Administracija predsednika Donalda Trumpa nastavila je sa planovima za uvođenje carina na uvoz poluprovodnika i farmaceutskih proizvoda - pokretanjem trgovinskih istraga koje vodi ministarstvo trgovine.
Ovi potezi, objavljeni u ponedeljak u Federalnom registru, predstavljaju uvod u uvođenje carina i prete da dodatno prošire obim predsednikovog opsežnog trgovinskog rata.
Ministarstvo trgovine saopštilo je da je započelo istrage o uticaju uvoza "poluprovodnika i opreme za proizvodnju poluprovodnika", kao i "farmaceutskih proizvoda i farmaceutskih sastojaka, uključujući gotove lekove", na nacionalnu bezbednost SAD. To je rečeno u dve zasebne objave.
Opširnije
Yannis Varufakis o SAD: Kontrolisanim raspadom do američke hegemonije
Varufakis je u moru različitih stavova, kolumni i analiza koje su ekonomisti, politikolozi i drugi stručnjaci napisali, otkako je postalo poznato kakvu će trgovinsku politiku sprovesti druga administracija Donalda Trumpa, početkom aprila za etablirani britanski medij UnHerd napisao kolumnu koja daje drugačiji pogled na razmišljanje o trumponomiji 2.0.
14.04.2025
Zašto Amerikanci ne bi smeli da ignorišu DOGE Elona Muska
Milioni ljudi za koje ne biste nikad pomislili da će biti na meti Muska, od starijih građana do luteranskih humanitarnih organizacija, sada su ugroženi.
12.04.2025
Kina uzvraća udarac - carine na američke proizvode uvećane na 125 odsto
Kineske vlasti su u četvrtak odlučile da smanje broj američkih filmova u bioskopima, dok su zvaničnici upozorili građane na opasnosti putovanja u SAD i savetovali studentima da budu oprezni u "nekim državama“.
11.04.2025
Investitori pod pritiskom - kako sačuvati portfelj od carinskih udara
U ovim nesigurnim vremenima teško je zadržati prisebnost, pa smo nekoliko stručnjaka iz celog sveta pitali kako zaštititi svoj portfelj od recesije ili trgovinskog rata.
12.04.2025
Istrage, koje su počele 1. aprila, sprovedene su po osnovu Odeljka 232 Zakona o proširenju trgovine i mogu potrajati mesecima. Prema tom zakonu, sekretar za trgovinu treba da dostavi rezultate istrage u roku od 270 dana, iako su Trump i drugi zvaničnici nagovestili da bi ovaj proces mogao biti završen brže.
Američki predsednik već dugo smatra da strana proizvodnja lekova i čipova predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, te je zapretio uvođenjem carina na uvoz kako bi oživeo domaću proizvodnju tih proizvoda. Međutim, takvi potezi mogli bi poremetiti lance snabdevanja i povećati troškove za američke potrošače.
Nove carine bi mogle da uzdrmaju industriju čipova, koja je prošle godine ostvarila više od 600 milijardi dolara globalne prodaje, a čiji proizvodi su ključni za automobile, avione, mobilne telefone i potrošačku elektroniku. Lanci snabdevanja, koji se još uvek oporavljaju od posledica pandemije kovida 19, sada bi mogli biti dodatno opterećeni američkim carinama.
Objava Trumpove administracije usledila je samo nekoliko dana nakon što su poluprovodnici, mobilni telefoni, računari i druga elektronska roba izuzeti iz paketa carina od 145 odsto, koji se primenjuje na Kinu. Ta objava dočekana je kao olakšanje za tehnološke gigante poput Applea i Nvidije, ali su Trump i njegovi savetnici brzo naglasili da će to izuzeće biti kratkog daha i da će posebne carine biti uvedene na čipove.
Istraga ministarstva trgovine o poluprovodnicima biće sveobuhvatna, i obuhvatiće i starije i najnaprednije čipove koji su ključni za primene u veštačkoj inteligenciji (AI). Istraživaće se uvoz svih vrsta čipova, oprema za njihovu proizvodnju, kao i elektronski proizvodi koji sadrže te komponente, prema obaveštenju vlade.
Carine u sektoru poluprovodnika mogle bi uticati na širok spektar kompanija koje godišnje u SAD izvoze milijarde dolara u mikroprocesorima i povezanoj robi. Strani proizvođači naprednih čipova, kao što su Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. i SK Hynix iz Južne Koreje, mogli bi biti prinuđeni da povećaju cene ili prihvate manje marže, ako Trump ispuni pretnju uvođenjem carina.
Ove mere, takođe, mogle bi da povećaju troškove Trumpove vizije širenja domaće proizvodnje čipova, posebno ako carine pogode i uvoz opreme za proizvodnju čipova od kompanija poput ASML Holding NV.
ASML iz Holandije je vodeći proizvođač naprednih litografskih mašina koje se koriste za izradu najmanjih čipova, bitnih za veštačku inteligenciju.
Depositphotos
Posebna istraga u vezi sa lekovima ispitaće uvoz svih farmaceutskih proizvoda - i gotovih generičkih i brendiranih lekova - kao i sastojke koji se koriste za njihovu proizvodnju. Istraživači će, takođe, ispitivati uvoz ključnih farmaceutskih sirovina, a javnost je pozvana da učestvuje u obe istrage dostavljanjem komentara u narednih 21 dan.
Carine bi takođe predstavljale udarac za najveće svetske farmaceutske kompanije, uključujući Merck & Co. i Eli Lilly & Co., koje maltene sve imaju desetine proizvodnih pogona raspoređenih širom sveta.
Portparol trgovinske grupe PhRMA Alex Schriver izjavio je da farmaceutska industrija deli Trumpov cilj da se podstakne proizvodnja u SAD. Iako je rekao da će industrija sarađivati sa administracijom tokom celog procesa, dodao je da su "lekovi istorijski bili izuzeti iz carina, jer mogu dovesti do viših cena i nestašica lekova koji spasavaju živote".
Farmaceutske kompanije su požurile da najave velike investicije u SAD pred mogućnost uvođenja carina. Najnovije, švajcarski proizvođač lekova Novartis AG objavio je da planira da uloži 23 milijarde dolara u SAD u narednih pet godina, pridruživši se tako kompanijama Eli Lilly, Merck & Co. i Johnson & Johnson, koje su već dala ta obećanja.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da to verovatno neće ublažiti posledice carina.
"Nema brzog rešenja za kompanije koje su izložene ovom riziku", rekao je analitičar kompanije Leerink Partners, David Risinger, u belešci klijentima. "Premestiti proizvodnju nazad u SAD trajalo bi godinama i bilo bi izuzetno skupo."
Dilema
Farmaceutske kompanije će se naći pred izazovom da li da preuzmu trošak carina na sebe ili da povećaju cene lekova, i to na tržištu koje je već najskuplje na svetu.
Depositphotos
"Mislim da će postojati politička osetljivost za brendirane proizvođače kada je reč o povećanju cena lekova ovde", rekla je Marta Wosinska, viša saradnica Centra za zdravstvenu politiku pri Brookings Institutu. "Verujem da će postojati nevoljnost da se ti troškovi prenesu na potrošače."
Zbog određenih mehanizama kontrole cena lekova, carine bi mogle da pogode profit farmaceutskih kompanija, što bi ih navelo da smanje ulaganja u istraživanje, upozorio je izvršni direktor Eli Lillyja, Dave Ricks.
"Moramo da apsorbujemo troškove carina i pravimo kompromise u našim kompanijama", rekao je Ricks nedavno za BBC. "To obično znači smanjenje broja zaposlenih ili ulaganja u istraživanje i razvoj, a predviđam da će R&D (istraživanje i razvoj) prvi doći na udar. To je razočaravajući ishod."
Trump, koji je više puta kritikovao oslanjanje američkih proizvođača lekova na proizvodnju u inostranstvu, ovim potezom prekida višedecenijsku tradiciju. Farmaceutska industrija je dugo uspevala da izbegne trgovinske ratove, zahvaljujući međunarodnim sporazumima koji su u velikoj meri štitili lekove od carina, iz humanitarnih razloga.
Globalni uticaj
Trumpov potez u vezi sa poluprovodnicima podseća na njegov pristup drugim industrijama, pri čemu su uvozni čelik, aluminijum i automobili već podvrgnuti carinama od 25 odsto, dok se očekuje da će trenutna istraga Ministarstva trgovine dovesti i do uvođenja carina na strani bakar.
Pod bivšim predsednikom Joeom Bidenom, SAD su već udvostručile carine na takozvane zastarele (engl. legacy) čipove iz Kine na 50 odsto, a u decembru prošle godine pokrenuta je i istraga o kineskoj dominaciji u toj oblasti, čime je postavljen temelj za Trumpovo potencijalno dodatno povećanje carina. Iako ti čipovi nisu napredni kao oni koji pokreću AI, starija tehnologija je rasprostranjena u automobilima, avionima, medicinskim uređajima i telekomunikacijama.
Trump je preporod američke industrije čipova i šire industrijske baze predstavio kao ključan za nacionalnu bezbednost. Pobediti u globalnoj trci za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije takođe je jedan od glavnih prioriteta nove administracije.
Ne može preko noći
Analitičari upozoravaju da će povratak proizvodnje čipova u SAD zahtevati godine napornog rada.
Bloomberg
Kada je reč o lekovima, predložene carine bi posebno pogodile Irsku, koja sa SAD ima trgovinski suficit od 54 milijarde dolara (47,6 milijardi evra), što je dodatno podstaklo Trumpovo nezadovoljstvo. Ova neravnoteža, dominantno uzrokovana farmaceutskom industrijom, rezultat je povoljnog poreskog sistema Irske i visokoobrazovane radne snage. Prema analizi TD Cowena, američke farmaceutske kompanije, uključujući Lilly i Pfizer Inc., upravljaju sa skoro dvadeset fabrika u Irskoj koje izvoze proizvode u SAD.
Američka biotehnološka industrija, koja je glavni pokretač inovacija u razvoju lekova, takođe je izuzetno ranjiva na nove carine. Prema nedavnom istraživanju organizacije Biotechnology Innovation Organization (BIO), skoro 90 odsto američkih kompanija oslanja se na uvozne komponente za proizvode koji su odobreni u SAD. Zbog toga je snabdevanje američkih pacijenata i porodica naročito izloženo riziku predloženih carina na uvoz iz EU, Kine i Kanade, navodi se.
Gotovo sve kompanije koje su učestvovale u istraživanju izjavile su da očekuju naglo povećanje troškova proizvodnje ukoliko se uvedu carine na proizvode iz EU. Polovina od 42 kompanije rekla je da bi bile prinuđene da ubrzano traže nove partnere za istraživanje i proizvodnju, ili da bi morale da izmene ili čak odlože regulatorna podnošenja za nove proizvode.
"Povrat ključnih delova biotehnološkog lanca snabdevanja u SAD i kod naših saveznika, kao i jačanje američke proizvodne baze, treba da bude prioritet kako za nacionalnu, tako i za ekonomsku bezbednost", rekao je John Crowley, predsednik BIO-a. "Međutim, za ovu tranziciju biće potrebne godine. Moramo biti svesni negativnih posledica predloženih carina", dodao je.
Trumpovi izuzeci
Predsednik SAD je u ponedeljak najavio da će razmotriti privremene izuzetke od carina od 25 odsto na uvoz automobila, kako bi kompanijama dao vremena da premeste proizvodnju u SAD. Ova najava ukazuje na to da je Trump spreman da pregovara sa liderima iz industrije, a očekuje se da će slični zahtevi uslediti i od tehnoloških i farmaceutskih izvršnih direktora.
"On želi da se premeštanje proizvodnje (engl. onshoring) dogodi što pre i što urednije", rekao je Trumpov ekonomski savetnik Kevin Hassett u ponedeljak za Fox Business. "I kada razgovara sa direktorima, oni mu kažu da im treba još malo vremena za ovo ili za ono, a on je apsolutno spreman da sasluša."
Ministar finansija Scott Bessent izjavio je za Bloomberg Television da administracija ostaje usmerena na pregovore o sporazumima koji će biti u korist Amerikanaca.
"Mislim da ćemo započeti pregovore, i kao i sa svima ostalima, kažem im: 'Dovedite najbolju ekipu. Videćemo šta imate da ponudite, pa ćemo odatle nastaviti'", rekao je Bessent.
Trump je upitan koji bi tačno proizvodi mogli biti privremeno izuzeti, ali nije precizirao koliko bi dugo pauza ili smanjenje carina na automobile mogla da traje.
.webp){kind=icon}
