Nakon ruskog, Nemačkoj sledi i 'kineski šok'

Pandemija virusa korona, energetski raskid sa Rusijom i američke carine su proteklih godina naneli privredi Nemačke žestoke rane, ali najjačoj evropskoj ekonomiji se bliži udarac koji bi mogao da joj bude fatalan. Ne samo što je cela Evropa prinuđena da bira stranu u aktuelnim globalnim sistemskim promenama u kojem se globalizovana svetska privreda deli na dva poprilično odvojena sveta – američki i kineski – već se Nemačkoj približava i šok iz Kine.

Kao što je "kineski šok" pogodio SAD početkom ovog veka, tako on sada stiže u Nemačku. Nakon najmanje dve decenije, koliko su Nemačka i Kina bile u srećnom ekonomskom braku u kojem su obe privrede imale koristi – Nemci su dobili ogromno tržište i proizvodnu bazu za svoju mašinsku, automobilsku i hemijsku industriju, dok su Kinezi dobili nemački "know-how" i mašine potrebne za proizvodnju robe široke potrošnje za ostatak sveta.

Međutim, Kina se u međuvremenu toliko razvila da joj više nije potrebno strateško partnerstvo sa Nemačkom već preti da je ekonomski uništi što se sve očiglednije ogleda u trendovima smanjenja nemačkog izvoza u Kinu, smanjenja profita nemačkih firmi u Kini i za Nemce pogubnim sudarom sa jeftinijom, bržom, a često i boljom kineskom konkurencijom na trećim tržištima, od Latinske Amerike preko Bliskog istoka do jugoistočne Azije.

Bloomberg

 

Zbog toga nemačke političke i ekonomske elite, iako nerado, sve više shvataju da žele razvod ovog ekonomskog braka, pri čemu prvi put u poslednjih nekoliko decenija dovode u pitanje zalaganje za neograničenu slobodnu trgovinu i globalizaciju, koji su Nemačku pretvorili u industrijsku silu.

Tražeći zaštitu od kineske konkurencije, Nemci žele ekonomski razvod od Kineza, i to u najgorem mogućem trenutku. U trenutku kada nemačku privredu, osim visokih troškova energenata, muči i rešavanje strukturnih problema, kada nemačka industrija mesečno gubi 10.000 radnih mesta i kada se trend deindustrijalizacije vidi i u podacima Eurostata za prošlu godinu koji prvi put otkad se vodi ta evidencija beleže da je doprinos proizvodnje ukupnoj nemačkoj ekonomiji pao ispod 20 odsto.

A da situacija po Nemačku bude gora, potreba za razvodom dolazi u trenutku kada je pre samo mesec dana Kina preuzela od SAD poziciju najvećeg trgovinskog partnera Nemačke.

Win-win odnos

Od posleratnog uspostavljanja diplomatskih odnosa 1972. godine, nemačko-kineski odnos imao je fokus na ekonomsku saradnju i bliske trgovinske odnose, zasnovane na opsežnoj razmeni robe i industrijskoj komplementarnosti. Kina je isporučivala jeftinu robu široke potrošnje Nemačkoj, a nemačka industrija je snabdevala Kinu automobilima, mašinama, hemikalijama, naprednim tehnologijama i inženjerskim znanjem koje je podstaklo kineski rast i inženjersko-tehnološki razvoj, istovremeno održavajući visoko plaćena radna mesta u Nemačkoj što je, između ostalog, činilo nju motorom rasta Evropske unije.

Bloomberg

 

Čak i kada je dolazilo do međusobnih političkih tenzija oko pitanja ljudskih prava u Tibetu i Sinđangu ili, na primer, zbog sastanka kancelarke Angele Merkel sa Dalaj Lamom 2007. godine, nemačka politika prema Kini ostala je utemeljena u pristupu "Wandel durch Handel" ("Promene kroz trgovinu"), koji je Nemačka koristila u doba Hladnog rata pragmatično trgujući sa Sovjetskim Savezom, smatrajući da će tako biti podstaknuta i politička liberalizacija.

Upravo je Merkel insistirala na ovom pristupu i strateškom partnerstvu sa Kinom, i to je prve dve decenije ovog veka bio dominantno "win-win" odnos u kojem je Nemačka beležila uspehe, ne obazirući se na to kako su prošle SAD, koje su se već tada teturale zbog naglog porasta jeftinog kineskog uvoza i ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju. Nemačko-kineska trgovinska razmena se udesetostručila, sa 27 milijardi dolara 2001. godine na 273 milijarde dolara 2024, pri čemu je samo u periodu 2009-2021. godišnji nemački izvoz u Kinu više nego duplirao sa 52 na rekordnih 123 milijardi evra.

Međutim, kada su se 2016. godine kineske firme pojavile kako kupci nemačkih strateških firmi, kao što su robotička firma "Kuka"  i proizvođač opreme za industriju poluprovodnika "Aixtron", nemački političari i privrednici poznati po svom svesrdnom zalaganju za slobodno tržište naprasno su zatražili barijere, pravdajući to tehnološkom ranjivošću i nacionalnim interesima. Doduše, i dalje je insistirano na saradnji, iako je Federacija nemačke industrije (BDI) 2019. godine otvoreno predstavila Kinu kao sistemskog konkurenta.

Ekonomski liberali za carine i barijere

Tek su pandemija, poremećaji u lancu snabdevanja i sve veće slaganje Pekinga sa Moskvom doveli do toga da i političari promene retoriku. Najpre je vlada kancelara Olafa Scholza u koalicionom sporazumu 2021. prvi put otvoreno Kinu predstavila kao rivala, da bi ove godine vlada Friedricha Merza govorila o "smanjenju rizika", izbacujući termin "partnerstvo" iz svoje retorike o Kini i naglašavajući konkurenciju i "elemente sistemskog rivalstva" kao rezultat "kineskih akcija". I uticajna Nemačka federacija proizvođača mašina (VDMA), koja okuplja nemačke ključne kompanije, optužila je Kinu za nelojalnu konkurenciju, pozvavši na antidampinške mere i sankcije protiv kineskih izvoznika koji ignorišu evropsko zakonodavstvo.

"Mi smo za slobodnu trgovinu, ali nefer trgovinske politike se više ne mogu tolerisati", rekao je Oliver Richtberg, šef spoljnotrgovinskog odeljenja VDMA. "Ako Kina ne igra fer, moramo da ih nateramo."

Bloomberg

 

I dok se očekuje da početkom sledeće godine Merzova vlada izađe u javnost sa novim "projektima koji se bave rastućim ekonomskim, tehnološkim i bezbednosnim rizicima u odnosima sa Kinom", kancelar je prošlog meseca čak zapretio da će tražiti da Brisel uvede carine kako bi zaštitio nemačke proizvođače čelika od kineskih konkurenata. Osim toga, njegova vlada je pooštrila zabranu upotrebe kineskih komponenti u mrežama mobilnih podataka, dok istovremeno pokušava da reši problem izuzetne nemačke zavisnosti od uvoza retkih metala i ostalih sirovina iz Kine.

Tako je nekadašnji bastion odbrane ekonomskog liberalizma počeo da zagovara carine, regulatorne barijere i druge protekcionističke mere, koje su Nemci ranije odbacivali kao pogrešne, često se suprotstavljajući susednoj Francuskoj koja je taj pristup zagovarala i ranije.

"Nemačka se kreće i postaje svesna neravnoteža koje je takođe pogađaju", rekao je francuski predsednik Emmanuel Macron francuskom dnevniku "Les Echos" nakon svoje državne posete Kini iz koje se vratio praznih ruku, što ga je nateralo da javno zapreti uvođenjem carina ako Kina odbije da preduzme korake ka otvaranju svog tržišta i smanjenju trgovinskog disbalansa. "Kina pogađa srce evropskog industrijskog i inovativnog modela."

Prema rečima Macrona, EU mora u najosetljivijim sektorima, kao što je automobilska industrija, da zaštiti sebe od kineskih električnih vozila, ali i da se istovremeno ponovo angažuje u sferi konkurentnosti.

"To zahteva pojednostavljivanje i jačanje jedinstvenog tržišta, ulaganje u inovacije, fer zaštitu naših granica, kao i dovršavanje formiranja carinske unije i prilagođenu monetarnu politiku", rekao je Macron, koji ne odustaje od namere da ubedi Peking da mnogo više investira u EU i da odustane od ograničenja izvoza strateških sirovina, alata i retkih metala.

Zavisnost od uvoza iz Kine

Čak i kada bi većina nemačkih privrednika i vladajućih političara to svesrdno zagovarala, nemački razvod od Kine ne bi mogao lako da se izvede, a da ne bude poguban za nemačku ekonomiju. Baš kao što je to slučaj sa SAD, i Nemačku muči to da što je veća izloženost privrede Kini, to je zemlji teže da promeni kurs, naročito što je stvorena jaka zavisnost. A jeste, jer praktično sve retke metale, strateški važne sirovine i ogroman udeo poluproizvoda i proizvoda široke proizvodnje Nemačka uvozi iz Kine i prošle godine taj uvoz je iznosio 156,3 milijarde evra.

Bloomberg

 

Prema računici Nemačkog ekonomskog instituta iz Kelna (IW), u 2023. godini Kina je činila preko polovine nemačkog uvoza u 200 grupa proizvoda, a u 83 grupe proizvoda kineski udeo u poreklu robe bio je čak oko 75 odsto.

"Ovo je posebno problematično kada su u pitanju međuproizvodi koji se ne mogu zameniti robom iz drugih zemalja i stoga imaju potencijal da uspore proizvodne procese u Nemačkoj", ističe Juergen Matthes, stručnjak za Kinu u IW-u, čija studija ukazuje da je Nemačka izuzetno zavisna od Kine u snabdevanju niza sirovina i proizvoda.

Prema proračunima instituta za 2023. godinu, iz Kine dolazi 91 odsto nemačkog uvoza retkih zemnih elemenata potrebnih za proizvodnju baterija za električne automobile i vetroturbina, potom više od polovine celokupnog uvoza lekova i više od 80 odsto uvoza laptop računara i tastatura.

"Pojavilo se čvrsto jezgro od nešto manje od 50 grupa proizvoda sa stalno visokim nivoom zavisnosti od uvoza iz Kine", ističe Matthes, dodajući da u ovom trenutku "nema znakova" jasnog strukturnog smanjenja ovog nemačkog rizika.

Učenik nadmašio učitelja

Uporedo sa zavisnošću, uočljiv je narastajući trend pada nemačkog izvoza u Kinu, kao i sve bespoštednija međusobna konkurencija u osvajanju kupaca na trećim tržištima, pa čak i u samoj Evropi, gde se očekuje poplava kineske robe, koja zbog carina Donalda Trumpa neće otići u SAD.

S jedne strane, nemačke kompanije se suočavaju se sa sve težim domaćim poslovnim okruženjem, koji već nekoliko godina pati zbog viskih cena energenata, manjka kvalifikovanih radnika, preglomazne birokratije i visokih poreza. Pa tako u anketi koju je prošle godine sproveo VDMA, 61 odsto kompanija u mašinskom sektoru očekuje da u budućnosti njihove pozicije u odnosu na kineske konkurente neće biti bolje od prosečnih ili čak i loših, dok u hemijskom sektoru više od 55 kompanija veruje da će se konkurencija sa Kinom na evropskim tržištima intenzivirati.

Bloomberg

 

Naprosto, Kina je od kupca tehnologija i nemačkog učenika za dve decenije prevazišla svog učitelja i postala samostalni proizvođač investicione robe i tehnologija ne samo za kinesko već i svetsko tržište. Time je Nemačka, prema oceni istraživača, izgubila vodeću poziciju na globalnom tržištu automobila, mašina, opreme, inženjerskih postrojenja i hemijskih proizvoda, što je doprinelo, između ostalog, da nemački izvoz u Kinu opada već dve godine te da se prošle godine sveo na 90 milijardi evra.

"Kineske kompanije su sada u poziciji da same proizvode kvalitetnije i tehnički složenije proizvode i stoga često više ne zavise od skupljeg uvoza", kaže Andreas Glunz, jedan od direktora konsultantske kuće KPMG zadužen za međunarodno poslovanje.

Automobilska industrija je samo najvidljiviji primer koliko su kineski proizvođači ovladali tehnologijama pa potpomognuti niskim troškovima proizvodnje, državnim subvencijama i nižom vrednošću juana sve više prednjače u sektorima u kojima su nemačke kompanije donedavno dominirale, ne samo u Kini, već širom sveta. Zasad ih najviše boli postepeni gubitak velikog kineskog tržišta na kojem su nemački auto-giganti za samo dve godine spali sa 50 odsto udela na trećinu tržišta automobila. Ali čak i na domaćem tržištu nemački automobilski sektor gubi bitku, budući da podaci IW-a iz Kelna ukazuju da je samo u drugom kvartalu ove godine uvoz manuelnih menjača iz Kine porastao skoro tri puta.

To se sve očiglednije dešava i u mašinskom i hemijskom sektoru, na šta ukazuje i to da je ove godine Nemačka uvezla više kapitalnih dobara iz Kine nego što je tamo izvezla. Osim toga, ukupan nemački izvoz u Kinu je opao za četvrtinu od 2019. godine, dok je uvoz naglo porastao. Trgovinski deficit Nemačke u robama i uslugama sa Kinom je na putu da dostigne rekordnih 88 milijardi evra ove godine.

Jedan od slikovitih primera kako je kineski učenik nadmašio nemačkog učitelja je iskustvo nemačke porodične kompanije "Herrenknecht", koje proizvodi i upravlja nekim od najsofisticiranijih velikih mašina za bušenje tunela na svetu. Kada je krenuo kineski uspon ka statusu svetske sile, kineske vlasti joj im se obratile za svoje najveće infrastrukturne projekte, ali danas, nakon niza akvizicija, kineski rivali dominiraju globalnim tržištem.

"Pod sve većim smo pritiskom konkurencije, posebno od kineskih firmi koje subvencioniše država", rekla je za "The Wall Street Journal" portparolka Herrenknechta Anja Heckendorf, pozivajući na antidampinšku istragu kineskih rivala. "Neophodan je pristup 'Evropa na prvom mestu' na javnim tenderima koji bi favorizovao lokalne dobavljače."

Moralni hazard

I dok ova nemačka kompanija sada istražuje nova tržišta, poput Indije, i fokusira se na veće i složenije projekte, ne tako mali broj nemačkih industrijskih giganata ne odustaje od kineskog tržišta i ulaganja u Kini pri čemu zatvara pogone u Nemačkoj. Među njima su hemijski gigant BASF, kao i lideri u proizvodnji auto-delova Bosch i ZF Group, i automobila Mercedes-Benz i Volkswagen.

To je, između ostalog, doprinelo da je od vrhunca 2017. godine nemačka proizvodnja pala za 14 odsto, da je od 2019. industrijski sektor je izgubio skoro pet odsto radnih mesta, pri čemu je u tom periodu samo u automobilskom sektoru skoro svaki sedmi zaposleni izgubio posao. Nemačke kompanije koje posluju u Kini otvoreno lobiraju da to što političari od njih traže "smanjenje rizika" ne bi trebalo da znači i primoravanje da prekinu svoje veze sa Kinom. Doduše, retorika političara ih očigledno nije previše omela pa su prošle godine investirali 4,4 milijarde evra u izgradnju fabrika i proizvodnih pogona u Kini, čime su ukupne direktne nemačke investicije u Kini od 2010. godine narasle na 90,5 milijardi evra, na koje bi trebalo dodati i sumu od 8,5 milijardi evra profita koje su nemačke firme reinvestirale u Kini.

Bloomberg

 

"Boravak u Kini nas drži u vrhunskoj konkurentskoj formi", kaže Holger Klein, izvršni direktor ZF Group, ukazujući da im je to neophodno kako bi brzo reagovale na promene na tržištu i smanjile troškove. "Bilo bi fatalno za nas da nismo tamo prisutni."

Međutim, ekonomisti ukazuju da ono što danas ima ekonomskog smisla za pojedine privrednike moglo bi skupo da košta nemačke poreske obveznike ako Zapad naprasno prekine ekonomske veze sa Kinom zbog, primera radi, kineske invazije na Tajvan. Peking bi mogao da nacionalizuje proizvodne pogone nemačkih kompanija ili bi one jednostavno zapale u ekonomske teškoće, što bi ih sasvim sigurno dovelo do vrata nemačke vlade sa zahtevom da im država pomogne kao što je spasavala banke u vreme svetske finansijske krize.

"Postoji značajan moralni hazard na delu jer kompanije nastavljaju da šire svoje poslovanje u Kini u nadi da će ih država spasti u slučaju krize", kaže Matthes iz IW-a.

Međutim, to neće spasti Nemačku od "kineskog šoka", koji kada je zadesio SAD pre 20 godina doveo je do toga da je veliki broj američkih industrijskih kompanija bio primoran na zatvaranje ili velika otpuštanja. Nekad prosperitetni regioni su tada gurnuti u nagli ekonomski pad, što je politički napravilo plodno tlo za bujanje trampizma.

I dok ekonomisti nemačke državne investicione banke KfW-a vide rešavanje kineskog problema zapravo u poboljšanju poslovnog i operativnog okruženja u samoj Nemačkoj, analitičar istraživačkog centra "Rhodium" Noa Barkin ističe da ne može da isključi mogućnost da se Nemačka vrati onome što on naziva svojim "Šangajskim sindromom" – preferenciji za kratkoročne dobitke od smirivanja odnosa sa Kinom uprkos dugoročnim rizicima. Kako kaže, to bi moglo da se dogodi ako Berlin odluči da mu je potrebna zaštita od nepredvidivog Trumpa.