Merzovi pokušaji da Nemačku spase 'kineskog šoka'

Završavajući svoju prvu posetu Kini sa funkcije nemačkog kancelara, Friedrich Merz je nastojao da medijima prikaže da je putovanje potpuno ispunilo očekivanja i da se vraća kući sa "mnogo dobrih utisaka i sa mnogo zadataka koje još uvek moramo zajedno da rešimo". Naglašavajući svoju odlučnost da Nemačka "ojača odnose sa Kinom" u političkom dijalogu i ekonomskoj saradnji, Merz je pokušao da prikaže svojevrstan nemački uravnoteženiji pristup u pokušajima da održi snažne ekonomske veze, a istovremeno utiče na Peking da smanji uzroke evropske rastuće zabrinutosti zbog nelojalne konkurencije na evropskom tržištu i otežanog pristupa kineskom tržištu.

"Imamo dobru saradnju sa Kinom, ali postoje određeni izazovi koje moramo zajedno da rešimo", rekao je Merz novinarima, najavljujući da Nemačka i Kina planiraju da nastave vladine konsultacije pauzirane usred pandemijskih poremećaja i naknadnih diplomatskih tenzija, kao i da će se u narednim nedeljama i mesecima razmatrati različita pitanja, uključujući izazove sa kojima se suočavaju nemačke kompanije koje posluju u Kini, uticaj prekomernih kineskih industrijskih kapaciteta na evropska tržišta i mogućnosti za bližu ekonomsku saradnju. "Sve u svemu, sa moje tačke gledišta, sada se radi o traženju dobre saradnje, ali i o tome da se veoma otvoreno bavimo teškim temama."

Prema njegovim rečima, on je pokušao da izvrši pritisak na kineskog predsednika Xi Jinpinga iskoristi svoj uticaj na predsednika Rusije Vladimira Putina kako bi okončao ruski rat protiv Ukrajine.

Uprkos turbulentnom globalnom kontekstu u kojem ekonomska borba SAD i Kine dovodi od ekonomsko-trgovinske podele sveta na dva dela, kancelar Merz ipak poziva na jaču trgovinsku saradnju sa Kinom, istovremeno pokušavajući da spasi privredu Nemačke od "kineskog šoka", koji je početkom ovog veka pogodio američku privredu.

Nemačke zamerke Kini

Kina je nekada bila obećana zemlja za nemačku industriju. A nemački kancelari su bili glavni zagovornici bližih odnosa Evropske unije sa Kinom, zanemarujući zabrinutost zbog ljudskih prava i ističući da će bliži trgovinski odnosi imati ublažavajući efekat na vlast u Pekingu, što je opravdanje sažeto mantrom "Wandel durch Handel" ili "promena kroz trgovinu", koja je isticana u vreme trgovinske saradnje sa Sovjetskim Savezom u vreme Hladnog rata.

Bloomberg

U vremenima kada je svet ušao u Drugi hladni rat, saradnja sa Kinom je poprilična velika strateška glavobolja za kancelara jer Nemačka više nije jedna od retkih država članica EU, koja ima trgovinske viškove sa Pekingom, snabdevajući ga vitalnim komponentama i mašinama, što je i podstaklo ekonomski i tehnološki uspon Kine.

Iako su nemački industrijski giganti, kao što su Volkswagen, Mercedes-Benz i BASF, i dalje neki od najvećih investitora u Kini u nastojanju da iskoriste ogromno kinesko tržište, činjenica da se Kina tehnološki razvila i da obasipa evropsko, ali i sopstveno tržište jeftinijim proizvodima od evropske konkurencije gurnulo je Nemačku i celu EU u očiglednu deindustrijalizaciju, ekonomsko posrtanje i gubitak miliona radnih mesta.

Konkretno, pojedini nemački poslovni lideri pozvali su kancelara da zauzme čvršći stav prema kineskoj industrijskoj politici koja dovodi do cenovnih prednosti za kineske kompanije, jer koristi velike subvencije, namerni damping i potcenjenu kinesku valutu koja olakšava kineski izvoz. Iako je uoči Merzove posete kineski juan počeo da dobija na vrednosti u odnosu na evro, kancelar je otvoreno pozvao Kinu da izjednači uslove za sve firme.

"Konkurencija između kompanija mora biti fer", rekao je on. "Potrebna nam je transparentnost, potrebna nam je pouzdanost, a takođe nam je potrebno i poštovanje zajednički utvrđenih pravila."

Bloomberg

 

Kancelar je otvoreno rekao da cilja na smanjenje trgovinskog deficita koji se učetvorostručio od 2020. godine i sada iznosi 87 milijardi evra.

"Ova dinamika je nezdrava. Stoga se time bavimo i želimo da pronađemo načine da smanjimo ovaj trgovinski deficit", rekao je Merz, pozdravivši "potencijal koji još uvek postoji", kao i to da su u razgovorima sa njim kineski lideri – predsednik Xi i premijer Li Qiang – pristali da naruče do 120 aviona od evropskog proizvođača "Airbus". "Kina ima velike kapacitete, koji sada predstavljaju problem za Evropu jer daleko premašuju potražnju na tržištu".

Xi je Merzu rekao da očekuje "novi napredak" u bilateralnim odnosima.

"Što svet postaje turbulentniji i složeniji, to je važnije da Kina i Nemačka ojačaju stratešku komunikaciju", naglasio je predsednik Kine.

Nevolje u braku

Proteklih decenija, Nemci su u Kini dobili ogromno tržište i proizvodnu bazu za svoju mašinsku, automobilsku i hemijsku industriju, dok su Kinezi dobili nemački "know-how" i mašine potrebne za proizvodnju robe široke potrošnje za ostatak sveta.

Međutim, Kina se u međuvremenu toliko razvila da joj više nije potrebno strateško partnerstvo sa Nemačkom, već preti da je ekonomski uništi što se sve očiglednije ogleda u trendovima smanjenja nemačkog izvoza u Kinu, smanjenja profita nemačkih firmi u Kini i za Nemce pogubnim sudarom sa jeftinijom, bržom, a često i boljom kineskom konkurencijom na trećim tržištima, od Latinske Amerike, preko Bliskog istoka, do jugoistočne Azije.

Bloomberg

 

Zbog ovih nevolja u ovom ekonomskom braku, nemačke političke i ekonomske elite žele ili razvod ili novi "bračni ugovor", čemu se najviše nadaju članovi Merzove delegacije u kojoj je bilo oko 30 rukovodilaca velikih nemačkih industrijskih giganata, pre svega iz automobilskog, hemijskog, mašinskog i energetskog sektora.

Anketa među šefovima nemačkih malih i srednjih preduzeća, koju je sprovela nemačka državna razvojna banka KfW, sugeriše da je Merz u pravu što je zabrinut zbog ekonomskih neravnoteža koje proizilaze iz Kine, čak i dok se zalaže za bliže veze. Skoro petina ispitanika je rekla da se suočava sa sve većim pritiskom kineskih dobavljača, koji se ne takmiče samo niskim cenama, već i sve većim kvalitetom svojih proizvoda i usluga.

"Da bi se ove kompanije zaštitile od konkurentskih nepovoljnosti, moraju se pronaći odgovarajuća rešenja za trgovinsku i industrijsku politiku na nivou EU", rekao je glavni ekonomista KfW-a Dirk Schumacher. "Jačanje konkurentnosti nemačkih kompanija je barem podjednako važno".

Ovaj ekonomista ističe da je nemačkim privrednicima prioritet da dođe do smanjenja birokratije u Nemačkoj, uspostavljanja međunarodno konkurentnog poreskog sistema i pojeftinjenja energenata.

Nemački vicekancelar i ministar finansija Lars Klingbeil, koji je pozvao na strategiju "kupuj evropsko" koja favorizuje "lokalni sadržaj", bio je znatno manje diplomatski od Merza u vezi sa Kinom na forumu u Berlinu. Jedan od lidera socijaldemokrata rekao je da nije spreman da sedi skrštenih ruku dok vlada u Pekingu ignoriše pravila osmišljena da obezbede jednake uslove u globalnoj trgovini.

"Ne bi trebalo da budemo mi ti koji misle da treba ropski da održavamo otvorenost tržišta i poštujemo pravila dok nas drugi nadmudruju", rekao je vicekancelar, koristeći primer jeftinog kineskog zelenog čelika koji "nije proizveden u skladu sa poštenim propisima". "Moramo da se probudimo i nešto da preduzmemo povodom toga i da pokažemo da na kraju nismo idioti koji naivno igraju zajedno."

Više nade, manje ustupaka

Prema oceni višegodišnjeg šefa kineskog ogranka nemačkog hemijskog giganta BASF Joerga Wuttkea, koji je pre puta razgovarao sa kancelarom, Merz je na njegovo iznenađenje "dobro bio pripremljen".

"Njegov prioritet bio je prenošenje problema na način koji bi se on povezao sa Xijem", rekao je Wuttke. "On shvata da je u Evropi verovatno najvažniji političar za Kinu."

Međutim, Peking ima mnogo bolje karte od Berlina, jer je Nemačka s vremenom postala zavisna od kritičnih sirovina uvezenih iz Kine, dajući Pekingu moć da zatvori nemačka postrojenja gotovo po volji, čak i dok Berlin pokušava da sprovede dugoročnu politiku smanjenja takvih zavisnosti ili "smanjenja rizika".

Bloomberg

 

Prema oceni komentatora nemačkog javnog servisa ARD, Nemačka se nada da su njene brige i potrebe konačno stigle do samouverenih lidera u Pekingu i da će se ekonomske nepravde rešiti.

"Međutim, Merz neće doneti kući nikakve ustupke, a kamoli poboljšanja konkurentskih uslova. Kineska supersila krije mnogo kečeva u rukavu i igra igru sa visokim ulozima", ističe Uli Hauck, dodajući da je kancelarovo putovanje u Kinu pokazalo "kako se globalna dinamika moći promenila i koliko je brutalna postala borba za ekonomski uspeh". "Uprkos svim problemima, kancelar namerava da proširi saradnju sa Kinom i privuče kineske investitore u Nemačku."

Dok je kineska državna agencija Xinhua u komentaru navela da dve zemlje imaju zajedničku odgovornost kao velike ekonomije da se suprotstave protekcionizmu i ekonomskoj prisili, američki "The New York Times" je ocenio da "Kina želi Nemačku u svom uglu" geopolitičkog ringa u kojem se bore Vašington i Peking, budući da se u razgovoru sa Merzom Xi zalagao za smanjenje zavisnosti od SAD negovanjem "pouzdanog partnerstva" sa Kinom, fokusirajući se na saradnju u oblastima kao što su veštačka inteligencija, industrijska proizvodnja i zelene tehnologije.