Šta se krije u pregovorima Trumpa i Putina o Ukrajini

Ceo svet, a naročito Evropa, ovih dana bruji o susretu visokih zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Rusije u Rijadu kao o prvom krugu pregovora o prekidu rata u Ukrajini. Lideri Evropske unije (EU), Ukrajine i Velike Britanije organizuju krizne sastanke, između ostalog, zbog toga što su izostavljeni sa tih pregovora, a EU je čak ugovorila novi paket sankcija protiv Rusije kao kaznu za invaziju na Ukrajinu.

Međutim, Ukrajina uopšte nije bila toliko u fokusu četvoročasovnog sastanka timova Donalda Trumpa i Vladimira Putina u prestonici Saudijske Arabije. Bar ne koliko se u Evropi to pretpostavlja. A da je u mnogom većem fokusu bilo obnavljanje diplomatske, ekonomske i ostale saradnje između SAD i Rusije svedoče kako izjave učesnika pregovora, tako i sterilno napisana saopštenja ministarstava spoljnih poslova dve zemlje.

I dok su mediji iz saopštenja američkog Stejt departmenta istakli deo o tome da će obe strane imenovati visoke timove koji će raditi na okončanju sukoba "što je pre moguće, na način koji je dugotrajan, održiv i prihvatljiv za sve strane", u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova se jasno vidi da je akcenat bio na normalizaciji bilateralnih odnosa.

Štaviše, kao prva i najvažnija stavka je navedeno da je ugovoreno je da se "otpočnu konsultacije na nivou zamenika ministara spoljnih poslova kako bi se uklonila ograničenja u radu diplomatskih misija dve zemlje", kao i da su se obe strane saglasile da "uspostave dijalog kako bi se identifikovali načini za nastavak saradnje u ekonomiji, uključujući energetiku, istraživanje svemira i druge oblasti od zajedničkog interesa".

Tek nakon obnove diplomatske, ekonomske i ostale saradnje, pomenuto je da su učesnici "razmenili mišljenja o situaciji oko Ukrajine i ponovili zajedničku posvećenost rešavanju sukoba".

Bloomberg

"Ruska strana je istakla važnost otklanjanja osnovnih uzroka sukoba, stvaranja odgovarajućih uslova za postizanje trajnog mira i obezbeđivanja bezbednosti i legitimnih interesa svih zemalja u regionu", navelo je rusko ministarstvo.

Da je zvaničnoj Moskvi prioritet resetovanje odnosa sa Vašingtonom, a ne brzi kraj rata u Ukrajini, svedoče i, uz šefa diplomatije Sergeja Lavrova, dva ključna čoveka u ruskom timu.

"Glavna stvar je da se počne prava normalizacija odnosa između nas (Moskve) i Vašingtona", rekao je bivši ruski ambasador u Vašingtonu, a sada spoljnopolitički savetnik predsednika Putina Jurij Ušakov ruskoj državnoj televiziji po dolasku u Rijad u ponedeljak uveče.

 

Šef državnog Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) Kiril Dmitrijev, koji je zadužen da se bavi ekonomskim pitanjima na pregovorima, rekao je da su američke kompanije izgubile 300 milijardi dolara zbog napuštanja ruskog tržišta od početka rata.

"Znamo da postoje američke naftne kompanije koje bi želele da se vrate u Rusiju", rekao je Dmitrijev pre pregovora.

Arktik važniji od Ukrajine

I posle pregovora Dmitrijev je potvrdio da su u Rijadu naširoko razgovarali o energetskog saradnji i to, kako je precizirao, o "specifičnim oblastima saradnje", poput moguće saradnje na energetskim projektima na Arktiku.

"To je bila više opšta diskusija - možda zajednički projekti na Arktiku. Posebno smo razgovarali o Arktiku", rekao je telefonom za Politico Dmitrijev dok se ukrcavao na let iz Rijada ka Moskvi.

Kiril Dmitrijev; Foto: Bloomberg

I pre ovih pregovora, Trump je istakao svoj cilj da proširi američki uticaj na Arktiku, pošto je više puta razmišljao o preuzimanju Grenlanda od Danske, odbivši pritom čak da isključi upotrebu vojne sile ili ekonomskih ucena kako bi preuzeo kontrolu nad ogromnim ostrvom sa njegovim ogromnim rudnim bogatstvom i ključnom strateškom lokacijom.

Američka naftna kompanija ExconMobil udružila se sa ruskim državnim naftnim velikim kompanijama Rosnjeftom u istraživanju ugljovodonika na gornjem Arktiku, ali se povukla 2018. nakon uvođenja zapadnih sankcija kao odgovora na početnu invaziju Rusije na Ukrajinu kada je anektirala teritoriju Krima 2014. godine.

Dimitrijev je ekonomski tok razgovora opisao kao dobar, ali je odbio da ulazi u detalje političkih razgovora.

"Postoji razumevanje da loši odnosi između Rusije i SAD zapravo mnogo koštaju američki biznis, a postoje načini da produktivna saradnja bude od koristi i Rusiji i SAD", rekao je on. "Ne bih želeo da imam nerealna očekivanja za nastavak procesa, ali mislim da su zajednička ulaganja između Rusije i SAD sada verovatnija nakon ovog sastanka nego ranije."

Da je Arktik Putinov adut da obnovi saradnju sa Trumpovom Amerikom, svedoče i komentari ruskih novinara koje prenosi moskovski portal Eho, koji je poznat po kritičnijim stavovima prema vlastima u Kremlju. Novinar Dmitrij Kolesev strahuje da SAD nameravaju da ugrabe prirodne resurse sa obe zarađene strane, sa ruske na Arktiku, a sa ukrajinske time što traže od Ukrajinaca 500 milijardi dolara vredna ukrajinskih nalazišta kritični važnih minerala.

Depositphotos

"Neverovatno! Petnaest godina su nam govorili da smo devedesetih praktično sva prirodna bogatstva predali strancima", rekao je Kolosev i dodao da se sada "ispostavlja da ih je Putin ljubazno spasao da bi ih u pravom trenutku ponudio Amerikancima". "Zamislite da SAD sada obezbede i povoljne uslove u ruskom naftnom sektoru i ukrajinske prirodne resurse pod predatorskim uslovima. ... U tom slučaju pobednik u ovom ratu neće biti ni Rusija ni Ukrajina, već SAD."

S druge strane, geostratezi poput Veline Čakarove na društvenoj mreži X ističu da je Arktik bio ključ američko-ruskih pregovora, kao i da bi tamošnja potencijalna energetska saradnja dala Rusiji i pojačani značaj u saradnji sa Kinom

"Rusija je jedina ulazna karta za Kinu na Arktik, ostatak Arktika su članice NATO-a", podseća Čakarova, ukazujući da geostrateški onda Rusija više ne može da bude sagledana kao "mlađi partner" Kine.

Nove sankcije

Pregovori, koji su zaobišli Ukrajinu i Evropu, izazvali su ljutnju i užurbanost u ključnim evropskim prestonicama, jer im se čini da će Trump i Putin odlučiti o budućnosti Ukrajine bez značajnog uplitanja Kijeva ili njegovih zapadnih saveznika.

"To su bili vrlo dobri pregovori. Rusija želi da uradi nešto", rekao je Trump novinarima u svom klubu Mar-a-Lago na Floridi, prenosi Bloomberg, dodajući da će verovatno imati sastanak sa Putinom do kraja meseca.

Donald Trump; Foto: Bloomberg

S druge strane Atlantika, stalni predstavnici država članica EU saopštili su juče kako su se dogovorili o 16. paketu sankcija protiv Rusije, koje bi trebalo i formalno da budu usvojene na sastanku ministara spoljnih poslova EU 24. februara, na treću godišnjicu početka sveopšte agresije Rusije na Ukrajinu.

Novi paket sankcija, kako je rečeno, uključuje uvođenje fazne zabrane uvoza aluminijuma, potom prodaje konzola za igrice koje bi ruska vojska mogla da koristi za kontrolisanje bespilotnih letelica, kao i uvrštavanje novih brodova ruske "flote iz senke" na listu sankcionisanih kako ne bi mogle da prevoze rusku naftu. U okviru paketa uvedene su i sankcije za 48 osoba i 35 entiteta, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.

Novi paket sankcija uključuje ustupke Mađarskoj, u pogledu sirovih naftnih derivata, rada naftovoda Družba i održavanja metroa u Budimpešti, izjavio je juče mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u Njujorku.

"Uspešno smo se izborili u 16. paketu sankcija kako bi Mađarska od sada mogla da koristi proizvode napravljene od ruske sirove nafte, prerađene u bratislavskoj rafineriji Slovnafta i koje uvozi Mol, što u velikoj meri poboljšava energetsku bezbednost Mađarske", rekao je on.