Trump postavio ultimatum Iranu: 48 sati za otvaranje Ormuza ili udari na energetiku

Predsednik Donald Trump zapretio je da će napasti iranske elektrane ukoliko ta zemlja brzo ne ponovo otvori Ormuski moreuz za komercijalni brodski saobraćaj, nakon što je prolaz nafte i gasa praktično paralizovan.

Trump je u objavi na društvenim mrežama kasno u subotu naveo da će "napasti i sravniti sa zemljom" iranske elektrane, počevši od najveće, ukoliko moreuz ne bude otvoren u roku od 48 sati.

Ovi komentari, objavljeni na njegovoj platformi Truth Social, predstavljaju dramatičnu eskalaciju retorike američkog predsednika u vezi sa moreuzom, samo dan nakon što je rekao da razmatra „postepeno okončanje“ vojne operacije i da bi odgovornost za bezbednost plovidbe kroz Ormuz trebalo da preuzmu zemlje koje zavise od tog koridora.

Pretnje su gotovo zaustavile transport roba kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi oko 20 odsto svetske nafte i gasa. Nastali šok u snabdevanju energentima pogurao je cene sirove nafte naglo naviše, pa su fjučersi na Brent zatvoreni u petak na 112,19 dolara.

 

Ipak, pojedine zemlje pronalaze načine da pošalju teret kroz ovaj koridor. Iranska mornarica sprovela je jedan indijski LNG tanker kroz Ormuski moreuz nakon diplomatskih kontakata sa Nju Delhijem.

Iranski zvaničnici signalizirali su nespremnost za razgovore o ponovnom otvaranju moreuza usred sukoba.

Za razliku od napada na druga energetska postrojenja, poput gasnog polja South Pars, udari na iranski elektroenergetski sektor sami po sebi ne bi imali trenutne posledice po globalno snabdevanje energijom. Iran ima 98 operativnih gasnih elektrana, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Među najvećima su kombinovana elektrana Damavand jugoistočno od Teherana, elektrana Ramin severno od Ahvaza i postrojenje u Kermanu u mestu Čatrud.

Trumpova pretnja da će prvo gađati najveće energetske objekte mogla bi da se odnosi i na nuklearnu elektranu Bušer.

Njegova najnovija izjava dolazi uprkos ranijem pozivu da se obustave izraelski napadi na energetske ciljeve u regionu, koji nose rizik od iranskih odmazdi na naftnu i gasnu infrastrukturu i dodatnog ograničavanja snabdevanja svetskih tržišta.

Energetska postrojenja u regionu sve više dolaze u fokus kako se napadi šire, Izrael je prošle srede gađao gasno polje South Pars, dok je Iran uzvratio napadima na najveće LNG postrojenje na svetu u Kataru.

Više od 100 ljudi povređeno je u Izraelu u subotu u više iranskih napada na jug zemlje, dok je Teheran pokušavao da odgovori na raniji napad na sopstveno nuklearno postrojenje.

Kako sukob ulazi u četvrtu nedelju i podiže cene energenata, američko Ministarstvo finansija preduzelo je vanredan korak i dozvolilo prodaju iranske nafte i petrohemijskih proizvoda koji su već bili ukrcani na tankere, uprkos postojećim sankcijama.

Rast cena predstavlja politički rizik za Trumpa u SAD, svega osam meseci uoči izbora na sredini mandata, koji će u velikoj meri zavisiti od percepcije birača o ekonomiji i troškovima života.

Iako SAD proizvode rekordne količine nafte i gasa i manje zavise od resursa sa Bliskog istoka nego Kina, Japan i druge zemlje, šok u snabdevanju povezan sa moreuzom oseća se kroz više cene širom sveta.

Protivrečne poruke Trumpa ostavile su vlade i tržišta u pokušaju da isprate stalne promene stava. U petak je objavio: "Vrlo smo blizu ispunjenja naših ciljeva dok razmatramo postepeno okončanje naših velikih vojnih napora na Bliskom istoku."

Međutim, izraelski ministar odbrane Israel Katz izjavio je u subotu da će zajednička kampanja biti značajno intenzivirana, dan nakon što je Teheran lansirao balističke rakete na zajedničku američko-britansku vojnu bazu Dijego Garsija, udaljenu gotovo 4.000 kilometara od Irana.

Prema izvorima upoznatim sa situacijom, baza nije pretrpela štetu, ali je napad pokazao sposobnosti koje prevazilaze ono što se ranije pripisivalo Iranu.

Napori Trumpa da uključi saveznike SAD u ponovno otvaranje moreuza za komercijalni saobraćaj uglavnom su odbijeni. On je potom kritikovao saveznike iz NATO-a, nazivajući ih "kukavicama" zbog odbijanja da se uključe.

Američki predsednik ranije je obećao pomorsku pratnju i program reosiguranja uz podršku države kako bi se smanjile prepreke za prolazak brodova kroz moreuz tokom sukoba, ali nema naznaka da je ijedan tanker do sada prošao uz pomoć američke mornarice.

Izrael i Iran nastavili su razmenu raketnih udara i u subotu.

Iran je saopštio da je lansirao rakete na izraelski grad Dimonu, po kojem je nazvan obližnji nuklearni istraživački centar, kao odgovor na raniji napad na nuklearno postrojenje u Natanzu.

Izraelske vlasti navele su da je oko 47 ljudi povređeno. Drugi napad pogodio je jug Izraela, gde su tri stambene zgrade pretrpele velika oštećenja u Aradu, dok su bolnički zvaničnici saopštili da je povređeno više od 60 ljudi, uključujući sedmoro koji su hospitalizovani.

Ministri spoljnih poslova G7 izdali su u nedelju saopštenje u kojem osuđuju "neodgovorne napade Irana na civile i civilnu infrastrukturu, uključujući energetsku infrastrukturu" u Bahreinu, Kuvajtu, Omanu, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu i Iraku.

Ovi napadi ugrožavaju regionalnu i globalnu bezbednost, navodi G7, uz poziv na hitan i bezuslovan prekid svih iranskih napada.

"Podržavamo pravo država koje su neopravdano napadnute od strane Irana ili iranskih saveznika da brane svoju teritoriju i zaštite svoje građane", navodi se u saopštenju. G7 je ponovio stav da Iran nikada ne sme da dođe do nuklearnog oružja i da mora da obustavi svoj program balističkih raketa.