Premijer Francois Bayrou u utorak formalno podnosi ostavku Macronu. Ko god bude izabran za njegovog naslednika moraće da sastavi vladu, a zatim i da pronađe način da progura budžet kroz duboko podeljenu Nacionalnu skupštinu, što je već srušilo prethodna dva premijera. Iako Macronu ne manjka kandidata za tu funkciju, odabrati nekoga ko može da nađe zajednički jezik među različitim blokovima nimalo nije jednostavno.
"Iz koje partije uopšte može da se regrutuje?", pita se Kathryn Kleppinger, profesorka francuskih studija na Univerzitetu George Washington, u intervjuu za Bloomberg Television. "Bojim se da će biti iz iste partije kao i Bayrou", dodala je. Odlazeći premijer je član Demokratskog pokreta.
Ko god bio mandatar za sastav nove vlade, biće peti po redu za manje od dve godine, što odražava nepomirljive blokove na francuskoj političkoj sceni. Socijalisti su odmah ponudili svoje usluge nakon glasanja. "Mislim da je vreme da levica ponovo upravlja ovom zemljom i prekine sa politikama koje se sprovode poslednjih osam godina", rekao je lider partije Olivier Faure za televiziju TF1, aludirajući na Macronovo vreme na vlasti.
U isto vreme, na televiziji France 2, odlazeći ministar unutrašnjih poslova Bruno Retailleau, koji je i na čelu republikanske desnice, rekao je da neće učestvovati u vladi koju vodi socijalistički premijer. Na istom kanalu, lider krajnje levice Jean-Luc Melenchon takođe je izjavio da ne bi podržao vladu pod vođstvom Faurea.
Politička kriza dolazi godinu dana nakon što je Macron raspisao nesrećne vanredne izbore kako bi učvrstio centrističku vlast pred usponom krajnje desnice. Od tada, francuski indeks CAC 40, za kompanije poput LVMH Moet Hennessy Louis Vuitton SE, Airbus SE i L’Oreal SA, pao je za 3,3 odsto, dok je Stoxx Europe 600 porastao za 5,4 odsto, a nemački DAX za 25 odsto.
Bloomberg
Razlika između prinosa na francuske desetogodišnje obveznice i nemačkih obveznica, što je ključna mera rizika, iznosila je u ponedeljak 76 baznih poena, što je manje od 82, koliko je bilo krajem avgusta, ubrzo nakon što je Bayrou raspisao glasanje o poverenju. "Bez obzira na ishod trenutne političke krize, verovatnoća ozbiljne reforme javnih finansija ostaje niska", napisao je u komentaru putem mejla Michael Nizard, šef odeljenja za multi-asset i overlay u Edmond de Rothschild Asset Management. "Tolika da se čini kako su i sama finansijska tržišta rezignirana i spremna da prihvate scenario u kojem se deficit bar ne pogoršava dalje", dodao je.
Bayrou je predložio rezove potrošnje i povećanja poreza od 44 milijarde evra, čime bi se deficit Francuske 2026. smanjio na 4,6 odsto BDP-a sa očekivanih 5,4 odsto ove godine. Takođe je izneo nepopularni predlog da se ukinu dva državna praznika radi smanjenja troškova u drugoj po veličini ekonomiji Evrope. Deficit Francuske je najviši u evrozoni, a javni dug raste za 5.000 evra (5.840 dolara) svake sekunde, rekao je Bayrou. Troškovi servisiranja duga sledeće godine dosegnuće 75 milijardi evra, dodao je on.
Nathan Laine/Bloomberg
Krajnje desničarski Nacionalni skup Marine Le Pen, kao i levičarska partija France Unbowed, pozvali su na nove parlamentarne izbore, ali je Macron to praktično isključio svojom izjavom da će imenovati novog premijera. Neki su takođe pozvali na Macronovu ostavku, ali je on jasno rekao da će ostati na funkciji do kraja mandata 2027.
"Ako ne bude raspuštanja parlamenta, nastavićemo konstruktivno, ali beskompromisno da promovišemo ideje koje su nam naši glasači poverili da branimo", rekla je Le Pen u ponedeljak, uoči glasanja o nepoverenju. "Međutim, ne očekujte da će Nacionalni skup slediti vašu fiskalnu i migracionu ludost, vaše sitne ideološke predrasude koje vam ne dozvoljavaju da vidite stvarnost zemlje", dodala je.
Štrajk sindikata zakazan za 18. septembar dodatno pritiska Macrona da do tada formira novu vladu. Poseban, manje centralizovan protest planiran je već za 10. septembar. U petak se očekuje da agencija Fitch Ratings objavi novu procenu kreditnog rejtinga Francuske.
Francuski predsednik je jedini nadležan da imenuje novog premijera i ne postoji ustavni rok za odluku. Macronu su bila potrebna dva meseca da imenuje prethodnog premijera, Michela Barniera, koji je izdržao samo 90 dana. Za imenovanje Bayroua posle Barnierove smene trebalo mu je više od nedelju dana. Nakon imenovanja, premijer mora da predloži kabinet, koji Macron odobrava.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...