EU zamrzava ratifikaciju trgovinskog sporazuma sa SAD zbog novih Trumpovih carina

Evropska unija je spremna da zamrzne proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa SAD i traži više detalja od administracije predsednika Donalda Trumpa o njegovom novom programu carina.

Glavne političke grupe u Evropskom parlamentu kažu da će u ponedeljak obustaviti zakonodavni rad na odobravanju trgovinskog sporazuma, nekoliko dana nakon što je Vrhovni sud SAD poništio Trumpovu primenu zakona o vanrednim ovlašćenjima za uvođenje tzv. recipročnih tarifa širom sveta.

Evropske akcije su imale najnižu vrednost u toku sesije nakon ove vesti, pri čemu je indeks Stoxx Europe 600 pao 0,4 odsto.

Zeljana Zovko, glavna za trgovinske pregovore u grupi Evropske narodne partije (EPP) za sporazum sa SAD, izjavila je u intervjuu za Bloomberg da "nemamo drugu opciju" osim da odložimo proces odobravanja kako bismo pokušali da razjasnimo situaciju.

Centristička desničarska EPP, koja predstavlja najveći politički blok u parlamentu, biće podržana od strane partija uključujući Socijaliste i Demokrate, kao i liberalnu grupu Renew, u podršci zamrzavanju procesa.

Bernd Lange, predsednik parlamentarnog Odbora za trgovinu, sazvao je vanredni sastanak u ponedeljak kako bi ponovo procenio trgovinski sporazum EU-SAD. Tokom vikenda je izjavio da parlament treba da odloži rad na trgovinskom sporazumu dok EU ne dobije jasnija objašnjenja o novim carinama.

Ambasadori EU takođe će se sastati u ponedeljak po podne kako bi razgovarali o trgovinskim odnosima sa SAD.

Trumpova najava, nakon odluke suda, da uvede globalnu carinu od 10 odsto, koju je potom povećao na 15 odsto, ostavila je mnoga pitanja bez odgovora za američke trgovinske partnere, izazivajući dodatnu ekonomsku turbulenciju i neizvesnost u vezi sa politikom SAD.

Zakonodavci EU su već jednom zamrzli proces odobravanja, nakon što je Trump zapretio aneksijom Grenlanda.

Sporazumom postignutim prošlog leta između Trumpa i predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen predviđa se uvođenje carine od 15 odsto na većinu izvoza iz EU ka SAD, dok bi se ukinule carine na američku industrijsku robu koja ulazi u blok. SAD bi takođe nastavile da nameću carinu od 50 odsto na uvoz evropskog čelika i aluminijuma.

Blok je pristao na ovaj neravnopravan sporazum u nadi da će izbeći potpuni trgovinski rat sa Vašingtonom i zadržati američku bezbednosnu podršku, posebno u vezi sa Ukrajinom. Parlament je planirao da ratifikuje sporazum u martu.

Trgovinski sporazum već je imao težak put ka ratifikaciji. Nakon inicijalnog sporazuma, SAD su proširile svoju carinu od 50 odsto na metale na stotine dodatnih proizvoda, što je izazvalo bes zakonodavaca i evropskih zvaničnika. Trumpove pretnje Grenlandom pojačale su to nezadovoljstvo, što je navelo neke da traže otkazivanje sporazuma.

Nakon što se Trump povukao iz svog pokušaja aneksije Grenlanda, danske teritorije, zakonodavci EU su nakratko ponovo pokrenuli proces ratifikacije trgovinskog sporazuma. Ipak, uveli su i izmene, poput klauzule o isteku roka, što znači da čak i ako parlament na kraju odobri sporazum, on će morati ponovo da se vrati drugim institucijama EU na dalje pregovore.

To što će šef trgovine Evropskog parlamenta predložiti zamrzavanje procesa ratifikacije trgovinskog sporazuma EU sa SAD došlo je kao promena u parlamentu posle poteza američkog Vrhovnog suda i signala da sudska odluka neće poništiti već dogovorene sporazume. Uz to, sud se nije izjasnio o pitanju povraćaja novca od carina, a procenjuje se da bi stotine preduzeća, koja su već pokrenula pravne mere tražeći povraćaj novca, mogla da se suoče sa daljim sudskim sporovima. O ovome je za Bloomberg Adria TV govorio ekonomista Miloš Grujić. Kompanije bi mogle biti primorane da refundiraju carinske namete, a na pitanje kako će to uticati na njihove bilanse i poslovne rezultate, Grujić odgovara da su indeksi u početku zaista porasli, ali stvarni razlog za zabrinutost leži u tome što se ovaj haos tek zahuktava. "Kompanije u svojim bilansima već imaju oko 175 milijardi dolara potencijalnih potraživanja od države, a već smo govorili o tome da je put do povraćaja tog novca pravi lavirint koji može trajati godinama. S jedne strane, ta neizvesnost znači da se ta potraživanja ne mogu knjižiti kao siguran prihod i da se na njih još uvek ne može računati, što će stvoriti ozbiljne pritiske na bilanse stanja. Dok firme čekaju povraćaj sredstava, život se u međuvremenu odvija. Pojavljuju se novi šokovi koji mogu dodatno da se naglase. Mnoge kompanije biće primorane da servisiraju nove namete bez ikakvih refundacija, odnosno pod pritiskom novca koji tek očekuju", objašnjava on. Prema njegovim rečima, na finansijskim tržištima se očekuje da će investitori postati nervozni čim prvi kvartalni izveštaji pokažu da je taj povrat novca zapravo samo virtuelan i da nije popravio stanje gotovine na računima. "Dodatni pritisak videćemo i zbog pomenute inflacije, jer će firme preventivno podizati cene kako bi zatvorile svoje rezerve i predupredile nove nepredvidive poteze Bele kuće. Takav scenario smo već videli pre četiri ili pet godina, tokom pandemije, kada su se određeni šokovi unapred uračunavali u trenutne cene. Zbog opšte nesigurnosti, Grujić ne veruje da će Federalne rezerve smanjivati kamatne stope. Kako kaže, "one će ostati zadržane, što direktno znači i da se pad kamatnih stopa neće odvijati tempom koji se ranije očekivao". Ceo razgovor poslušajte u videu na vrhu članka.

(Dopunjeno izjavama Miloša Grujića i propratnim videom.)