Beograd teži širenju zaštićenih predela usred zelenog buma

U Beogradu je počeo postupak stavljanja pod zaštitu predela izuzetnih odlika "Ada Ciganlija" i zaštićenog staništa "Zimovalište malog vranca" što bi trebalo da doprinese očuvanju zelenih površina u glavnom gradu u trenutku kada cela Evropa teži da se ponaša odgovornije prema prirodi.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine naveo je i da je takođe započeo proceduru stavljanja pod zaštitu predela izuzetnih odlika "Forland leve obale Dunava kod Beograda", i da je predmet dostavljen resornom ministarstvu na dalje odlučivanje. Izrađen je i projekat valorizacije veštačkog jezera Bela reka a trenutno je u izradi valorizacija predela "Šuplja stena" i "Stepin lug", dok je za 2023. planirana izrada valorizacije Gročanske ade, dodaje se u saopštenju.

Sekretarijat je naveo da teži da nastavi sa zaštitom prirodnih dobara, ne ugrožavajući razvoj grada Beograda i da je jedan od osnovnih ciljeva povećanje procenta površina koje imaju status zaštićenih područja.

Prema planovima sekretarijata, u naredne dve godine grad Beograd želi da poveća poveršinu svojih zaštićenih teritorija na 2,54 odsto sa sadašnjih 1,89 odsto.

Od ukupne površine Beograda, zelene površine zauzimaju 31 odsto, od toga šume 16 odsto, a javne zelene površine 15 procenata.

Srbija radi na tome da postane ugljenički neutralna do 2050. godine, kada se cela Evropa nada da će postati prvi klimatski neutralni kontinent a povećavanje zelenih i zaštićenih područija samo je jedan mali deo napora ka ovom cilju.