Budućnost se već desila, samo obrazovanje još nije stiglo

Kada razgovaram sa svojim tinejdžerkama o budućnosti i karijeri, shvatam da govorimo različitim jezicima. One rastu u tehnološki najnaprednijem trenutku u istoriji planete, koriste alate koji nisu postojali do pre samo godinu dana, a koji će za nekoliko meseci već biti "stariji modeli“. Dok moj referentni okvir još uvek polazi od obrazovanja kao stabilne forme: završi školu, stekni znanje pa gradi karijeru. Ipak, u svetlu činjenice da se njihov svet menja brzo, gotovo intuitivno, te da mi jedva da možemo da održimo korak s njima, čini mi se da se moja logika sve teže uklapa u realnost tržišta rada i potražnje za novim kompetencijama - AI kompetencijama. 

Kako se nadopunjuju generacija Z i GenAI? 

Generacija Z je trenutno najzastupljenija na tržištu rada i dolazi u svet profesionalnih izazova baš u trenutku kada veštačka inteligencija postaje ključni alat u mnogim industrijama. Odrasli uz tehnologiju, pripadnici ove generacije već intuitivno koriste AI u svakodnevnom životu, a sada se postavlja pitanje kako će to uticati na njihove veštine i način rada. S obzirom na visoku digitalnu pismenost, generacija Z je spremna da oblikuje budućnost rada i da pokaže kako  AI može da se koristi za unapređenje produktivnosti i razvoja. Istraživanje "Competetitiveness in the age of GenAI and Generation Z. Economic of Enterprise" donosi sledeće podatke: 

• 94% pripadnika Gen Z koristi AI; 

• 66% ga koristi svakodnevno; 

• 65% nema nikakvu formalnu edukaciju o AI-ju – ni na fakultetu, ni na poslu. 

Uprkos jasnom nedostatku institucionalnog obrazovanja, sve veći broj mladih očekuje da će raditi u organizacijama koje koriste veštačku inteligenciju, ali istovremeno navode da tokom obrazovanja nisu dobili sistematsku obuku za njenu upotrebu. Time se otvara pitanje da li obrazovni sistem dovoljno brzo prati promene na tržištu rada. Istraživanje pokazuje i da GenAI najviše pomaže u tehničkim i istraživačkim zadacima, dok znatno manje doprinosi razvoju komunikacionih i pregovaračkih veština. Upravo te veštine, međutim, i dalje se smatraju ključnim za dugoročnu konkurentnost na tržištu rada, što dodatno naglašava važnost obrazovnog sistema u njihovom razvoju.  

Zanimljivo je da mladi profesionalci i dalje više traže pomoć od kolega i menadžera nego od AI sistema kada se suoče sa neizvesnošću u radu. To pokazuje da veštačka inteligencija može biti snažan alat za učenje, ali ne zamenjuje ulogu mentora i obrazovnih institucija. 

Šta kaže svetska statistika? 

Svetski ekonomski forum u svom izveštaju "Future of Jobs Report", kaže da će se oko 39 odsto veština koje su danas relevantne na tržištu rada promeniti do 2030. godine, usled automatizacije i primene AI tehnologija. Tome svedoči i podatak da polovina menadžera za zapošljavanje kaže da ne bi zaposlilo nekoga bez AI veština, ali i da radnici proširuju svoj skup kompetencija, pogotovo iz oblasti veštačke inteligencije. Od 2023. godine, broj takvih veština koje su dodali članovi LinkedIna na svoje profile, povećao se za čak 177 odsto. A još jedan podatak koji govori u korist neophodnosti poznavanja AI-ja i GenAI-ja dolazi iz LinkedInovog prošlogodišnjeg izveštaja "Work change report" u kom piše da je 51 odsto preduzeća koja su usvojila GenAI prijavilo povećanje prihoda od 10 odsto ili više. Koristeći uvide dobijene od više od milijardu profesionalaca i 69 miliona kompanija na LinkedInu, ovaj izveštaj otkriva da je talas promena na radnom mestu koji donosi veštačka inteligencija u punom naletu: za 140 odsto povećana je stopa kojom članovi LinkedIna dodaju nove veštine na svoje profile, dok 88 odsto članova najvišeg menadžmenta smatra da je ubrzavanje primene AI-ja u poslovanju od izuzetne važnosti u narednih godinu dana. 

Srbija: Broj oglasa za posao u kojima se traže AI veštine porastao za 81 odsto 

Promene u strukturi oglasa za posao jasno ukazuju da se tržište rada u Srbiji nalazi u ranoj, ali stabilnoj fazi AI transformacije, a upravo ta faza ima direktne implikacije na obrazovni sistem, poručuju iz Infostuda, jedne od najvećih platformi za zapošljavanje u Srbiji. 

"Na osnovu analize oglasa objavljenih na platformi Infostud tokom 2024. i 2025. godine, broj oglasa u kojima se traže AI veštine porastao je sa 192 na 347, odnosno za 81 odsto. Istovremeno, ukupan broj oglasa je na godišnjem nivou opao, pa je udeo AI oglasa porastao sa 0,26 na 0,55 odsto. To znači da tražnja za ovim kompetencijama raste i u uslovima usporavanja tržišta, ali i da govorimo o trendu koji je još u ranoj fazi i daleko od masovne primene. 

AI se zasad najviše traži u IT sektoru, gde je udeo takvih oglasa porastao sa 3,37 na 7,04 odsto, ali je jednako važan signal to što rast više nije ograničen samo na tehnološke kompanije. Veći broj oglasa beleže i finansije, osiguranje i telekomunikacije, što pokazuje da AI postaje alat za unapređenje poslovanja u industrijama koje tradicionalno nisu bile nosioci digitalne transformacije.  

Time se menja i priroda traženih kompetencija - pored klasičnih development pozicija, sve su traženije uloge povezane sa analizom podataka, BI-jem i Python razvojem, odnosno poslovi u kojima se AI koristi kao deo svakodnevnog rada, a ne kao izdvojena specijalizacija", kaže za Bloomberg Adriju Miloš Turinski, senior PR menadžer u Infostudu. 

On dodaje da je posebno značajno to što su se tokom 2025. godine u većem broju pojavile specijalizovane pozicije poput AI inženjera i ML inženjera, kojih 2024. godine praktično nije bilo, i da je to jasan znak da tržište prelazi iz faze eksperimentisanja u fazu sistemske primene, ali i da će transformacija najvećim delom ići kroz promenu postojećih zanimanja, a ne samo kroz otvaranje potpuno novih. 

"Jaz između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada postoji već duže, a sa ubrzanjem tehnoloških promena postaje vidljiviji. Poslodavci danas sve ređe traže usko profilisane stručnjake, a sve češće kombinaciju domena i sposobnosti rada sa podacima, automatizacijom i savremenim digitalnim alatima. Taj jaz može da se smanjuje kroz fleksibilnije modele učenja, programe usavršavanja tokom karijere i intenzivniju saradnju privrede i obrazovnih institucija. AI pismenost ima potencijal da postane jedan od faktora konkurentnosti čitave ekonomije, jer njena primena više nije ograničena na IT sektor. Kako se ovi alati uvode u svakodnevne poslovne procese, razlika između kompanija i tržišta biće u brzini i kvalitetu njihove primene, a ne u samoj dostupnosti tehnologije", naglašava Turinski i dodaje da se čak i u scenariju usporavanja globalnog AI tržišta teško može očekivati povratak na prethodno stanje kada je reč o traženim veštinama. "Oglasi već pokazuju da AI postaje deo standardnih zahteva u nizu IT i data pozicija, što znači da se struktura traženih kompetencija trajno menja." 

Infobip, kompanijsko iskustvo: zašto je budućnost u pristupu "AI first" filozofiji? 

Kako AI sve snažnije oblikuje tržište rada i menja način na koji učimo, radimo i razvijamo karijere, postalo je jasno da obrazovni sistemi ne mogu delovati izolovano od poslovnog sektora. Upravo kada se spoje obrazovanje i praksa, nastaju najrelevantniji uvidi o tome koje su kompetencije zaista potrebne u doba veštačke inteligencije. U tom kontekstu, iskustva kompanija koje aktivno implementiraju AI u svoje poslovanje mogu biti pokazatelj u kojem će se smeru razvijati i tržište rada i obrazovanje. Jedan od takvih primera je Infobip.  

Marin Bezić, potpredsednik  Infobipa objašnjava da je u okviru te kompanije primena AI alata značajno evoluirala u poslednjih nekoliko godina. Iako su se veštačkom inteligencijom bavili i ranije, danas im je strateški cilj da postanu "AI-first" kompanija, u kojoj tehnologija i ljudski potencijal deluju sinergijski. "Pokrenuli smo i program AI ambasadora, s ciljem da svaki zaposlenik s vremenom postane ambasador naše ‘AI-first’ kulture. Uz to, u poslednjih šest do osam meseci drastično smo povećali korišćenje Claude alata u svim funkcijama, od inženjeringa, produkt menadžmenta, prodaje, podrške, marketinga i drugih sektora. Učinak je već jasno vidljiv, na brojnim zadacima ostvarujemo više od deset puta veću uštedu vremena, brze inovacije i kvalitetnije donošenje odluka", Ističe Bezić. Ovakav pristup direktno utiče i na to kakve profile kandidata kompanija traži. Danas se sve više cene pojedinci koji ne samo da razumeju AI, već ga aktivno primenjuju u svakodnevnim zadacima.  

Ključne kompetencije podrazumevaju sposobnost brzog učenja, prilagodljivost i proaktivan pristup radu, uz jednaku važnost i mekih veština (engl. soft skills) i tehničkog znanja. Promene su već vidljive u profilima koje zapošljavaju, a naglasak se pomera sa formalnih kvalifikacija na praktičnu primenu znanja i način razmišljanja. "Istovremeno, realnost je da je mladih talenata objektivno premalo, a njihove su mogućnosti izbora danas znatno veće nego pre, naročito u IT sektoru. Upravo zato ‘employer branding’ postaje strateško pitanje – kompanije moraju jasno saopštavati svoju svrhu, razvojne prilike i kulturu ako žele privući i zadržati vrhunske ljude", poručuju iz Infobipa. Pogotovo jer GenAI menja načine na koje rade timovi unutar celine. GenAI značajno povećava produktivnost ubrzavajući razvoj, prodaju i marketing – ono što je nekad trajalo mesecima danas se ostvaruje u danima. Učinak merimo kroz konkretne "use caseove“, fokusirajući se na uštede vremena, rast prihoda i bolje korisničko iskustvo, uz agilnu organizaciju kroz Unfix model timova. 

S obzirom na ove informacije nameće se logično pitanje: gde pronaći kandidate sa potrebnim kompetencijama i da li formalni obrazovni sistemi u Adria regionu i Hrvatskoj prate potrebe tržišta rada? Iskustvo ove kompanije iz prakse potvrđuje da formalni obrazovni sistemi u regionu često ne prate dovoljno brzo razvoj tehnologije, posebno u području veštačke inteligencije. Iako pružaju dobru teorijsku osnovu, postoji vidljiv jaz između akademskog znanja i konkretnih veština potrebnih na tržištu rada.  

"U budućnosti će sposobnost korišćenja AI-ja biti jednako važna kao poznavanje rada na računaru ili interneta. Oni koji tu kompetenciju poseduju biće konkurentniji na tržištu rada, a dodatni izazov jeste to što se AI razvija veoma brzo – znanja stečena pre dve ili tri godine već mogu biti delimično zastarela. Pojavljuju se i nova zanimanja, poput data inženjera, AI inženjera ili specijalista za integraciju modela, za koja obrazovni sistemi često nemaju dovoljno agilne kurikulume. Zato je ključno snažnije povezivanje akademskog i poslovnog sektora", kaže Bezić.  

On ističe da kompanije poput Infobipa mogu doprineti obrazovanju mladih kroz kontinuirane edukacije, AI upskilling, mentorstvo i programe mobilnosti koji razvijaju praktične veštine. Takođe, kroz kvalitetne programe pripravništva nude mladima ne samo iskustvo, već i dugoročan razvoj i početak karijere. 

Bloomberg Businessweek Adria

Nivo AI pismenosti direktno utiče na konkurentnost privrede, smatraju iz Infobipa, i dodaju da iako Evropa zbog regulacija ponekad sporije inovira, istovremeno ima prednost u kvalitetnom obrazovanju i stručnom kadru. Jaz u odnosu na SAD i Kinu postupno se smanjuje zahvaljujući rastu startap ekosistema i ulaganjima u AI, poluvodiče i klaud kroz inicijative poput IPCEI. Kažu i da Infobip aktivno učestvuje u oblikovanju evropske AI strategije kroz radne grupe EU te projekte poput EDIH Adria, usmerene na digitalnu transformaciju preduzeća i javnog sektora. 

 "Obrazovanje u području veštačke inteligencije danas je ključni strateški faktor za ekonomski razvoj. AI ne menja samo tehnologiju, nego i strukturu rada i načine na koje kompanije i cela privreda stvaraju vrednost kroz povećanje produktivnosti, inovativnost i svoju globalnu konkurentnost. Globalna istraživanja potvrđuju važnost AI obrazovanja u ovom kontekstu. Primer je analiza Svetskog ekonomskog foruma - više od 10 miliona radnih mesta pokazuje da kandidati koji poseduju AI veštine u proseku dobijaju 23 odsto višu ponuđenu platu nego kandidati bez tih veština, što implicira da tržište rada već vrednuje AI znanja više nego formalne kvalifikacije. Takođe, njihova analiza pokazuje da je unapređivanje veština (upskilling) najraširenija strategija koju organizacije nameravaju da primene, čak 85 odsto poslodavaca planira da usmeri resurse upravo na to. Osim toga, automatizacija procesa i zadataka predviđa se kao druga najčešća strategija, a većina poslodavaca planira da zaposli ljude s traženim, novim veštinama." Iz Infobipa naglašavaju da aktivno sarađuju s akademskom zajednicom kako bi smanjili jaz između obrazovanja i tržišta rada.

Bloomberg Businessweek Adria

Sarađuju sa domaćim fakultetima, i to kroz projekte s tehničkim fakultetima poput FER-a, gde su studenti u saradnji s našim timovima razvijali konkretna rešenja, uključujući i četbot sisteme. Takvi projekti studentima daju priliku da rade na stvarnim izazovima, a kompaniji olakšavaju prepoznavanje mladih talenata. "Verujemo da je model saradnje koji uključuje zajedničke projekte, gostujuća predavanja, mentorstva i praksu najefikasniji način povezivanja obrazovanja i tržišta rada", navodi sagovrnik. 

Kako se uči AI 

OECD navodi da više od 70 odsto mladih starijih od 16 godina već koristi generativne AI alate u učenju ili svakodnevnim aktivnostima, iako obrazovni sistemi još nemaju jasne smernice kako da ih integrišu u nastavu. Dakle, Gen AI nije više samo tehnološki dodatak, već je počela da oblikuje obrazovne prakse širom sveta. Ipak, istraživanje OECD-a "Digital Education Outlook 2026" pokazuje da uspešno obavljanje zadataka pomoću generativne veštačke inteligencije ne znači nužno i napredak u znanju. AI alati mogu da poboljšaju kvalitet učeničkih radova, ali ta prednost nestaje kada učenici na ispitima ostanu bez pristupa veštačkoj inteligenciji. Problem zapravo nastaje jer se kognitivni napori prebacuju na četbotove, što može da dovede do "metakognitivne lenjosti", odnosno slabijeg razvoja samostalnog razmišljanja. Ipak, nije sve tako crno. Istraživanje kaže i da kada je GenAI integrisan sa jasnom pedagoškom svrhom, rezultati dovode do poboljšanja u učenju, te razvoju kritičkog mišljenja, kreativnosti i saradnje. Zato je preporuka OECD-a državama i njihovim obrazovnim sistemima da treba podsticati razvoj Gen AI alata koji su dizajnirani za obrazovanje, da treba stvoriti poverljive i etičke politike koje štite privatnost, te da treba osigurati pravednu infrastrukturu. 

Ne postoji download znanja 

Dakle, AI može da bude i moćan saveznik u obrazovanju, ali isto tako može dati i iluziju znanja. Prof. dr Danijela Ljubojević, naučna saradnica u Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu, pomogla je da to razlikujemo.  

Tehnologija je dovela do ubrzanja mnogih procesa. Međutim, ono što tehnologija ne može da ubrza su kognitivni procesi: mišljenje, učenje  i emocije. Ne postoji download znanja, tvrdi Ljubojević i naglašava da bi se nešto naučilo, potrebno je vreme i razmišljanje o tome, a to nije brz proces.  

"Iluzija znanja nastaje kada učenik dobije brzo gotove informacije, a ne razume kako se stiglo do njih, kada ne učestvuje u procesu i kada ne može svojim rečima sa razumevanjem da objasni šta se desilo. Brza i gotova rešenja dovode do površnog znanja, dok je za dublje razumevanje potrebno vreme i pametna upotreba alata." Ona dodaje da uključivanje alata veštačke inteligencije u obrazovni sistem danas više nije pitanje izbora već pedagoške odgovornosti, jer škola ne može ostati izvan stvarnosti u kojoj učenici već žive i uče. "Ignorisanje njihove prisutnosti ne znači njihovo odsustvo, već prepuštanje prostora nekontrolisanoj (zlo)upotrebi. Dobar mač u rđavog gospodara – zlo čini.“  

Ova narodna mudrost u savremenom tehnološkom kontekstu podseća nas na suštinsku istinu: alat sam po sebi nije ni dobar ni loš; njegova vrednost i posledice zavise od onoga ko ga upotrebljava. 

Veštačka inteligencija nije ni pretnja ni spasilac obrazovanja već puko sredstvo. Upravo zato je od presudne važnosti da obrazovni sistem preuzme inicijativu: da prepozna potencijal veštačke inteligencije, ali i njene rizike; da obezbedi sistematske obuke za nastavnike; da ponudi jasne smernice, pedagoške modele i etičke standarde primene. Ne smemo nikada zaboraviti da su alati veštačke inteligencije – alati. Njihova svrha je da budu promišljeno integrisani u nastavni proces, pod vođstvom kompetentnog nastavnika koji ostaje nosilac odgovornosti, autoriteta i obrazovne svrhe. 

Za nastavnike najveći izazov je brzina promene, dodaje Ljubojević, jer se veštačka inteligencija nije postepeno uvodila u obrazovanje, već se pojavila naglo i praktično preko noći ušla u učionice. AI je stigao kao talas koji je teško kontrolisati. A ako ga ne usmerimo, može izazvati ozbiljan haos u načinu na koji učenici uče i dolaze do znanja. Međutim, pitanje je koliko su nastavnici spremni za još jednu veliku transformaciju. "Oni koji se slabije snalaze sa tehnologijom sada su suočeni sa učenjem nečega što im možda nije blisko - ali izbora nema. To nije jednostavno. Mnogi su već umorni od reformi, administracije i stalnih promena, pa im nova tehnološka revolucija deluje kao dodatni teret. S druge strane, nastavnici koji su počeli da koriste AI često brzo uviđaju i njegovu praktičnu vrednost. On može znatno da olakša administrativne obaveze, ubrza pripremu materijala i ostavi više prostora za ono što je suština nastavničkog poziva, a to je rad sa učenicima." 

"AI je postao skriveni konsultant za sve životne aspekte ne samo kao nastavnik u učionici. Učenici ga koriste često umesto pretraživača. Google više nije in. Prva stvar kojoj se okrenu kada traže odgovore na neka pitanja jeste ChatGPT. Nažalost, ChatGPT učenicima služi kao izvor informacija, a znamo da te informacije mogu da budu i te kako netačne", naglašava Ljubojević i dodaje da, ako učenici nisu u stanju da se kritički odnose prema datim odgovorima, postoji realan rizik da fikcija počne da se doživljava kao činjenica i onda ulazimo u fikcionalizovanu stvarnost." 

"U takvom simuliranom svetu, budućnost je prilično nestabilna i ontološki kompromitovana. A budućnost koja se gradi na neproverenim podacima nije samo nestabilna; ona je suštinski problematična, jer dovodi u pitanje naše razumevanje onoga što smatramo stvarnim i pouzdanim." Da li onda AI može da razvije kritičko mišljenje? "Kada učenika dovedemo u situaciju da analizira, procenjuje (evaluira) i kreira, tj. kombinuje elemente u novu celinu, osmišljava nešto novo, generiše nove ideje – radimo i na razvoju kritičkog mišljenja. Drugim rečima, kritičko mišljenje se ne razvija kada učenik pomoću AI-ja samo dobije odgovor, već kada mora da ga raščlani, proceni njegovu vrednost i na osnovu njega osmisli nešto novo. Tek kada kombinuje elemente u novu celinu, preispituje argumente i generiše sopstvene ideje, govorimo o stvarnom učenju." 

"Ako želimo sistemski, a ne stihijski pristup, nacionalni okvir i jasne smernice za škole su neophodni", kaže Ljubojević. "U međunarodnom kontekstu već postoje različiti okviri i preporuke koji se bave odgovornom primenom veštačke inteligencije u obrazovanju, etičkim standardima i zaštitom podataka. Međutim, svaki obrazovni sistem ima svoje specifičnosti, od programa nastave i učenja i načina vrednovanja do institucionalne kulture i tehničkih kapaciteta pa je zato važno da se međunarodni modeli prilagode nacionalnom kontekstu.  

Bez jasnih smernica škole ostaju prepuštene sopstvenim interpretacijama, što dovodi do neujednačene prakse: negde se GenAI potpuno zabranjuje, negde se koristi bez kriterijuma. Nacionalni okvir ne bi trebalo da bude restriktivan dokument, već strateški vodič koji definiše principe, odgovornosti i pedagoške ciljeve, ostavljajući školama prostor za fleksibilnu primenu.  

Način na koji učimo mlade da razumeju, koriste i kritički procenjuju AI direktno utiče na buduću konkurentnost privrede, otpornost na dezinformacije i kvalitet demokratskih procesa. Ako društvo razvija samo tehničke veštine, a zanemari etičku, kritičku i informacionu dimenziju, rizikuje da dobije generacije korisnika tehnologije, ali ne i njenog promišljenog oblikovanja. S druge strane, sistem koji sistematski ulaže u AI pismenost, i kod učenika i kod nastavnika, gradi ljudski kapital sposoban da inovira, ali i da prepoznaje rizike. Drugim rečima, pitanje nije da li ćemo imati tehnologiju, već da li ćemo imati društvo koje je razume. A to je već pitanje dugoročne strategije, a ne samo školske reforme." 

Zašto je Slovenija lider u AI obrazovanju i gde zapinje sistem? 

Veštačka inteligencija u Sloveniji trenutno je najdublje integrisana u visoko obrazovanje u odnosu na druge zemlje Adria regiona, dok je na nižim nivoima školovanja još u fazi razvoja. Profesor Sašo Džeroski, tehnički koordinator projekta SLAIF i šef Odseka za tehnologije znanja Institut "Jožef Stefan" iz Ljubljana, smatra da zemlja ima dobru osnovu da veštačku inteligenciju pretvori u važan stub svoje ekonomske konkurentnosti ,ali samo ukoliko uspe da znanja proširi i izvan akademskih krugova. 

"AI teme su dobro zastupljene u visokom obrazovanju kroz posebne predmete i studijske programe iz oblasti računarstva, nauke o podacima i inženjerstva, kao i kroz istraživački orijentisanu nastavu. Istraživači sa Instituta "Jožef Stefan" aktivno doprinose ovom ekosistemu kroz nastavu na univerzitetskom nivou (osnovne, master i doktorske studije), kao i kroz mentorstvo studentima u okviru završnih radova, praksi i istraživačkih projekata. Posebno važan stub predstavlja Međunarodna postdiplomska škola "Jožef Stefan", koja obezbeđuje snažno interdisciplinarno okruženje i integriše AI u master i doktorske programe iz informaciono-komunikacionih tehnologija, nanonauka, senzorskih tehnologija i ekotehnologija." 

S druge strane, u osnovnim i srednjim školama aktivnosti u vezi sa veštačkom inteligencijom i dalje su fragmentisane i uglavnom se realizuju kroz pilot-programe, vannastavne aktivnosti i pojedinačne inicijative škola, ali ne i kroz sistemski deo nastavnog plana i programa. 

Kako u Sloveniji, tako i širom Evrope, raste svest da će AI kompetencije postati ključne veštine za buduće tržište rada, ali i za društvo u celini. Ipak, profesor Džeroski smatra da je realnije da se AI pismenost integriše kroz više predmeta, uz podršku savremenih digitalnih obrazovnih okvira. 

"Trenutno se realizuju značajni projekti u vezi sa AI obrazovanjem, poput demokratizacije nauke o podacima i mašinskog učenja kroz upotrebu pristupačnih softverskih alata sa vizuelnim interfejsima. Ključni izazov nije samo dizajn kurikuluma, već i obuka nastavnika, kvalitetni obrazovni materijali i dugoročna institucionalna podrška. Istraživačke institucije i univerziteti mogu da igraju važnu ulogu kroz ekspertizu i resurse, ali široka primena zahteva kontinuiranu koordinaciju na nacionalnom nivou." 

IRCAI takođe aktivno podržava razvoj mladih talenata, između ostalog kroz organizaciju Međunarodne AI olimpijade (IAIO 2026), koja okuplja 105 talentovanih srednjoškolaca iz 26 zemalja. Ovakve inicijative igraju ključnu ulogu u razvoju interesovanja i kompetencija u oblasti veštačke inteligencije mnogo pre upisa na univerzitet. 

Sve ovo je važno jer je AI obrazovanje direktno povezano sa ekonomskom konkurentnošću, posebno za manje ekonomije poput Slovenije. Оno doprinosi većoj produktivnosti, efikasnijem usvajanju novih tehnologija u kompanijama i javnom sektoru, ali i povećava sposobnost zemlje da privuče međunarodne investicije. "Za Sloveniju, AI obrazovanje nije samo pitanje stvaranja stručnjaka za veštačku inteligenciju. Podjednako je važno razvijati široku AI pismenost u različitim profesijama i sektorima, kako bi se AI primenjivala odgovorno i u velikom obimu u svim segmentima društva. U tom kontekstu, JSI se bavi i potrebom za industrijski relevantnim AI veštinama. Kroz projekat SLAIF – Slovenačka AI fabrika – razvijaće se kursevi i programi obuke za osposobljavanje nove generacije radne snage za AI kompetencije relevantne za različite segmente slovenačke ekonomije i društva." 

Iako je Slovenija trenutno najdalje odmakla u integraciji AI obrazovanja u regionu, i dalje postoji jaz između potreba tržišta rada i veština koje radna snaga može da ponudi. Džeroski naglašava da taj izazov ne može rešiti nijedan akter pojedinačno. 

"Potrebna je koordinisana saradnja univerziteta, istraživačkih institucija i industrije. Univerziteti pružaju formalno obrazovanje i studijske programe, istraživačke institucije donose vrhunsko znanje i mentorstvo, dok industrija donosi realne izazove i okruženje za primenu. Efikasna saradnja može imati različite oblike:  zajedničke R&D projekte, prakse, industrijske doktorate, ko-mentorstvo završnih radova i zajedničko kreiranje kurikuluma. Takvi mehanizmi osiguravaju da obrazovni sadržaji ostanu usklađeni sa brzim naučnim razvojem i promenljivim potrebama tržišta rada. Inicijative poput SLAIF-a upravo imaju za cilj jačanje te povezanosti između istraživačke izvrsnosti i primenjene obuke." 

On dodaje i da Adria region ima realan potencijal za razvoj zajedničkog okvira AI obrazovanja: "Zemlje regiona dele slične strukturne uslove, relativno male ekonomije, ograničeno domaće tržište i potrebu za jačanjem konkurentnosti uz sprečavanje odliva talenata. Ovi zajednički izazovi predstavljaju dobru osnovu za saradnju. Zajednički okvir mogao bi da uskladi standarde kompetencija, olakša regionalnu mobilnost studenata i stručnjaka, kao i razmenu obrazovnih resursa i obuku nastavnika. Takođe bi ojačao vidljivost regiona i učešće u EU AI inicijativama. Ipak, takva inicijativa zahtevala bi dugoročnu političku posvećenost, institucionalnu koordinaciju i kontinuirana ulaganja." 

Brži od obrazovanja 

Sakupljajući podatke za ovaj tekst i promišljajući o obrazovanju, koje ne može ni sadašnjost da isprati, počinjem da shvatam da je možda ključ nesporazuma koji osećam u razgovorima sa svojom decom ne u tome što one znaju više ili manje, već u tome što žive u svetu koji više ne funkcioniše po starim pravilima. Dok sam ja učila da je znanje nešto što se stiče, zaokružuje i nosi kroz karijeru, one ga doživljavaju kao nešto što se stalno menja, nadograđuje i deli sa mašinama. Shvatam da odgovor nije u tome da biramo između ta dva sveta, već da naučimo kako da ih spojimo: da zadržimo dubinu razmišljanja i smisao za učenje, a da pritom prihvatimo brzinu, alate i neizvesnost koja dolazi sa njima. Jer pitanje više nije da li će njihova budućnost izgledati drugačije od naše, već da li ćemo uspeti da je zajedno razumemo. Zato obrazovni sistemi ne smeju ostati zatvoreni ili usporeni, jer u suprotnom budućim generacijama neće više ništa značiti.