari Volfe Researcha.

Trumpova aktuelna politika uklapa u viziju o nekom novom svetu, smatra politikolog Mladen Mrdalj. Podeća da je tokom devedesetih godina, krajem Hladnog rata, američka spoljna politika  jahala na talasu američke dominacije koja je trebalo da obezbedi rast liberalizma u celom svetu. Uvlačenje Kine u taj sistem trebalo je da dovede do rasta srednje klase koja bi iznedrila demokratiju u toj zemlji.

"Kada se pokazalo da Kina može da se modernizuje, a da se pritom ne demokratizuje, u Americi je, barem sada pod Trumpom, prevagnula ideja da je bolje podeliti svet. Trumpovi potezi uklapaju se u tu ideju multipolarnog sveta, gde će Rusi dobiti jedan manji deo kolača, Kinezi malo veći, a Amerikanci najveći", rekao je Mrdalj.

Evropa u toj podeli treba da održava balans prema Rusiji i ne bi smela da se ujedini u neku veliku silu, smatra sagovornik Bloomberg Adrije.

"Ako Evropa ne bude uspela, a svi su izgledi da neće uspeti da uhvati tehnološki priključak Kini i Americi, ostaće neka vrsta priveska američke ekonomije jer nije kulturološki kompatibilna sa Rusijom i Kinom, da bi se zbližila s njima. Ali pretpostavljam da će biti nekih trzaja, to jest da će Nemačka i posebno Francuska, pokušati da nađu neki sporazum sa Rusijom. Ovo trenutno zaoštravanje prema Rusiji mi se sve više čini kao neka vrsta izgovora da, nakon što je Amerika ostavila Evropu na cedilu, Evropa iliti francusko-nemačka osovina neće imati kud nego da se ponovo osloni na rusku jeftinu energiju i rusko tržište", kaže Mrdalj. 

Mladen Mrdalj / Bloomberg Adria

Politikolog  ističe kako Evropljani sve što uštede uglavnom ulažu u američke firme, jer SAD pokazuju mnogo bolju vitalnost. "Vidimo jedan bipolarni svet, gde će Rusija lavirati između Evrope i Kine, ali mnogo više naslonjena na Kinu", dodao je.

"Problem za nas ovde je da ne ostanemo na nekoj granici između tih zona uticaja, jer ono što nam pokazuje istorija jeste da, kada je svet multipolaran, na granicama tih zona uvek dolazi do nekih malih ratova."

Može li Evropa da uhvati korak s ostalima u tehnološkom ratu

Usred zenita trke SAD i Kine u razvoju veštačke inteligencije (AI), francuski predsednik Emmanuel Macron uspeo je da se poveže s premijerom Indije Narendrom Modijem i na samitu o veštačkoj inteligenciji u Parizu naprasno predstavi Evropsku uniju i Francusku kao atraktivno tlo za novi prodor u razvoju AI-ja. Samo Francuska će uložiti 100 milijardi evra u te svrhe.

"Evropa neće postati tehnološki lider, ali može biti treći igrač, između SAD i Kine. Ipak, veći je problem podeljenost u Evropi, mnogo je birokratije i nesloge", naveo je Jovanović, dodajući kako Evropa treba da poveća svoju efikasnost i konkurentnost, uz veća ulaganja. "Uz sve što danas ulaže, Evropa treba da investira još 800 milijardi evra u infrastrukturu i nove tehnologije, i tako svake godine."

Macron i Modi / Bloomberg

Prema rečima Jovanovića, Evropa novac ima, ali su problem birokratija i način donošenja odluka. S druge strane, ostaje pitanje da li Evropa ima političku snagu da hvata korak s većim silama u tehnološkom ratu, usred previranja u Francuskoj i Nemačkoj, koje su ključne za kontinent.

"Kada je gusto i neophodno, uprkos savezu, svaka država će gledati svoj interes. Recimo, Španija u poslednje vreme igra prilično samostalno, osuđujući Izrael zbog Gaze, što se Trumpu ne dopada. Španija, takođe, ima nezavisniji odnos prema Kini iz koje dosta uvoz, a tu je i Poljska, koja želi bliže odnose s Amerikom ili Francuska, koja želi da iskoristi ovaj momenat pod Macronom da pokuša da zaokruži neki evropski identitet", navodi Mrdalj.

 

Dve ključne države u Evropi su Nemačka i Francuska i od njihovih politika zavisi dosta / Bloomberg Mercury

"Za francusko-nemačku osovinu bi idealno bilo da se nametne kao treći, ili čak četvrti pol, svetske politike, pa da im Rusija, Kina i SAD služe kao partneri koje mogu da menjaju. Ali da bi EU to postigla, mora postojati konsenzus, a njega neće dozvoliti evropske države koje u Americi vide jedinog zaštitnika", smatra sagovornik Bloomberg Adrije. 

Kako da se postave kompanije iz Adria regiona prema carinama

"Postoji ona izreka - kada se slonovi biju, strada trava. Dakle, kada postoje ovako veliki konflikti u svetu između velikih sila, manje države više stradaju nego velike. Koliko će neka zemlja stradati zavisi od toga koliko je njena privreda otvorena, koliko je učešće izvoza i uvoza kao procenat BDP-a. Smatra se da će Amerika najmanje stradati, jer je njena otvorenost 25 odsto, dok je otvorenost EU 50 odsto BDP-a. Recimo, otvorenost Srbije je 90 do 100 odsto BDP-a, a ostale balkanske zemlje su slične, što znači da će one stradati više nego EU i Amerika", navodi Jovanović.

Napominje da će zemlje iz Adria regiona, koje ne izvoze direktno u SAD, carinama biti pogođene indirektno, jer će EU manje izvoziti. "Mi u EU izvozimo mnogo, 70-80 odsto."

Ono što, kaže Jovanović, može da se uradi jeste smanjenje zavisnosti od evropske privrede. "Treba tražiti alternativna tržišta, recimo Bliski istok, severnu Afriku, Indiju i Kinu. Takođe je potrebno fokusirati se na domaće izvore rasta i forsirati domaću potrošnju i domaće investicije, podržati domaće firme kroz industrijsku i inovacijsku politiku. Ali je sve to lakše reći nego realizovati."

 

Što se tiče veštačke inteligencije, Jovanović navodi da male zemlje, poput država iz Adria regiona, ne mogu učiniti previše, ne mogu izmisliti nove algoritme i biti lideri sveta na polju AI-ja. Ipak, postoji prostor da se nešto uradi ako zemlje shvate da nije sve u novcu i kao dobar primer navodi DeepSeek. Potrebna je dobra strategija na državnom nivou, koju bi sastavile država, firme i univerziteti.

Mrdalj kaže da ove ili sledeće godine treba da se reši pitanje 5G mreže u Srbiji, ali Amerikanci bi negodovali ako bi Kinezi uzeli da razvijaju 5G u Srbiji.

"Postavlja se pitanje da li će na geopolitičkom nivou doći do podele kolača i da li ćemo mi pripasti jednoj ili drugoj strani. Postoji i socijalni aspekt na zapadu kod jednog dela stanovništva, gde oni nisu zadovoljni kvalitetom života. U Americi se mnogim ljudima ne sviđa pravac u kojem ide američko društvo, ne samo zbog Trumpa nego generalno (nesigurnost na ulici, politička komunikacija)."

S druge strane, Mrdalj ističe da jedan broj ljudi vidi Srbiju kao lepo mesto u tom pogledu, gde ne moraju da brinu o bezbednosti na ulici ili političkoj korektnosti, a putem interneta i visoke tehnologije, oni mogu da zadrže svoja radna mesta. "To bi, možda, mogao da bude prostor za male zemlje poput naše, da obezbede takvim ljudima ugodnu sredinu za život, a da ih ne sprečavaju da razvijaju svoje kontakte sa svetskim centrima tehnološkog napretka", zaključio je Mrdalj.

Jovanović je za kraj naveo da bi za njega najveće iznenađenje bilo da se Trump smiri i ponudi saradnju svetu umesto konfrontacije. Za Mrdalja bi najveće iznenađenje bilo da američki predsednik održi disciplinu unutar Republikanske partije, budući da ima veoma tanku većinu oba doma Kongresa i ne bi bilo prvi put da neko minira njegove velike planove.

 

- U pisanju teksta pomogla Vesna Damjanić.