Trump stigao u Kinu na samit sa Xijem, a rat u Iranu i dalje visi u vazduhu

Američki predsednik Donald Trump stigao je u Peking, u prvu državnu posetu jednog američkog lidera Kini u poslednjih devet godina, dok dve najveće svetske ekonomije pokušavaju da stabilizuju odnose kroz samit koji se održava u senci rata u Iranu.

Avion Air Force One sleteo je na Međunarodni aerodrom Peking Capital nešto pre 20 časova (po lokalnom vremenu) u sredu, gde su kineski potpredsednik Han Zheng, počasna vojna garda i stotine dece koja su mahala zastavama - priredili ceremonijalni doček na crvenom tepihu za američkog predsednika.

Zvanični razgovori počinju u četvrtak ujutru, kada će se Trump sastati sa kineskim predsednikom Xi Jinpingom u Velikoj hali naroda.

Xi u samit ulazi ojačan, nakon što je prošlogodišnji susret dvojice lidera u Južnoj Koreji omogućio Pekingu da iskoristi svoje rezerve retkih minerala kako bi izvršio pritisak na Trumpa da odustane od najavljenih carina. Od tada je američki Vrhovni sud ograničio predsednikove mogućnosti za uvođenje novih nameta, dok je rat u Iranu dodatno oslabio Trumpovu političku poziciju u zemlji.

Ipak, Trump i drugi zvaničnici njegove administracije nagovestili su, uoči dolaska, da predsednik SAD namerava da iskoristi sastanak kako bi pokrenuo i "neprijatne" teme za kinesko rukovodstvo - od uloge Pekinga u nerešenom sukobu na Bliskom istoku do uklanjanja trgovinskih prepreka za američke kompanije.

"Tražiću od predsednika Xija, lidera izuzetnog ugleda, da 'otvori' Kinu, kako bi ovi briljantni ljudi mogli da pokažu šta znaju i pomognu Narodnoj Republici da dostigne još viši nivo", napisao je Trump na društvenim mrežama, navodeći rukovodioce kompanija koji su doputovali sa njim. "Zapravo, obećavam da će to biti moj prvi zahtev kada se budemo sastali za nekoliko sati."

Bloomberg

 

Samit, koji traje 36 sati i uključuje državnu večeru, posetu Hramu neba i neformalni razgovor uz čaj u kompleksu Džongnanhaj, odlagan je nedeljama dok je Trump pokušavao da okonča sukob s Iranom.

Poslednjih dana, Trump je javno pokazivao koliko ga nerviraju predlozi Teherana za gašenje nuklearnog programa u  okviru mirovnog sporazuma, ocenjujući da Iran "nije ponudio dovoljno ozbiljne ustupke", i upozoravajući da bi krhki prekid vatre mogao da propadne.

Pred odlazak u Kinu, američki predsednik je pokušao da umanji značaj iranskog pitanja na dnevnom redu samita, poručivši da će prioritet biti trgovinski pregovori sa Xijem.

Međutim, Kina kupuje najveći deo iranskog izvoza nafte, čime Islamskoj Republici obezbeđuje ključni ekonomski oslonac za nastavak ratnih aktivnosti, ali i poseduje geopolitički uticaj koji bi Trump mogao da pokuša da iskoristi. Sukob je dodatno opteretio odnose Vašingtona i Pekinga, pošto je Trumpova administracija nedavno sankcionisala više kineskih kompanija zbog kupovine iranske nafte ili pružanja satelitskih snimaka Teheranu.

Prema američkim zvaničnicima, među temama razgovora biće prihodi koje Kina omogućava Iranu, kao i potencijalni izvoz oružja.

Bloomberg

 

Istovremeno, Trump želi da obezbedi poslovne sporazume u sektorima poljoprivrede, energetike i vazduhoplovstva, dok dve strane pokušavaju da definišu detalje novog trgovinskog tela za upravljanje ekonomskim odnosima dve najveće geopolitičke sile. U okviru te agende, sa Trumpom su u Kinu doputovali i vodeći američki poslovni ljudi - od Elona Muska iz Tesle i Tima Cooka iz Applea do Kellyja Ortberga iz Boeinga.

U neočekivanom obrtu, izvršni direktor Nvidije Jensen Huang pridružio se predsedničkom avionu u poslednjem trenutku, čime su veštačka inteligencija (AI) i tehnološka pitanja dodatno izbila u prvi plan.

U avionu su bili i američki državni sekretar Marco Rubio, kojeg je Peking dva puta sankcionisao dok je bio senator - zbog kritika kineske politike u Sinđangu i Hongkongu, kao i ministar odbrane Pete Hegseth. Poslednji američki ministar odbrane koji je posetio Kinu bio je James Mattis, 2018. godine.

Očekuje se da će dvojica lidera pokušati da produže trgovinsko primirje postignuto prošlog oktobra, kojim su ublažene carine i izvozne restrikcije, uključujući isporuke retkih minerala Sjedinjenim Državama. Uoči Trumpovog dolaska, američki ministar finansija Scott Bessent i kineski vicepremijer He Lifeng održali su trosatni razgovor u Južnoj Koreji, kako bi pripremili teren za susret lidera.

Na stolu će se verovatno naći i Tajvan.

 

Trump je rekao da će sa Xijem razgovarati o američkoj prodaji oružja tom samoupravnom ostrvu, a uoči posete Kini odložio je paket vojne pomoći vredan 14 milijardi dolara.

Američki kongresmeni iz obe stranke upozorili su da bi takva pauza mogla da oslabi dugogodišnju podršku Vašingtona Tajpeju, imajući u vidu da su SAD decenijama izbegavale prethodne konsultacije sa Pekingom oko prodaje oružja Tajvanu. Ipak, Xi je lično izrazio zabrinutost zbog tog pitanja, upozorivši Trumpa tokom februarskog telefonskog razgovora da ga rešava "krajnje oprezno".

Trump je najavio i da će otvoriti pitanje Jimmyja Laija, bivšeg hongkonškog medijskog tajkuna osuđenog na 20 godina zatvora zbog optužbi za saradnju sa stranim silama i pobunu. Trump je i ranije sa Xijem razgovarao o slučaju Laia tokom susreta u Južnoj Koreji prošlog oktobra.

Poseta američkog predsednika izazvala je veliko interesovanje na kineskim društvenim mrežama, gde je tema poslednjih dana među najpopularnijima. Pojedini korisnici delili su objave o kretanju aviona Air Force One preko sajtova za praćenje letova, dok su drugi komentarisali članove američke poslovne delegacije, uključujući i iznenadno pojavljivanje Huanga.