Digitalizacija malih i srednjih preduzeća (MSP) bolna je tačka u svim zemljama Adria regiona. Svima je zajednička svest da niža produktivnost ide ruku pod ruku sa rastućim troškovima plata i ukupnog poslovanja kompanija u regionu, i u takvim uslovima digitalna transformacija prestaje da bude tehnološki trend i postaje pitanje ekonomske održivosti. Istovremeno, ono što važi za većinu malih i srednjih preduzeća u regionu jeste da im pre svega nedostaje viši nivo znanja o tome šta digitalna transformacija zaista znači, a drugo – nedostaje im svest o hitnosti njene implementacije.
Stefan Fijala, direktor u srpskoj kompaniji Wacky Advisors, kaže da se digitalizacija malih i srednjih preduzeća uglavnom posmatra kroz prizmu novih tehnologija, veštačke inteligencije, automatizacije i naprednih softvera. Međutim, realnost na terenu pokazuje da je osnovni izazov mnogo fundamentalniji.
Opširnije
Telekomi traže nove puteve rasta, a bez digitalizacije se ne može
Telekomunikaciona industrija sve više prelazi granice tradicionalnog pružanja mobilnih i fiksnih usluga, približavajući se modelima tehnoloških kompanija.
02.03.2026
Đukić: Većina firmi u Srbiji koristi AI, a krediti se odobravaju za manje od 15 minuta
Od bankarstva i logistike do medija i javnih preduzeća, veštačka inteligencija postaje standard u poslovanju kompanija u Srbiji, dok velike domaće firme strateški prednjače u uvođenju AI rešenja u regionu, kaže za Bloomberg Adria TV Ilija Đukić iz ICT Huba
11.02.2026
Rast, oprez i prilagođavanje - kako srpske kompanije vide poslovni ambijent u 2026.
Kako kompanije u Srbiji vide poslovni ambijent u 2026. godini i kakve su ciljeve one zacrtale
01.01.2026
Kako AI tiho podiže konkurentnost srpskih kompanija
AI domaćim firmama najviše daje rezultate tamo gde su problemi već jasni i dugotrajni: ušteda vremena, smanjenje troškova i podizanje lične produktivnosti zaposlenih.
09.01.2026
"Većina MSP danas koristi određene digitalne alate u osnovnoj meri: računovodstveni softver, osnovne ERP module (Enterprise Resource Planning – planiranje resursa preduzeća), internet bankarstvo i društvene mreže. Ali to je samo površinski nivo digitalizacije. Suštinska transformacija podrazumeva standardizovane procese, jasno definisane odgovornosti, podatke koji se prate u realnom vremenu i odluke zasnovane na brojkama, a ne na osećaju", kaže Fijala.
Prema rečima Danča Dimkova, izvršnog direktora kompanije BizzBee Solutions, makedonske agencije za prodaju, marketing i konsultantske usluge, ono što nedostaje jeste svest o putu do digitalizacije. Većina osnivača digitalizaciju poistovećuje sa kupovinom softvera.
"'Kupio sam CRM, znači digitalizovan sam.' Ali kupovina alata bez strateškog razloga iza nje je samo IT nabavka. Ako nije vođena konkretnim poslovnim problemom i nije integrisana u način na koji kompanija zaista funkcioniše – to nije transformacija. Dodatno, nešto što sam primetio jeste da većina MSP ne shvata da zapravo imaju jedinstvenu prednost u odnosu na velika preduzeća. Korporacije se kreću sporo – upravni odbori, slojevi odobravanja, transformacioni ciklusi od 18 meseci. MSP imaju brzinu, direktno liderstvo i fleksibilnost. Prvi put je tehnologija dovoljno dostupna da te prednosti zaista nešto znače. Jedno MSP može da implementira rešenje za nekoliko nedelja, dok je korporaciji za to potrebno nekoliko meseci. Samo što toga još nisu svesni", kaže on.
Dančo Dimkov
Potrebna je finansijska podrška
Makedonska kompanija Extra Fungi iz Kočana, koja se bavi preradom hrane, jedan je od retkih svetlih primera u zemlji kada je reč o digitalizaciji. Proces digitalizacije završen je prošle godine, a od početka ove u funkciji je digitalno rešenje koje je procese koji su trajali satima svelo na svega nekoliko minuta. Kompanija je u proces ušla ranije, ali je ključni korak napravila prošle godine. Sada imaju softversko rešenje dizajnirano isključivo za njihove potrebe, a spremni su da idu i dalje.
"Trenutno smo potpuno digitalizovani, imamo ERP sistem koji je dizajniran u skladu sa našim potrebama. Prilikom prijema robe proizvodi dobijaju QR kod putem kojeg pratimo ceo dalji proces. Svi zapisi koje smo ranije vodili ručno i u kojima je često bilo grešaka sada su zamenjeni mobilnom aplikacijom koju imaju svi naši zaposleni. Proces koji je ranije trajao satima sada se prati za nekoliko minuta", objasnio je vlasnik kočanske kompanije Saško Antovski.
Digitalizacija u kompaniji sprovedena je uz podršku Švajcarskog programa za povećanje tržišne zapošljivosti – IME. Antovski kaže da je upravo saradnja sa IME bila ključna da se lakše donese odluka o modernizaciji proizvodnje, jer proces nije jeftin.
"Počnite od plata informatičara – morali smo da angažujemo IT stručnjaka, a njihove plate su mnogo više od ostalih. Digitalizacija je skup proces, ali ja sam bio odlučan da je sprovedemo i efekti su vidljivi – povećali smo efikasnost jer smo brži i više nema grešaka, što rezultira nižim troškovima", kaže Antovski.
Postojao je otpor među zaposlenima, ali je uz stalne obuke to prevaziđeno. "Najvažnije je da im kažete da se, što se njih tiče, nastavlja kao i do sada – radnici su nam i dalje potrebni, samo što sada na svojim mobilnim telefonima imaju aplikacije pomoću kojih se prijavljuju na posao, dobijaju radne naloge i sve detalje o obavljenom poslu i zaradi koja im pripada", rekao je Antovski.
Prednosti kod onih koji su se transformisali
Digitalizacija donosi brojne konkretne koristi. Pre svega, povećava operativnu efikasnost, smanjuje greške, ubrzava protok informacija i omogućava bolju kontrolu troškova. Omogućava preciznije donošenje odluka kroz analitiku i izveštaje u realnom vremenu. Povećava transparentnost prema bankama i investitorima, što direktno utiče na pristup finansiranju. U kontekstu prodaje kompanije, digitalno strukturirani sistemi znatno povećavaju atraktivnost firme jer smanjuju percepciju rizika kod kupca.
Ilustracija
U slovenačkoj kompaniji Elan, koja proizvodi skije i sportsku opremu, naglašavaju da digitalizacija zahteva čvrstu osnovu – sopstvene, strukturirane i kvalitetne baze podataka. "Na toj osnovi gradimo rešenja za bolju sledljivost, praćenje kvaliteta i optimizaciju ključnih procesa; u proizvodnji dodatno unapređujemo procese kroz automatizaciju", objašnjavaju.
Elan je tokom dužeg perioda sistematski ulagao u modernizaciju, a danas intenzivno investira i u digitalizaciju i robotizaciju poslovanja i proizvodnje.
"Digitalna transformacija nam omogućava brži razvoj proizvoda, bolju operativnu efikasnost i stabilniji kvalitet – pre svega bolje upravljanje kompleksnošću."
Nove tehnologije uvode pragmatično, kroz pilot-projekte i jasno definisane primere primene. U operacijama razvijaju napredna rešenja za sledljivost, optimizaciju procesa i izveštavanje, što omogućava brže donošenje odluka.
Istovremeno uvode veštačku inteligenciju kao podršku zaposlenima u razvoju liderskih kompetencija i svakodnevnom radu – od strukturiranja sadržaja do pripreme nacrta i interne komunikacije. Testiraju i rešenja za pomoć na daljinu (help desk) koja skraćuju vreme odgovora, dok u marketingu koriste naprednu analitiku digitalnih kanala i generativnu veštačku inteligenciju za pripremu i optimizaciju sadržaja uz poštovanje pravila brenda.
U kompaniji Led Lux iz Slovenije, malom proizvođaču profesionalnih svetlosnih rešenja, naglašavaju da je digitalizacija snažno uticala na rast i razvoj poslovnog modela. Oni su digitalizovali čitav prodajni put.
"Digitalizacijom proizvodnje imamo precizan pregled procesa, što povećava efikasnost i smanjuje gubitke. Digitalizacija ne samo da je ubrzala rast kompanije već je omogućila i transformaciju poslovnog modela u fleksibilniji, orijentisan na podatke i inovacije, što nam daje konkurentsku prednost na tržištu", navode iz kompanije.
Digitalizacija je od samog početka bila u centru poslovnog modela kompanije Hooray Studios, slovenačke firme koja stoji iza brenda personalizovanih dečjih knjiga Mali junaci. "Rast kompanije bio je usko povezan sa razvojem i jačanjem onlajn rešenja i procesa. Kada je potražnja počela da raste, morali smo da unapredimo sisteme kako bi naručivanje ostalo jednostavno i brzo čak i u periodima najvećeg opterećenja", navode u kompaniji.
Digitalni pristup im omogućava poslovanje po principu "štampanje na zahtev", bez klasičnih zaliha, kao i lakše prilagođavanje različitim tržištima sa lokalizovanim verzijama brenda i korisničkog iskustva.
Najnaprednija rešenja koriste u marketingu i merenju uspešnosti, gde pomoću analitičkih alata prate posete i kupovine i povezuju podatke sa oglasnim sistemima. Deo procesa je automatizovan, tako da se marketinški podaci ažuriraju bez ručnog unosa, a postepeno uvode i napredna digitalna rešenja u svakodnevne operativne zadatke, čime dodatno optimizuju rad zaposlenih.
Greške u koracima
Problem digitalne transformacije malih i srednjih kompanija jeste i nedostatak konkretne strategije, kao i način razmišljanja. Prema Fijali, u praksi se i dalje susrećemo sa kompanijama koje ostvaruju milionske prihode, a nemaju jasno definisan budžet, plan prodaje ili preciznu strukturu troškova po segmentima poslovanja.
Ilustracija
"U takvim sistemima vlasnik često intuitivno zna kako stoji firma, ali ne postoji institucionalizovan sistem koji to potvrđuje kroz merljive pokazatelje. U tom kontekstu, razgovor o veštačkoj inteligenciji ili naprednoj automatizaciji postaje prerano započet."
Digitalizacija zato pre svega znači uvođenje osnovne finansijske i organizacione discipline. To podrazumeva jasno praćenje prihoda i rashoda, definisanje profitnih centara, kontrolu novčanog toka i standardizaciju procesa. Tek kada kompanija ima stabilnu i transparentnu bazu podataka, digitalni alati mogu doneti pravu vrednost.
"Problem nije samo tehnološki, već i u načinu razmišljanja. U mnogim MSP poslovne odluke i dalje se donose na osnovu iskustva vlasnika, što je u ranim fazama rasta često bila prednost. Međutim, u uslovima sve jače konkurencije i složenijeg tržišta, takav model postaje ograničavajući. Bez podataka je teško planirati rast, kontrolisati marže ili precizno proceniti profitabilnost pojedinačnih segmenata", kaže Fijala.
Sličan problem postoji i u Bosni i Hercegovini. Najveći nedostatak u digitalizaciji malih i srednjih preduzeća tamo takođe nije u tehnologiji, već u razumevanju šta digitalizacija zapravo znači, smatra Ema Hašičević, suosnivačica kompanije Dealion.
"Domaća MSP u velikoj meri pate od iluzije da su ‘digitalizovana’ ako su uvela moderan računovodstveni softver, ERP za magacin ili kupila nove laptopove. Mi digitalizujemo administraciju, dok MSP sektor u EU digitalizuje akviziciju i rast. U EU kompanije koriste Revenue Operations sisteme (RevOps je pristup zasnovan na podacima za upravljanje ciklusom prihoda – od prvog kontakta sa potencijalnim klijentom do podrške nakon prodaje i obnove saradnje), automatizaciju prodaje i obradu podataka o namerama kupaca (intent data) za proaktivno osvajanje tržišta. Kod nas je komercijalni sloj biznisa ostao potpuno analogan – firme i dalje rastu oslanjajući se isključivo na preporuke, fizičke sastanke i mrežu poznanstava osnivača", kaže Hašičević. Ona dodaje da je najveći zaostatak u odnosu na EU nedostatak digitalne infrastrukture koja generiše predvidiv prihod.
Prema Dimkovu, tri greške se stalno ponavljaju u radu sa MSP. Najskuplja greška je kupovina alata pre nego što se mapiraju procesi.
"Često vidim kako kompanija kupuje CRM, ERP i sistem za upravljanje projektima – ponekad sva tri odjednom – a da prethodno ne razume aktivnosti i njihov realan tok. Šest meseci kasnije, alati su polukonfigurisani, a svi su se vratili na Excel tabele i Viber grupe. Druga greška je tretiranje digitalizacije kao IT projekta. Nije. To je menadžerski projekat. Digitalizacija menja način na koji se donose odluke, kako teče informacija i ko je za šta odgovoran. Ako osnivač to potpuno delegira IT osobi ili spoljnjem izvođaču, a sam ne ostane uključen, inicijativa umire. U svakoj kompaniji sa kojom sam radio, direktno učešće osnivača bilo je najjači pokazatelj da li su digitalni alati zaista usvojeni", objašnjava on.
Prema Hašičević, najveća prepreka koja usporava digitalizaciju domaćih MSP nije finansijska niti regulatorna, već percepcija menadžmenta da je digitalizacija "zadatak za IT odeljenje".
"Komercijalna digitalizacija je strateški zadatak uprave. Naše kompanije često se žale na nedostatak budžeta za uvođenje prodajnih i marketinških tehnologija (tzv. MarTech stack), a istovremeno ne računaju stotine hiljada maraka izgubljene dobiti (opportunity cost) zbog toga što njihovi prodajni timovi rade ‘peške’, u Excel tabelama koje nisu povezane sa ostatkom firme", navodi Hašičević. Prepreka je, dodaje ona, i nedostatak edukovanog kadra koji zna kako da od digitalnih alata napravi mašinu za prodaju, a ne samo trošak na fakturi.
Treća greška, prema Dimkovu, jeste preskakanje postavljanja osnovne strukture podataka. Kompanije direktno prelaze na AI alate – četbotove, automatizacije i izveštajne table – a da se prethodno ne zapitaju da li su njihovi podaci čisti, strukturirani i dostupni.
"Zajedničko za sve tri greške: digitalizacija ne propada zato što je tehnologija loša, već zbog nedovoljne pripreme", kaže Dimkov.
Menja se uloga lidera
Postoje četiri faze kroz koje lideri MSP prirodno prolaze dok veštačka inteligencija sazreva u njihovoj kompaniji, objašnjava on.
Prva faza: upotreba veštačke inteligencije kao alata za produktivnost. Zaposleni koriste ChatGPT, Copilot, Claude za pisanje, istraživanje i sumiranje. Zadatak lidera u ovoj fazi je jednostavan – ohrabriti ih. Stvoriti okruženje u kojem se ljudi ne plaše da eksperimentišu sa AI alatima. Izgraditi kulturu produktivnosti u kojoj je veštačka inteligencija na prvom mestu (AI-first).
Druga faza: veštačka inteligencija kao digitalni zaposleni. Ovde AI prestaje samo da asistira i počinje da radi. AI agenti izvršavaju delove stvarnih radnih tokova: obradu podataka, podsetnike, monitoring i izveštaje. Zamislite da upravljate sa 25 zaposlenih (ljudi) i 25 AI agenata. Uloga lidera se menja – od menadžera zadataka postaje orkestrator sistema. Više ne upravljate samo ljudima, već radnim tokovima koji kombinuju ljudsku i veštačku inteligenciju.
Treća faza: veštačka inteligencija kao liderski asistent. AI se pomera na viši nivo i počinje direktno da podržava menadžerske odluke – kroz analizu podataka, modeliranje scenarija, identifikovanje rizika i operativne preporuke. Osnivač dobija "drugi mozak" – uvek dostupan, uvek analitičan i nikada umoran.
Četvrta faza: veštačka inteligencija kao lider. Ne danas, ali brže nego što većina misli. Već postoje globalni primeri AI sistema u ulogama na nivou direktora. Operativni nadzor u realnom vremenu, prediktivno planiranje i autonomno izvršavanje u definisanim okvirima. Ljudi i dalje ostaju odgovorni za etiku, kulturu, viziju i odnose. Ali veštačka inteligencija postaje strateška snaga, a ne samo operativni alat.
Prvo stabilizacija, potom rast prihoda
Prema Fijali, digitalizacija je posebno važna u sektorima koji su kapitalno intenzivni i izvozno orijentisani, kao što su prerada hrane, logistika ili proizvodnja, gde kupci i partneri zahtevaju visok stepen standardizacije i dostavljanje izveštaja. Bez digitalnih sistema teško je održati konkurentnost.
"U Srbiji danas postoji svest o potrebi digitalizacije, ali i dalje postoji jaz između ambicije i stvarne primene. Kompanije koje premoste taj jaz i izgrade kulturu odlučivanja zasnovanu na podacima ne samo da povećavaju efikasnost već postaju otpornije na tržišne šokove i spremne za sledeću fazu rasta, bilo da je reč o širenju poslovanja ili ulasku investitora."
U praksi, to podrazumeva integraciju ERP sistema, digitalizaciju magacinskog poslovanja, preciznije planiranje zaliha, bolju kontrolu troškova i smanjenje operativnih grešaka. Efekti takvih promena se ne vide odmah u rastu prihoda, ali se manifestuju kroz stabilnije marže, brže cikluse obrtaja kapitala i veću sigurnost isporuka.
Ilustracija
Za izvozno orijentisane firme to znači veću konkurentnost na tržištima EU, gde se zahteva sledljivost, integrisanost sistema i operativna preciznost.
Analiza očekivanja kompanija pokazuje da su najčešće očekivale povećanje efikasnosti i brzine rada (97,5 odsto), povećanje tačnosti (91,3 odsto) i zadovoljstvo korisnika (92,5 odsto). Ova očekivanja su u velikoj meri ostvarena.
"Međutim, direktan rast prihoda i profita pokazao se kao sporiji efekat. Dve trećine kompanija prepoznale su da se povrat investicije može očekivati tek na duži rok, odnosno u periodu između jedne i tri godine nakon uvođenja novih tehnologija", kaže Filip Mrdak iz Centra za digitalnu transformaciju (CDT) pri Privrednoj komori Srbije.
Ovo je tipična dinamika digitalne transformacije: prvo dolazi stabilizacija i optimizacija sistema, potom rast produktivnosti, a tek u narednoj fazi ubrzanje prihoda. Za ekonomiju koja se suočava sa rastućim troškovima rada, povećanje produktivnosti postaje važnije od kratkoročnog rasta prometa.
"Nakon inicijalne faze digitalizacije procesa, fokus se pomera ka primeni veštačke inteligencije. Prošle godine 50 MSP kompanija implementiralo je AI rešenja kroz program CDT sa subvencijom do 12.000 evra, dok je u narednom periodu planirano uključivanje oko 100 kompanija kroz različite modele podrške. AI u ovom kontekstu nije apstraktna tehnologija, već alat za prediktivnu analitiku prodaje, optimizaciju marketinga, automatizaciju korisničke podrške i unapređenje proizvodnih procesa. To predstavlja pomeranje od digitalizacije podataka ka njihovoj aktivnoj upotrebi u donošenju odluka", navodi Mrdak.
Za zemlju koja želi da pređe sa modela konkurentnosti zasnovanog na troškovima rada na model zasnovan na znanju, ovakvo pomeranje je ključno.
Gde smo, a gde treba da budemo
Slučaj Makedonije
Na skali od 1 do 10, Dimkov, prema svom iskustvu, ocenjuje stanje u Makedoniji između 2 i 4.
"Ono što stalno vidim je ‘digitalizacija, a ne digitalizacija’. Kompanije su prešle sa papira na digitalno: e-pošta, računovodstveni softver, veb-sajt. Ali to je samo promena formata. Prava digitalizacija znači korišćenje podataka za donošenje boljih odluka. I, nažalost, u svim kompanijama sa kojima sam radio, taj most još nije izgrađen", objašnjava on.
Iz primera na kojima je radio, ističe: distributerska kompanija imala je više od 4.500 proizvoda, ali nije postojala mogućnost da se identifikuju proizvodi koji se ne prodaju i akumuliraju kao zalihe. Analiza je otkrila više od 1.200 proizvoda sa nulom prodaje duže od godinu dana. Druga softverska kompanija imala je neke podatke o prodaji, ali nije imala KPI i nijedna odluka nije se donosila na osnovu tih podataka. Treća kompanija imala je 87 odsto prihoda koncentrisano u jednom proizvodu i nije mogla pratiti odliv klijenata jer podaci nisu bili strukturirani za to.
"Mogu zaključiti da podaci postoje u svakoj kompaniji – u tabelama, računovodstvenim sistemima, ERP i slično. Ali su raspršeni, nepovezani i u mnogim slučajevima nestrukturirani za bilo kakvu smisleniju analizu. To je ocena 2 do 4 – ne zato što kompanije zaostaju, već zato što im niko nije pomogao da povežu ono što već imaju", dodaje on.
Slučaj Srbije
Mrdak kaže da je od 2018. godine, kada je počeo program podrške malim i srednjim preduzećima, oko 7.000 kompanija pokazalo interesovanje za programe digitalne transformacije.
"Ovi brojevi nisu samo statistika. Oni pokazuju da digitalna transformacija u Srbiji više nije izolovana inicijativa tehnološki naprednih firmi, već proces koji obuhvata i tradicionalne sektore – proizvodnju, trgovinu, logistiku, usluge… Posebno je značajno što 94 odsto kompanija koje su prošle kroz naše programe i dalje potpuno koriste implementirana rešenja i svakodnevno unapređuju svoje poslovanje. To sugeriše da projekti nisu ostali u fazi eksperimenta ili subvencionisanog pilotiranja, već su integrisani u svakodnevno poslovanje."
Iz izveštaja o merenju efekata proizilazi da je oko 80 odsto svih postavljenih ciljeva projekata ostvareno. Drugim rečima, transformacija daje merljive rezultate. Prema podacima CDT, čak 65 odsto projekata odnosilo se na unapređenje operacija i poslovnih procesa, a najveći broj kompanija dolazi iz prerađivačke industrije i trgovine. To znači da digitalizacija u Srbiji primarno obuhvata sektore koji donose najveći deo izvoza i industrijske proizvodnje.
"Digitalna transformacija u Srbiji ulazi u zreliju fazu. Prva etapa bila je podizanje svesti. Druga – masovnija implementacija IT rešenja. Treća, koja se sada razvija, jeste integracija naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije u osnovne poslovne procese. Za ekonomiju čiji rast u velikoj meri zavisi od industrije i izvoza, digitalizacija više nije luksuz, već strateška potreba. Ona utiče na konkurentnost, atraktivnost za investicije i dugoročnu otpornost na spoljne šokove", zaključuje Mrdak.
Slučaj BiH
Prema podacima za BiH za 2024. godinu, obim e-trgovine u odnosu na konvencionalnu trgovinu i dalje je relativno nizak, ali se beleže blage promene u strukturi preduzeća.
Samo 28,1 odsto preduzeća koristi veb-prisutnost, što je mali rast u odnosu na 2023 (27,5 odsto). Kod malih preduzeća udeo je porastao sa 24,8 na 26,1 odsto, dok je kod srednjih došlo do pada sa 36,8 na 34,1 odsto. Ove promene ukazuju na postepeno širenje e-trgovine među manjim preduzećima, uz istovremeno smanjenje učešća srednjih preduzeća.
"Iako su neki indikatori u skladu sa nivoom zemalja u regionu i prosekom EU, stepen digitalizacije malih i srednjih preduzeća ostaje nedovoljno razvijen", zaključuje Federalni zavod za planiranje razvoja.
Istovremeno, naglašava se potreba za ubrzanjem digitalne transformacije i uspostavljanjem trajnih mehanizama podrške i adekvatne infrastrukture, kako bi digitalna transformacija MSP bila kontinuirana i održiva.
Tokom 2025. godine, UNDP u BiH, u saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom BiH, realizovao je projektni program "Unapređenje Industrije 4.0 i međunarodnih standarda održivosti kroz inicijativu UN Global Compact". U okviru inicijative podržan je i pilot-projekat u kompaniji Empress d.o.o. Zenica. Uveden je cloud-based sistem za upravljanje magacinom i proizvodnjom, dostupan putem veb-interfejsa, sa adekvatnom hardverskom podrškom i automatizacijom procesa. Novi sistem omogućio je digitalizaciju evidencija, bržu obradu proizvodnih naloga, potpunu sledljivost materijala i proizvoda, bolju kontrolu zaliha i unapređeno planiranje proizvodnje. Ovaj korak stvorio je temelje za dalji razvoj pametne proizvodnje i širu primenu principa Industrije 4.0 u BiH.
Slučaj Hrvatske
Prema najnovijem Izveštaju EU o digitalnoj deceniji 2025, digitalizacija MSP i prihvatanje naprednih tehnologija u Hrvatskoj i dalje su na niskom nivou, a uvođenje cloud computinga, veštačke inteligencije i analize podataka je ispod proseka EU.
Tim za ekonomske analize Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP) smatra da se posebno mora posvetiti pažnja MSP, jer je to segment sa najvećim prostorom za rast.
"Trenutni nivo osnovne digitalne usvojenosti u MSP iznosi 38,6 odsto, što je daleko od cilja od 75 odsto za 2030. godinu. Iako Hrvatska ima natprosečne osnovne digitalne veštine (59 odsto naspram 55,6 odsto u EU), dubok jaz ostaje među starijom populacijom, manje obrazovanima i u ruralnim sredinama", piše u izveštaju od prošle godine.
Ističu da pokazatelji slabe digitalne intenzivnosti MSP i niske upotrebe tehnologija veštačke inteligencije potvrđuju da poslovne prakse još uvek ne prate tehnološke mogućnosti, te je potrebno poboljšanje investicione infrastrukture kroz dalji razvoj domaćeg kapitalnog tržišta kao katalizatora za ulaganja u digitalne proizvode sa većom dodatom vrednošću i poresko rasterećenje srednjih i viših plata.
Zaključuju da upravo to zaostajanje u integraciji digitalnih alata ograničava konkurentnost preduzeća i dugoročni potencijal rasta ekonomije, što povezuju sa stvarnim padom produktivnosti u ICT sektoru od 21 odsto u poslednje dve godine.
Pozitivna strana je što hrvatskim MSP stoje na raspolaganju značajna sredstva iz EU fondova za digitalizaciju poslovanja.
Slučaj Slovenije
Prema poslednjim podacima Statističkog zavoda Republike Slovenije (SURS), prošle godine oko dve trećine (66 odsto) slovenačkih MSP dostiglo je bar osnovni nivo digitalne zrelosti. To znači da koriste osnovne digitalne alate, kao što su elektronsko poslovanje, digitalna razmena dokumenata ili osnovne klaud usluge.
Kod naprednih tehnologija, slika je mnogo skromnija: veštačku inteligenciju koristi oko petina kompanija (22 odsto), pri čemu je udeo znatno veći kod srednjih nego kod malih firmi. Ovde se vidi nova razvojna linija – između kompanija koje digitalne alate koriste samo kao podršku procesima i onih koje veštačkom inteligencijom već menjaju način rada i poslovanja.
Digitalizaciju kompanija podržavaju i državne subvencije. Ministarstvo za koheziju i regionalni razvoj prošle godine odobrilo je evropska sredstva za javni poziv "Subvencije za digitalnu transformaciju MSP" u ukupnoj vrednosti od 17,8 miliona evra, od čega je 15 miliona evra iz Evropskog fonda za regionalni razvoj. Poziv je namenjen kofinansiranju projekata za uvođenje naprednih digitalnih rešenja, automatizaciju procesa i jačanje digitalnih kompetencija u malim i srednjim kompanijama.
I pored napretka, jaz između osnovne digitalizacije i strateške upotrebe veštačke inteligencije ostaje izražen, pri čemu analitičari kao najveću prepreku ističu nedostatak adekvatnog kadra i znanja.
U pripremi teksta učestvovali su i Marijana Avakumović, Zinaida Dželilović, Miro Soldić i Tjaša Banko.
.webp){kind=icon}
