Merza u Kini očekuje suočavanje sa ekonomskom realnošću

Tokom kampanje, nemački kancelar Friedrich Merz nagovestio je radikalan zaokret u odnosu na prethodne lidere koji su otvoreno podržavali trgovinu s Kinom: upozorio je poslovne lidere da ne povećavaju ulaganja tamo i da ne računaju na pomoć države ako stvari krenu po zlu.

Međutim, ekonomska realnost se pokazala neizbežnom, potirući poruke iz Berlina o manjoj izloženosti riziku u odnosima sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. Nemačke investicije u Kinu dostigle su rekordne vrednosti 2025. u odnosu na prethodne četiri godine, kineski izvoz u Nemačku je porastao, dok je nemački izvoz u Kinu opao.

Merz će, s obzirom na nesklad između svojih oštrih stavova prema Pekingu, dugotrajnih kinesko-nemačkih ekonomskih veza i geopolitičkih potresa, morati tokom svoje prve zvanične posete Kini naredne nedelje da vešto balansira: Kina je istovremeno strateški rival i ključni trgovinski partner. Iako će pokušati da uspostavi lični odnos sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom, manje je sklon da veruje Pekingu, posebno dok se njegov omiljeni partner, SAD, udaljava od Evrope.

"Ulazimo u period veće sistemske izloženosti Kini, a ne u sistematsko smanjenje rizika", rekao je Mikko Huotari, izvršni direktor istraživačkog centra za Kinu Merics, na brifingu sa novinarima. "Postoji realna opasnost da rizik ponovo poraste umesto da se smanji."

Merz bi trebalo da otputuje u Vašington četiri dana nakon povratka iz Pekinga, u nadi da će izbeći sukob sa nepredvidivom Belom kućom koja je neprijateljski stav prema Evropskoj uniji postavila kao jedan od stubova svoje spoljne politike.

Bloomberg

Kada je kanadski premijer Mark Carney u januaru posetio Kinu, američki predsednik Donald Trump zapretio mu je carinama ukoliko potpiše trgovinski sporazum. Američki zvaničnici su, takođe, u privatnim razgovorima kritikovali svoje nemačke kolege zbog toga što, po njihovom mišljenju, nisu dovoljno oštri prema Kini.

"Kancelar je svestan političkog i strateškog značaja ove prve posete Pekingu", rekao je Nicolas Zippelius, poslanik iz Merzove Hrišćansko-demokratske unije (CDU). "Cilj je da se nemačka politika prema Kini prilagodi na način da snažna Nemačka pruži smernice unutar Evrope i usaglašeno zastupa zajedničke interese."

Ljudi koji su sa Merzom razgovarali o toj temi kažu da je on realističniji od svojih prethodnika, što odražava opštu zabrinutost zbog asimetričnog odnosa. Nemačka ekonomija gubi oko 10.000 radnih mesta u proizvodnji mesečno i prolazi kroz ono što pojedini ekonomisti nazivaju "drugim kineskim šokom".

"Kina sistematski koristi zavisnosti drugih", rekao je Merz ovog meseca na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. "Sirovine, tehnologije i lanci snabdevanja postaju instrumenti moći u igri velikih sila na sve ili ništa".

Merz će verovatno pokrenuti u razgovoru sa Xi Jinpingom pitanje kineske kontrole nad izvozom retkih zemnih metala i ključnih minerala, što je sporno pitanje. Prema izvorima upoznatim sa situacijom, kineski dobavljači isporučuju tek deo naručenih količina i to uprkos tome što je Peking pristao da izdaje takozvane opšte licence koje bi trebalo da olakšaju trgovinu tim materijalima.

Kancelara će pratiti jedna od najvećih poslovnih delegacija koja je ikada putovala avionom nemačke vlade. U delegaciji su veliki proizvođači automobila, ali i predstavnici drugih kompanija i sektora koji trpe snažan pritisak u konkurenciji sa Kinom.

Kineski zvaničnici pokušali su da pripreme teren za prvi lični susret nemačkog kancelara iz redova konzervativaca i Xi Jinping. U autorskom tekstu za Handelsblatt, kineski ambasador u Berlinu Deng Hongbo pohvalio je trgovinske veze dve zemlje i pozvao nemačku vladu da preispita svoju strategiju.

"Neki zagovaraju smanjenje rizika i manju zavisnost od Kine", napisao je Hongbo. "Razumljivo je da svaka zemlja brine za bezbednost, ali tumačenje bezbednosti mora ostati u razumnim okvirima."

Iako je Merz interno jasno dao do znanja da će razgovarati o kontroverznim pitanjima sa Xi Jinpingom, uključujući kinesku vojnu podršku ruskoj vojsci u ratu, njegova vlada već je osetila posledice zadiranja u najosetljivija pitanja za Kinu: naime, pitanje Tajvana.

Izjave ministra spoljnih poslova Johanna Wadephula o podršci Japanu i Tajvanu dovele su do toga da je kineska strana otkazala neke planirane sastanke na visokom nivou dok su Nemci na kraju odložili put u Peking, planiran za oktobar, za decembar.

Na predizbornom skupu u Triru u sredu uveče, Merz se kratko osvrnuo na agresivno ponašanje Kine na moru.

"Odjednom vidimo da Kina, sasvim suprotno svojoj istoriji dugoj 3.000 godina, agresivno širi svoje mornaričke baze u Južnom kineskom moru, okružuje Tajvan i otvoreno objavljuje spremnost da upotrebi vojnu silu, ako bude potrebno, kako bi ostvarila takozvano ujedinjenje Kine", rekao je Merz. "A usred svega toga smo mi, Evropljani, i mi, Nemci."