Ukrajina prvi put gađa Rusiju raketama zapadne proizvodnje?

Ukrajinske oružane snage su, navodno, izvele svoj prvi napad na granični region u Rusiji koristeći rakete koje je isporučio Zapad, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin u utorak potpisao ukaz o izmenjenoj nuklearnoj doktrini. Ukazom se odobrava ažurirana nuklearna doktrina - osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavanja, odnosno proširuju se uslovi za upotrebu atomskog oružja.

Ukrajina je rasporedila rakete ATACMS čiju je upotrebu dozvolila administracija Joe Bidena, za gađanje vojnog objekta u zapadnom regionu Brjanska, izvestio je u utorak RBC Ukrajina, pozivajući se na zvaničnika u vojsci. Ukrajinski generalštab potvrdio je napad na skladište u gradu Karačev, detonirajući municiju uskladištenu na lokaciji oko 115 kilometara od granice sa Ukrajinom. Međutim, ni generalštab ni ministarstvo odbrane nisu komentarisali koje su rakete upotrebljene, navodeći da su informacije poverljive.

U međuvremenu, kao što je rečeno, Putin je potpisao ukaz kojim se Rusiji dozvoljava korišćenje nuklearnog oružja kao odgovor na masovni napad na njeno tlo, uključujući i bespilotne letelice. "Rusija će agresiju na nju ili njene saveznike, od strane države koja nema nuklearno oružanje, a koju podržava nuklearna sila, posmatrati kao zajednički napad", navodi se u dokumentu objavljenom na internetu.

Državne obveznice i valute, poznate kao tradicionalna utočišta, uključujući japanski jen i švajcarski franak, porasle su dok su investitori žurili da kupe najsigurniju imovinu. Nemački prinos na desetogodišnje obveznice pao je za čak osam baznih poena na najniži nivo od oktobra.

Rusija preti nuklearnim oružjem

Putinov portparol Dmitry Peskov potvrdio je u utorak da će Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, razmotriti napad Kijeva, koji koristi rakete sa Zapada, kao udar "nenuklearne države koju podržava nuklearna sila".

"Ruska Federacija zadržava pravo da koristi nuklearno oružje u slučaju agresije protiv nje upotrebom konvencionalnog oružja koje predstavlja kritičnu pretnju suverenitetu ili teritorijalnom integritetu", rekao je Peskov, a prenosi državna novinska služba Tass.

Depositphotos

 

Ruski lider je prethodno upozorio SAD i njene evropske saveznike da "ne dozvole Ukrajini da udari žestoko po Rusiji, koristeći visokoprecizno oružje dugog dometa sa Zapada", rekavši da bi ih to dovelo u direktan sukob sa njegovom zemljom.

Ukrajina već mesecima ispaljuje bespilotne letelice domaće proizvodnje, ali američko oružje je destruktivnije. Zvaničnici u Ukrajini su rekli da im je potrebna sposobnost da pogode vazdušne baze i avione koje Rusija koristi za napade klizećim bombama i raketama.

Iako je Biden dozvolio Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za napad na Rusiju, Nemačka je saopštila da ostaje pri odluci da ne isporučuje Ukrajini rakete dugog dometa. U obrazloženju takve odluke, nemački kancelar Olaf Scholz je naveo da su brojni građani Nemačke i dalje zabrinuti za bezbednost i mir u Evropi.

                      

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Životić, kaže da je globalni mir ugrožen onog trenutka kada je rat u Ukrajini počeo. "Ovo je konflikt koji zaista po svojoj prirodi i po stepenu angažovanosti i regionalnih, ali i globalnih sila, ima kapacitet da preraste u sukob većeg obima. Ono što se desilo u proteklih nekoliko dana, svedoči u prilog toj tezi, ali i govori da su se te crvene linije, koje su se od prvog dana rata pa do danas stalno pomerale, sada podigle na viši nivo, dovodeći svet na liniju moguće dalje esklacije," kaže Životić. On navodi da ova eskalacija sa sobom nosi i bojazan od upotrebe nukelarnog naoružanja. "Postoji veliki strah u momentu kada se sam konflikt kreće po onoj najtanjoj mogućoj oštrici noža između mogućeg primirja i dalje eskalacije. To su dva ključna pitanja. I to je ono što je zaista otvoreno u ovom trenutku i preti da prevagne sa one pozitivne na onu negativnu stranu", objašnjava profesor.

  

 

Evropske zemlje spremne da povećaju pomoć

S druge strane, šef poljske diplomatije Radosław Sikorski izjavio je posle sastanka ministara spoljnih poslova pet najvećih članica Evropske unije da su te zemlje spremne da povećaju pomoć Ukrajini i preuzmu na sebe to breme ukoliko oslabi ili prestane vojna pomoć iz SAD posle dolaska na vlast novog američkog predsednika Donalda Trumpa.

"Naš sastanak je vidljivi simbol naše solidarnosti sa ukrajinskim narodom koji junački brani svoju nezavisnost od ruskog napadača. Sa budućom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbednost razmatrali smo kako da pojačamo našu pomoć. Raduje me spremnost najvećih članica EU da one preuzmu na sebe breme ako oslabi pomoć iz SAD", kazao je Sikorski na konferenciji za novinare posle sastanka, prenela je Beta.

Bloomberg Mercury

 

Šefovi diplomatija Nemačke, Francuske, Italije i Poljske i britanski i španski ministar koji su se uključili preko video konferencije i predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kallas u ime nove Evropske komisije, složili su se da bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD zajednički interes sa obe strane okeana mora da bude jačanje transatlantskih veza.

"Razni su scenariji rešavanja sukoba u Ukrajini i okončanja ruske agresije, ali svi moraju da budu izrađeni u tesnoj saradnji sa Ukrajinom", rekao je Sikorski i dodao da su se složili i da treba nastaviti sankcije protiv Rusije sve dok ne povuče svoju vojsku iz Ukrajine. Naveo je i da je Rusija ta koja treba da finansira posleratnu obnovu zemlje.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte, izjavio je prilikom dolaska na sastanak ministara odbrane EU u Briselu, da ruski predsednik Vladimir Putin ne sme da "ostvari svoje ciljeve" u Ukrajini.

- Zašto je ključno da Putin ne postigne svoj cilj? Zato što ćemo u suprotnom imati osnaženu Rusiju na našoj granici, koja će dobiti na veličini i kapacitetu da interveniše", rekao je Rutte.

 

- U pisanju pomogli Henry Meyer i Aliaksandr Kudrytski.

(Tekst je ažuriran u devetom pasusu, informacijom da su evropske zemlje spremne da povećaju pomoć Ukrajini i videom.)