Da parafraziramo Oscara Wildea: gubitak dvoje ključnih centralnih bankara u evrozoni u kratkom roku mogao bi delovati kao nemar. Međutim, nakon dubljeg ispitivanja, sve to izgleda kao politička namera. Biće potrebna spretna ruka da se izbegne da ovo postane još jedan poklon populistima koji napadaju elitu.
Prividna otvorenost predsednice Evropske centralne banke Christine Lagarde da odstupi godinu dana ranije podiže uzbunu tako brzo nakon sličnog poteza guvernera francuske centralne banke Francois Villeroy de Galhau. Iako su imenovanja u ECB oduvek imala prizvuk zakulisnih dogovora kako bi se zadovoljili lideri u Berlinu i Parizu, ovo deluje kao potencijalno opasan presedan, čak i ako je krajnji cilj da se iskoristi globalni trenutak evra nasuprot dolaru, čiji je uticaj narušen politikom Donalda Trumpa.
Dirk Claus/ECB
Ukupan utisak je da se establišment priprema za predsedničke izbore u Francuskoj sledeće godine, na kojima se očekuje pobeda krajnje desnice. Pomeranjem imenovanja u ECB unapred, francuski predsednik Emmanuel Macron i nemački kancelar Friedrich Merz nastoje da osiguraju upravljanje zajedničkom valutom bez obzira na ishod izbora, sprečavajući neprijatnu mogućnost da Marine Le Pen ili Jordan Bardella dobiju uticaj. Istovremeno, time se čuva tradicija Nemačke i Francuske da međusobno dele vodeće pozicije u evrozoni.
Ali s kojim ciljem? Utisak u javnosti nije dobar. Iako je proces ubrzan, kandidati su isti. Bivši guverner holandske centralne banke Klaas Knot i nekadašnji guverner španske centralne banke Pablo Hernandez de Cos su među favoritima. Sada će populisti poput Le Pen imati dodatni podsticaj da koriste retoriku o "ukradenim izborima", čak i ako im zapravo odgovara da izbegnu odgovornost za složenu monetarnu politiku.
Usred svih tih političkih igara, upravo sadržaj te politike, ključan za to da Evropa pronađe način da se afirmiše u "trampovskom" svetu, trebalo bi da bude prioritet. Inflacija u bloku je ispod cilja i iznosi 1,7 odsto, a ECB je u fazi čekanja. Postoji stvarni rizik da se dezinflacija učvrsti u evrozoni, što zahteva kompetentno vođstvo. Hoće li najbolji centralni bankar prevladati usred svih intriga? Lagarde zaslužuje priznanje za stabilan mandat, ali ovo je pomalo neobičan način odlaska.
Evropa je i dalje daleko od mešanja u rad centralnih banaka kakvo se viđa kod Trumpa ili Erdogana. Veća zabrinutost jeste da se stvara presedan koji bi budući populistički lider mogao opravdano da zloupotrebi. "Nisam siguran da je dugoročni rizik za nezavisnost i kredibilitet ECB vredan toga", kaže Frederik Ducrozet, ekonomista u Pictet Wealth Managementu.
Optimističnije tumačenje jeste da je na pomolu neka vrsta velikog dogovora između uvek hiperaktivnog Macrona i zabrinutog Merza. Francuski predsednik želi priliku da oblikuje globalnu ulogu evra u trenutku kada se investitori štite od dolara i američke imovine. Jedna pobeda za Jelisejsku palatu jeste to što čak i nekada izrazito štedljivi nemački centralni bankari pokazuju veću otvorenost prema zajedničkom zaduživanju u evrozoni.
Moguće je da Macron pristane na izbor sklon Merzu u zamenu za druge pozicije, poput mesta glavnog ekonomiste ili člana izvršnog odbora za Francusku. Uostalom, pomalo je anahrono pretpostavljati da će nacionalnost centralnog bankara određivati njegove odluke o kamatnim stopama. Ni Jean-Claude Trichet ni Lagarde nisu vodili naročito francusku politiku. Macronova potreba za pomoći u oživljavanju posrnule francuske ekonomije zasad uglavnom ostaje bez odgovora.
Ipak, postoji nešto dekadentno u ovoj užurbanoj igri stolica iza kulisa. Važnije istorijsko pitanje za evrozonu jeste da li treba ostati pri pristupu koji favorizuje tehnokratsku preciznost u ciljanju inflacije ili se okrenuti modelu usmerenom na rast, kakav je zagovarao Mario Draghi, kaže ekonomista Financiere de la Cite Nicolas Goetzmann.
U trenutku kada Bela kuća otvoreno kritikuje rad sopstvenih ekonomista, evropske greške treba staviti u kontekst. Ono što svetu danas treba od Evrope jesu vođstvo, stabilnost i nivo integracije koji omogućava rešavanje kriza. Ono što građanima bloka treba jeste okvir monetarne politike koji stavlja naglasak na njihove probleme sa troškovima života i koji smanjuje sklonost birača ka ekstremima. Možda ćemo do toga doći. Ali preslagivanje elita među moćnim javnim zvaničnicima nije dobar početak.
.webp){kind=icon}
