Rat za ratom okreće mlade Izraelce religiji

Orel Malik umarširao je u februaru prošle godine u kancelariju direktora svoje srednje škole, istočno od Tel Aviva. Njegov problem nisu bile loše ocene, bežanje sa časova ili droga. U pitanju je bio tfilin - biblijski svici pričvršćeni za kožne kaiševe koje religiozni muškarci obavijaju oko glave i jedne ruke tokom jutarnje molitve. Malik je u hodniku  škole postavio sto sa tfilinom i podsticao druge učenike da se mole na odmoru između časova. Kada je direktor Israel Vilozni zaplenio tfilin i uklonio sto, Malik mu se suprotstavio. 

 

 

"Šta si ti, Bog?", protestovao je Malik, dok je krišom snimao susret svojim telefonom. 

"Ja sam direktor ove škole", odgovorio je Vilozni iza svog stola, povišenim tonom, "a ti si na korak od suspenzije." 

Malik je izleteo iz kancelarije i sa snimkom u ruci otišao u medije. Ubrzo su stotine učenika, koji su došli iz okoline i iz daleka, demonstrirali ispred škole. Članci su se pojavili u nacionalnoj štampi. Malik je pozvan da svedoči u Knesetu, izraelskom parlamentu, dok se raspravljalo o zakonu koji bi zabranio školskim upravama da ometaju decu u korišćenju tfilina u školi. 

Malik, koga je uglavnom odgajala majka sekularnih stavova, nije baš bio očigledan kandidat za prozelitizam. Njegovo sve dublje interesovanje za judaizam počelo je pre nekoliko godina, ali događaj koji je rasplamsao njegov žar desio se 7. oktobra 2023, kada su militanti pod vođstvom Hamasa probili odbrani sistem zemlje i ubili ili oteli više od 1.400 Izraelaca. "Kada su nas vojska i država tako potpuno izneverile, doživeo sam to kao poruku od Boga", kaže Malik pre večernjeg podučavanja o Tori u sinagogi u Ramat Ganu, industrijskom gradu od 177.000 stanovnika u kom se nalazi nacionalna berza dijamanata. "Odlučio sam da se posvetim širenju te poruke." 

Amit Elkayam za Bloomberg Businessweek

Njegov žar se dodatno rasplamsao nakon što je u februaru počeo rat protiv Irana, a izraelska vojska pojačala napade na miliciju Hezbolah u susednom Libanu. Malik ovaj sukob naziva nastavkom bitke, jer Hezbolah predstavlja pretnju severnom Izraelu, a Hamas decenijama izvršava naloge Teherana iz svojih tunela ispod peščanog tla Gaze. "Hamas je produžena ruka Irana", kaže on. "Bilo je vreme da se udari na glavu hobotnice." 

Napad Hamasa 2023. godine pokrenuo je brutalan rat tokom koga je Izrael ubio više od 70.000 Palestinaca i velike delove Gaze ostavio u ruševinama, što je udaljilo veliki deo međunarodne zajednice od Izraela i izazvalo globalni talas saosećanja prema palestinskom narodu. Međutim, 7. oktobar podstakao je mnoge Izraelce da se više okrenu jevrejskim verskim običajima; jedno istraživanje pokazalo je da je trećina osoba mlađih od 25 godina postala religioznija u protekle dve godine i da sve više zastupaju i desničarske političke stavove. "Mnogi u Izraelu, naročito mladi, osećaju da ih je rat dublje povezao s tradicijom i jevrejskim identitetom", kaže Shuki Friedman, generalni direktor Instituta za politiku jevrejskog naroda, koji je sproveo anketu. 

Ova promena odvija se širom zemlje, čak i u sekularnim centrima kao što je Tel Aviv. Ona na neki način odražava zaokret udesno koji se dešava među mnogim mladima, naročito dečacima i muškarcima, u SAD i Evropi, ali je u Izraelu još izraženija. Mladi širom zemlje zbunjuju svoje roditelje i nastavnike novom pobožnošću. Odrasli su počeli da upozoravaju u grupama na WhatsAppu da fudbalske utakmice na koje njihova deca navodno idu, zapravo mogu biti grupne molitve ili časovi Tore koji se možda ne poklapaju sa pogledima roditelja na svet. "Radim s tinejdžerima", kaže Dorit Gatt, klinički psiholog iz severnog Tel Aviva. "Od njih čujem ovo: Rakete se mogu vratiti u svakom trenutku. Samo mi Bog može pružiti pravu zaštitu." 

Sve izraženije okretanje verskim obredima kod mladih u Izraelu daje dodatni zamah trendovima koji već potresaju politiku i ekonomiju zemlje. Njihovo desničarsko političko opredeljenje osnažilo je podršku verskim institucijama i jevrejskim naseljima na Zapadnoj obali, dok inovativne tehnološke startap kompanije, koje čine motor izraelske ekonomije, rizikuju da izgube zaposlene koji se sve češće odlučuju da emigriraju umesto da ostanu u zemlji za koju veruju da ide u pogrešnom pravcu. 

Sa samo 18 godina, Malik je postao svojevrsni narodni junak. Dok čeka časove Tore, prilazi mu sredovečna žena koja izlazi iz svetilišta nakon večernje molitve. "Zar ti nisi onaj dečak sa tfilinom?", pita ona. 

"Jesam", odgovara on ponosno.  

"Neverovatno!", uzviknula je ona preko ramena, izlazeći na tihu stambenu ulicu. "Svaka čast!" 

Tinejdžeri, uglavnom iz radničkih porodica poput Malikove, polako pristižu na grupu za proučavanje Tore. Tridesetak mladića je u početku bučno i nemirno, ali kada ugledaju Malika za stolom u malom predvorju, gde su police ispunjene bogoslužbenim knjigama, zastaju da ga pozdrave srdačnim rukovanjem, pa čak i zagrljajima. Uglavnom su nekoliko godina mlađi od Malika i ophode se prema njemu s poštovanjem koje dolikuje vođi pokreta. 

Ovi mladi ljudi doživljavaju časove Tore kao ličnu vezu sa hiljadama godina jevrejske istorije i opstanka. Međutim, to je ujedno i neformalno okupljanje, koje je gotovo zabavno, uz čips, slatkiše i sokove. Četiri rabina, koji imaju brade i odeveni su u crno-belu odeću, dele dečake - sada tiše i mirnije - u grupe za različite lekcije: molitve, etiku, poglavlje Tore o Josifu u Egiptu. Malik bira lekciju iz Tore. "Dečaci proučavaju različite aspekte judaizma", kaže rabin Yosef Gedalovic, jedan od predavača te večeri. "Ono što su videli 7. oktobra jeste da je Bog delovao kako bi okupio svoj narod i vratio ga sebi. Duše ove dece su gladne." 

Neki roditelji odskora pobožnih tinejdžera i sami su nekada bili mladi buntovnici "gladne duše", ali na suprotnom kraju političkog spektra. Desničarski radikal ubio je 1995. premijera Yitzhaka Rabina, u pokušaju da zaustavi napore za postizanje kompromisa sa Palestincima na Zapadnoj obali i u Gazi. Centralni trg u Tel Avivu, gde je ubijen, ubrzo su ispunili dugokosi mladi ljudi, držeći sveće i odajući mu poštu. 

Neki od tih razočaranih mirovnih aktivista čuvaju svoje liberalne korene i sada im je teško da shvate šta se dešava sa mlađom generacijom. Konzervativni Izraelci uzvraćaju da je društvo postalo previše sekularno i previše liberalno u okolnostima opasnim za zemlju. Izučavanje Tore je, insistiraju ovi ljudi, poželjnije od muzičkih festivala, a snažniji verski identitet čini mlađu generaciju jačom i spremnijom za neizbežne bitke sa neprijateljima nacije - Iranom, Hamasom, Hezbolahom i jemenskim Hutima. "Shvatio sam da žele da nas ubiju samo zato što smo Jevreji, pa sam zato postao veći Jevrejin", kaže Michael Cohen (20). Kada je rekao roditeljima da želi da pohađa ješivu, versku školu, majka mu je rekla: "Samo preko mene mrtve", strahujući da će ga njegov verski žar udaljiti od porodice. Njegovi roditelji su odbili da razgovaraju o ovoj temi, ali Cohen kaže da se napetost kod kuće u međuvremenu smirila. 

Ovaj trend ide u prilog desnice dok se Izrael priprema za izbore ove jeseni. Izrael tokom svoje istorije nije imao toliko udesno i verski orijentisanu vladu kao što je vlada premijera Benjamina Netanyahua, koja je izabrana krajem 2022. godine. Mnogi su pretpostavljali da će gnev javnosti zbog lošeg postupanja u vezi sa napadom 7. oktobra i dugotrajnog rata koji je usledio vratiti politiku ka centru. Međutim, Netanyahu se održao, a ankete pokazuju da je on i dalje najpopularniji kandidat za premijera, iako podrška njegovoj koaliciji opada. 

Rat sa Iranom, iako je izuzetno nepopularan u većem delu sveta, uživa ogromnu podršku u Izraelu i doneo je Netanyahuu blagi skok rejtinga. Izraelci kažu da iranski režim godinama nastoji da izgradi nuklearno oružje i eliminiše jevrejsku državu. Digitalni sat na Trgu Palestine u Teheranu odbrojava dane do propasti Izraela koja je, navodno, predviđena za 2040. 

Sada, kada je prvi put stekao pravo glasa, Malik ne želi ni da razmišlja o mogućnosti da podrži nekoga sa levice ili iz centra. "Jedina politička opcija je desnica", kaže on. "Levica je protiv vere." Reakcija vlade na njegovu kampanju pokazuje i zašto tako razmišlja. Nošenje tfilina je "osnovno pravo i fundamentalna vrednost", izjavio je ministar obrazovanja Yoav Kisch povodom ove debate. 

Malik se, iako je sve pobožniji, razlikuje od ultraortodoksnih Jevreja, grupe koja čini 14 odsto stanovništva Izraela i odbija služenje vojnog roka dajući prednost izučavanju Tore i molitvi. Sve veća revnost više liči na "blažu verziju religije", sa uvođenjem nacionalizma i obreda u svakodnevni život, a ne na zavet asketizma. Ipak, ovaj novi konzervativizam preti da produbi podele u ionako krhkom društvenom poretku. Smadar Goldstein, direktorka srednje škole u Kfar Sabi, skupom i istorijski liberalnom predgrađu Tel Aviva, pisala je roditeljima prošle godine, navodeći da učenici koji pokušavaju da ubede druge da stave tfilin i da se mole pokušavaju da "izazovu verski rat", dok će ona braniti "vrednosti ljudskog dostojanstva, tolerancije i verskih sloboda". 

Organizacije, poput Habada (Chabad) i Kešer Jehudija (Kesher Yehudi), koje raspolažu značajnim sredstvima i nastoje da upoznaju sekularne početnike sa bogosluženjem, otvaraju sve više ogranaka, dok broj polaznika večernjih predavanja raste. Kao svojevrsni modni izraz plemenskog identiteta, dečaci oblače košulje sa obrednim resama "cicit" (četiri obredne rese nose se na uglovima odeće i podsećaju Jevreje na božje zapovesti iz Tore; prim. prev.) koje obično nose samo duboko religiozne osobe. Najpopularnija pesma na radiju, u plesnim klubovima i na venčanjima prošle godine nije bila oda dobrom provodu; pesmu je napisao rabin i ona slavi način na koji Bog bdi nad jevrejskim narodom. "Stvari će za mene biti sve bolje i doveka će me pratiti samo dobro", poručuje pesma. 

Javno mnenje u inostranstvu okrenulo se protiv Izraela zbog rata, i mnogi Izraelci žele trajni prekid sukoba. Međutim, izraelski vojnici i borci Hamasa nastavljaju da razmenjuju vatru uprkos prekidu vatre, dok mladi Izraelci i dalje osećaju duboku traumu zbog napada iz 2023. Kada su izraelski vojnici u januaru pronašli telo poslednjeg taoca na groblju u Gazi, na desetine vojnika okupilo se držeći se ruku pod ruku i zapevalo "Ani Ma’amin" ("Verujem"), molitvu iz 13. veka koja je postala popularna pesma, prkosni zavet vere u dolazak Mesije. 

Prizor vojnika na bojnom polju u pobožnom zanosu, snimljen mobilnim telefonima i masovno deljen na društvenim mrežama, bio bi nezamisliv pre deceniju ili dve, kada se pešadija i dalje u velikoj meri više oslanjala na sekularne nego na religiozne regrute. "Pravi rezultat 7. oktobra je taj što Jevreji postaju veći Jevreji, a ljudi ponovo prihvataju svoj identitet", kaže Sivan Rahav-Meir, popularna televizijska voditeljka. "Kada sam sa 15 godina postala religiozna, osećala sam se prilično usamljeno. Danas je to kul." 

Ovakvo usvajanje jevrejske tradicije drastično se razlikuje od prvobitne zamisli cionizma kao izrazito, čak i agresivno, sekularnog pokreta. Osnivači Izraela nastojali su da stvore neku vrstu Švedske u kojoj se govori hebrejski, gde bi se Jevreji, oslobođeni okova religije, vratili zemlji i fizičkom radu, živeći zajedno u slozi. Međutim, nalik sve prisutnijem islamističkom tonu koji je preokrenuo nekada izrazito sekularni, nacionalistički preporod obližnje Turske pod Mustafom Kemalom Ataturkom pre jednog veka, cionizam se pretvara u pokret bliži ortodoksnom judaizmu. 

Amit Elkayam za Bloomberg Businessweek

Delom je to i zbog demografije; pobožni imaju više dece, a danas se više od polovine svih Izraelaca izjašnjava kao vernici, tradicionalisti ili ultraortodoksni Jevreji. Ove godine, prvi put u 78-godišnjoj istoriji zemlje, u verskim školama ima više učenika prvog razreda nego u sekularnim. 

Kontinuirano skretanje aktuelne vlade udesno znači veću finansijsku podršku verskim institucijama, a manju sekularnom obrazovanju i kulturnim programima. To dovodi i do daljeg širenja naselja na Zapadnoj obali, gde oko tri miliona Palestinaca živi pod izraelskom vojnom okupacijom i gde naseljenici sve više pribegavaju nasilju. Oko 600.000 jevrejskih naseljenika živi na toj teritoriji; s obzirom na to da  konzervativci nameravaju da znatno povećaju broj naseljenika, male su šanse za formiranje nezavisne palestinske države. 

To, zauzvrat, produbljuje tenzije između Izraela i dijaspore u SAD. Širom sveta živi oko 15 miliona Jevreja, po sedam miliona u Izraelu i SAD. Velika većina američkih Jevreja nije naročito pobožna, uglavnom je liberalna i protivi se okupaciji Zapadne obale. Sve snažnije prihvatanje tradicionalnih vrednosti u Izraelu ugrožava političku podršku SAD jevrejskoj državi. 

Tu je još jedan razlog za zabrinutost. Izraelsku ekonomiju tokom proteklih decenija pokretale su tehnološke kompanije, zaslužne za 60 odsto izvoza. Osnivači ovih firmi i kreativci koji rade za njih, uglavnom su liberalni i sekularni, i protive se naseljavanju Zapadne obale. Desetine hiljada izraelskih stručnjaka, koje brinu stalni sukobi i ne slažu se sa populističkom vladom, potražilo je novu priliku u inostranstvu. Mnogi su se odselili u Njujork, Berlin ili Toronto kako bi izbegli život pod vlašću s kojom se ne slažu, i kako im deca ne bi učestvovala u ratovima kojima se protive. "Ako desetine hiljada ljudi koji nose ekonomiju odluče da odu, Izrael će se udaljiti od razvijenog sveta, a povratak će biti težak", kaže Dan Ben-David, osnivač Instituta Shoresh za socioekonomska istraživanja. 

U središtu promene društvenih vrednosti su oni koji su najteže pogođeni događajima od 7. oktobra. To su preživeli i, posebno, 251 talac, ljudi koji su odvedeni iz svojih domova, vojnih baza i sa rejv žurke, i odvučeni u Gazu kao taoci za potrebe pregovora. Neki su pušteni nakon nekoliko meseci; drugi su držani u vlažnim tunelima više od dve godine. Bilo je i onih koji su stradali, koje su pogubili otmičari ili su slučajno ubijeni u akcijama izraelskih snaga. 

Fotografije talaca dominirale su javnim prostorom u Izraelu tokom čitavog rata, a lokalni mediji i dalje prenose njihove priče. Neki kažu da su uspeli da izdrže zatočeništvo oslanjajući se na svoje jevrejsko nasleđe - slično kao pojedinci koji su preživeli nacističke logore smrti. Pripadnica izraelskih snaga Agam Berger (21) bila je na osmatračnici blizu granice sa Gazom kada su upali pripadnici Hamasa i oteli je. Ona kaže da njena porodica nikada nije poštovala obrede na šabat (šabat je jevrejski sveti dan odmora koji traje od zalaska sunca u petak do pojave prvih zvezda u subotu; na taj dan se ne radi već se vreme posvećuje porodici, molitvi i duhovnom obnavljanju, prim. prev.) niti se držala košer ishrane (košer označava skup verskih pravila u judaizmu koja određuju koja je hrana dozvoljena i kako se mora pripremati, prim. prev.). Međutim, kada je oteta i zlostavljana, počela je da se pridržava tih tradicija. 

Tokom 482 dana, odbijala je da u retkim prilikama jede kobasice iz konzervi jer nisu bile košer, a postila je na veliki praznik Jom kipur (Dan pomirenja, veliki praznik u judaizmu, posvećen strogom postu, molitvi i pokajanju, prim. prev.) iako je bila izgladnela. Njena porodica nije znala ništa o tome, ali dok je bila u zatočeništvu, oni su postali pobožniji, nastojeći da je sačuvaju molitvama. Otkako je Berger puštena, ona i njena porodica su u mnogim prilikama govorili o svom iskustvu, inspirišući druge da krenu njihovim stopama. "Primili smo mnogo poruka zahvalnosti", kaže Berger. 

Noa Atias (29) preživela je muzički festival "Nova", gde su hiljade mladih tokom noći plesali, pili i uzimali psihodelične supstance na oko pet kilometara od granice sa Gazom. Operativci Hamasa naoružani automatskim puškama upali su na festival i ubili 378 posetilaca, dok su oni koji su se izvukli ostali ophrvani osećajem krivice preživelih. "Dok sam se krila u žbunju, a teroristi pucali svuda oko mene, pogledala sam u nebo i rekla: ‘Bože, kad ovo prođe, poštovaću šabat’", kaže Atias. 

I ona i njen muž potiču iz sekularnih porodica, ali danas su pobožni. On nosi kipu (kipa ili jarmulka je mala kapa koju nose jevrejski muškarci u znak poštovanja prema Bogu, prim. prev.), a ona se obično ne rukuje sa muškarcima koji joj nisu rod - i pronalaze utehu u poštovanju verskih obreda. "Imali smo prijatelje koji su ubijeni", tiho kaže Atias dok čeka da se pridruži verskoj nastavi koja organizuju za preživele u jednom društvenom centru u Tel Avivu. "Sada ne pušimo na šabat, usporili smo, pronalazimo svetlost i snagu. Posle 7. oktobra, odlučili smo: dosta je bilo zabave."