Mišljenja o zloglasnom levičarskom grčkom ekonomisti Yannisu Varufakisu su protivrečna. Bivši ministar finansija postao je poznat na vrhuncu grčke dužničke krize i, u zavisnosti od toga na kojoj se strani političkog spektra nalazite, smatrate da je bio na putu da spase svoju zemlju, ili da je povuče u još dublji ambis dužničke krize. Varufakis je zbog spora o rešavanju grčkog duga podneo ostavku sa pozicije ministra finansija Grčke leta 2015, nakon što je na toj poziciji bio samo oko pola godine.
Bloomberg je izuzetno nekonvencionalnog Varufakisa nekada označio kao "briljantnog ekonomistu", a on se poslednjih godina fokusira prevashodno na evropsku politiku i pisanje knjiga - sa svojim delom "Tehnofeudalizam: Šta je ubilo kapitalizam" u poslednje vreme stekao je veliku popularnost.
Varufakis je u moru različitih stavova, kolumni i analiza koje su ekonomisti, politikolozi i drugi stručnjaci napisali, otkako je postalo poznato kakvu će trgovinsku politiku sprovesti druga administracija Donalda Trumpa, početkom aprila za etablirani britanski medij UnHerd napisao kolumnu koja daje drugačiji pogled na razmišljanje o trumponomiji 2.0.
Opširnije
Zašto Amerikanci ne bi smeli da ignorišu DOGE Elona Muska
Milioni ljudi za koje ne biste nikad pomislili da će biti na meti Muska, od starijih građana do luteranskih humanitarnih organizacija, sada su ugroženi.
12.04.2025
Kina uzvraća udarac - carine na američke proizvode uvećane na 125 odsto
Kineske vlasti su u četvrtak odlučile da smanje broj američkih filmova u bioskopima, dok su zvaničnici upozorili građane na opasnosti putovanja u SAD i savetovali studentima da budu oprezni u "nekim državama“.
11.04.2025
Carine na kinesku robu skočile, Bela kuća priznaje 'prelazne probleme'
Zapanjujuće visoke američke carine na drugu najveću svetsku ekonomiju izazvale su trgovinski rat u kojem jedna strana uzvraća drugoj, što je uzdrmalo svetska finansijska tržišta.
11.04.2025
Ray Dalio: Carine narušile reputaciju SAD, svet ulazi u novu fazu neizvesnosti
Milijarder kaže da su Trumpove odluke drastično uticale na psihologiju i stavove u vezi sa pouzdanošću Sjedinjenih Američkih Država.
13.04.2025
U članku "Da li će dan oslobođenja promeniti svet?" Varufakis uvođenje takozvanih recipročnih američkih carina na "Dan oslobođenja", kako ga je Trump imenovao, postavlja u istorijski kontekst. Grčki ekonomista podseća na 1971. godinu i administraciju republikanca Richarda Nixona, koja je godine američke stagnacije pokušala da reši šokom koji je, prema Varufakisovim rečima, "uništio posleratni ekonomski poredak i omogućio uspon neoliberalizma".
"Trumpov ekonomski šok nije bez presedana, ali donosi novu realnost", piše ekonomista. Sa razornim carinama i napadom na globalizaciju, Trump navodno pokušava da obnovi američku hegemoniju, pri čemu njegovi potezi možda podsećaju na Nixonove, ali ciljaju na drugačiji svet: tehnološki preoblikovan, podeljen i u novoj trci za globalnu prevlast.
Sa razornim carinama i napadom na globalizaciju, Donald Trump navodno pokušava da obnovi, odnosno produži američku hegemoniju, smatra Varufakis.
Al Drago/Bloomberg
Nixonov šok bio je posledica niza ekonomskih mera, uključujući zamrzavanje plata i cena, dodatne dažbine na uvoz i jednostrano ukidanje direktne međunarodne konvertibilnosti američkog dolara sa zlatom, koje je 15. avgusta 1971. usvojila Nixonova administracija kao odgovor na sve veću inflaciju. Ovaj potez je izazvao globalni ekonomski preokret, pokrenuo inflaciju, ojačao moć Wall Streeta i popločao put neoliberalizmu i finansijskoj globalizaciji.
Varufakis piše da je Nixonov šok bio razorniji od 'Trumpovog šoka', naročito za Evropljane. Glavni razlog prvog je bio, prema mišljenju ekonomiste, da osigura da će američka hegemonija rasti zajedno sa američkim dvostrukim (trgovinskim i javnofinansijskim) deficitom.
"Trump, dakle, nije prvi predsednik koji je težio kontrolisanom raspadu svetske ekonomije pomoću razornog udarca. Takođe nije prvi koji namerno šteti američkim saveznicima da bi obnovio i produžio hegemoniju SAD. Takođe nije prvi koji je bio spreman da kratkoročno našteti Wall Streetu u procesu dugoročnog jačanja akumulacije američkog kapitala. Sve to je Nixon već učinio pre pola veka", ističe grčki ekonomista.
Nixonov šok je stvorio svet koji neki nazivaju neoliberalnim periodom, drugi globalizacijom, a treći finansijalizacijom. Taj svet je, prema Varufakisu, finansijska kriza iz 2008. godine uzdrmala iz temelja, a iako je američka dominacija nastavljena i nakon saniranja krize, izgubila je značajan zamah. Bivši ministar finansija smatra da Trumpove pristalice sada žele da daju novi polet američkoj hegemoniji, a Trump pritom koristi carine kao strateško oružje koje više šteti evropskim i azijskim kapitalistima nego američkim.
I ako Trumpov šok bude barem približno toliko uspešan kao Nixonov, kako će izgledati svet? "Neoliberalizam već osporava tehnofeudalno verovanje neoreakcionara. Kapital u klaudu potiskuje finansijski kapital i zamenjuje božansku ulogu tržišta svetim gralom transljudskog stanja (spajanje kapitala u klaudu, veštačke inteligencije i biološkog pojedinca). Finansijalizacija će uskoro biti pod sličnim pritiskom. Sa razvojem veštačke inteligencije, Wall Street se više neće moći odupirati ujedinjenju kapitala u klaudu i finansija, kao što je vidljivo iz ambicija Elona Muska da X pretvori u 'aplikaciju za sve'," razmišlja Varufakis.
"Vrli novi svet", koji bi mogao nastati ako Trumpov šok bude uspešan, mogao bi prema Varufakisovom mišljenju imati ozbiljne posledice za finansijsku stabilnost, uključujući moguću ulogu američke centralne banke Fed. "Umesto snova o globalnom selu, imaćemo državu ograđenu zidovima. Međutim, to što se globalizacija povlači, ne znači da je moguća autarkija. "Grčki ekonomista predviđa da će Trumpova politika rezultirati novom podelom sveta - između država koje prihvataju američku dominaciju i onih koje se okreću BRIKS savezu kao alternativi."
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...