Kako je ruska armija botova osvojila svet onlajn pokera

Feruell se nalazi na samom vrhu pokeraške hijerarhije. Ovaj profesionalni igrač iz Rusije zarađuje za život na GGPokeru, Americas Cardroomu i drugim sajtovima na kojima koristi Darta Vejdera kao avatara. Njegov plen su iskusni i manje iskusni igrači koji imaju para za gubljenje. Feruell drži emocije pod kontrolom tokom igre, ali se ne usteže da na forumima o pokeru kaže svoje mišljenje kada mu se nešto ne dopada.  

Pažnju mu je 2013. godine privukao jedan igrač. Reč je o Vjačeslavu Karpovu, poznatom kao Performer, koji je na jednom forumu na ruskom postavljao senzacionalne priče o prostitutkama i kartaškim trikovima koje je naučio od "Cigana". Metodičnom Feruellu Karpovljevo hvalisanje je delovalo smešno.   

Štaviše, Karpov je naplaćivao svojim mladim sledbenicima tu privilegiju što dobijaju njegov savet, uključujući i to kako da izleče anksioznost pomoću pića. Feruell se ulogovao na forum i optužio Performera da priča "bajke" da bi "od budala izvukao 50 dolara na sat". Dodao je da Karpov "ne zna da igra poker". 

Karpov mu je bacio rukavicu: "Izazivam te na borbu" 

On je predložio duel u Limit Texas Hold’emu, varijanti pokera u kojoj se svakom igraču dodeljuju po dve karte, a zatim se tokom igre izvlači još pet karata licem nagore, uz krugove klađenja u kojima je iznos uloga ograničen. Ta igra slovi za Feruellovu specijalnost - njega zovu i Kraljem Limita. Opklade bi se kretale do najviše 200 dolara. Feruell ne gubi često. Međutim, kada je igra počela, Karpov je osvajao pot za potom, odnosno ukupan iznos novca koji igrači ulažu tokom runde. Posle nekih 400 ruku, meč je bio gotov, a Kralj Limita je ostao bez 20.000 dolara. "Njegov nivo igre je bio nadrealno dobar", sećao se kasnije Feruell. 

Feruell je odmah posumnjao. Kako je mogao da ga nadmudri tip koji je besneo o tome kako homoseksualci preuzimaju svet? Feruell je, iako nije mogao ništa da dokaže, pretpostavio da Karpov koristi softver kako bi proračunao svoje poteze. Programi za igranje pokera, takozvani poker botovi, prisutni su već decenijama, ali uglavnom nisu bili toliko dobri da mogu da pobede najbolje stvarne igrače.  

Feruell i Karpov su se proslavili u doba širenja onlajn pokera, koja je počela 2003. godine nakon što je računovođa iz Tenesija Chris Moneymaker (Mlatipara), osvojio Svetsko prvenstvo u pokeru u Las Vegasu. Moneymaker je inspirisao milione ljudi širom sveta da okušaju sreću, baš kada su počeli da se pojavljuju sajtovi za onlajn poker, koji su to olakšali. Ovi igrači amateri su bili radi da dobro plate kako bi isprobali svoje veštine. Možda bi čak mogli i da nešto zarade i, što da ne, da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u pokeru. 

Tokom te ere igrači su mogli da budu prilično sigurni da su s druge strane virtuelnog stola zaista ljudi. Ali Feruell je imao dobar razlog za sumnju. Pošto su istraživači koristili virtuelni poker da bi pomerali granice veštačke inteligencije, mašine su se polako ubacivale u onlajn igru. Neki bezobzirni operateri koristili su softver za prevare. Botovi su počeli da se gomilaju i doprinose propadanju igre.  

Te 2019. godine, iste godine kada je bot koji su kreirali istraživači sa Univerziteta Carnegie Mellon, ponizio pet profesionalnih igrača u mini-turniru, analitičari banke Morgan Stanley su upozorili da veštačka inteligencija preti da potpuno ugrozi tržište onlajn pokera, koje danas i dalje vredi tri milijarde dolara. Izgleda da nije pitanje da li će, već kada će doći do uspona "u onlajn ekosistemu poker botova koji nadilaze ljudske sposobnosti", navodi se u istraživanju.   

Taj dan je došao. Do naprednih softvera za poker se može lako doći za nekoliko stotina dolara. Forumi su preplavljeni optužbama na račun svih, od anonimnih igrača sa malim ulozima do sponzorisanih profesionalaca. Sve platforme promovišu politiku nulte tolerancije, ali čini se da niko ne zna koliko je botova uključeno i odakle potiču. "To je pošast", rekao mi je jedan izvršni direktor u industriji kockanja.  

Kada sam počeo da istražujem botove za poker, naišao sam na opskurnu temu u sobi za razgovor koju je objavio jedan uzbunjivač, opisujući operaciju koja je bila toliko velika da je podsećala na međunarodnu korporaciju. Imala je upravni odbor, programe za obuku i odeljenje za ljudske resurse – gotovo sve osim aparata za vodu. Za grupu čije je sedište navodno u Sibiru, govorilo se da je apsorbovala sve potencijalne rivale u regionu, postavši poznata pod imenom Bot Farm Corporation ili BF Corp. 

 "Ne možete ništa učiniti povodom toga", napisao je uzbunjivač koji je delovao da ima insajderske informacije. "Mašina je uvek jača od čoveka." 

Bio sam zaintrigiran, ali oprezan. Pokeraška zajednica, podsticana testosteronom i pohlepom, prepuna je teorija zavere. Jedan poznati igrač morao je pred kamerom da za sajt PokerNews negira da predvodi kult prevaranata koji koristi halucinogeni otrov žabe. Paranoja je delimično izazvana nedostatkom informacija. Ni profesionalni igrači ni kompanije koje nude usluge igranja pokera ne žele da priznaju da postoje inteligentne mašine u strahu da će odvratiti nove igrače čiji ih novac održava na površini.   

Odlučio sam da otkrijem istinu o BF Corp., i to tako što ću pratiti trag internih mejlova i pravne i korporativne dokumentacije, koji su procurili u javnost, kao i razgovarati sa igračima, izvršnim direktorima u kockarskoj industriji, konsultantima za bezbednost i tvorcima botova. Kada sam konačno došao da tvoraca BF-a iz Sibira, nevoljno su pristali na intervju. Ispostavilo se da su mnogo dublje integrisani u industriju pokera nego što sam mogao i da zamislim. I daleko od toga da su želeli da unište igru – rekli su mi da žele da je spasu. 

Za poker su potrebni i sreća i veština. Zato je i tako privlačan. Kada bih izazvao najboljeg igrača golfa u svetu Scottieja Schefflera na duel, zna se kakav bi bio ishod. Nadmetanje bi bilo besmisleno i sramotno za sve uključene strane. Ali kao ispodprosečan učesnik povremenog noćnog kartanja sa prijateljima mogao bih imati šanse protiv aktuelnog šampiona Svetskog prvenstva u pokeru Jonathana Tamayoa, bar u nekoliko ruku. Mogao bih slučajno dobiti četiri keca ili bih mogao toliko neznalački igrati da bi se namučio da protumači moju strategiju. 

Mogućnost pobede privlači nove igrače, od amatera iz studentskih bratstava do milionera koji se klade na velike sume kako bi se nadmetali sa elitnim igračima. Mnogi misle da su dovoljno pameti da pobede u onlajn partiji. Bez ovih igrača koji ulažu novac, profesionalci ne bi mogli da zarade, sajtovi ne bi dobili procenat – takozvani rejk u pokeraškom žargonu i ekonomija igre bi se urušila. 

Na duže staze, međutim, veština odnosi prevagu nad srećom. Ključna prednost je nadarenost za matematiku: sposobnost da izračunate verovatnoću za osvajanje pota na osnovu varijabli poput jačine ruke, broja igrača i rasporeda igrača za stolom. 

Studenti koji su osnovali BF Corp. upravo su ta vrsta igrača. Potekli su iz Omska, grada koji je kapija ka zamrznutoj divljini Sibira i bili su gejmeri koji studiraju matematiku, fiziku i ekonomiju. Jedan od njih je, dok je širenje digitalnog pokera bilo u punom zamahu, uverio ostale da mogu da zarade ozbiljan novac. (Ovaj i druge detalje o grupi potvrdili su prvobitni članovi koji su, kao i mnogi drugi ruski izvori u ovom članku, tražili da im se ne navode imena zbog političke situacije u njihovoj domovini.) 

Pokeraške zajednice su nicale širom bivšeg Sovjetskog Saveza, gde su fakulteti tradicionalno jaki kada je reč o prirodnim naukama i tehnologiji, a plate dovoljno male da zbog toga ljude požele da se kockaju. "Za poker su bitni matematika i samodisciplina", rekao mi je Maxim Katz, koji vodi jednu sličnu grupu iz Moskve. "A to su dve stvari u kojima su Rusi dobri." 

Aleksej Malgakov/Reuters

 

Studenti iz Omska pozajmili su novac od svojih roditelja i počeli da uključuju prijatelje, dajući im pare za uloge u zamenu za deo zarade koju ostvare. Vežbali su koristeći testeninu kao žetone. Pobednik bi za nagradu dobio obrok, a gubitnici su odlazili gladni. Univerzitetski predavač im je davao časove o teoriji verovatnoće van nastave; drugi su ih učili teoriji igre. Kroz godinu-dve, već je oko 50 studenata dolazilo u studentski dom svake večeri kako bi odradili noćnu smenu. 

Sajtovi za poker su tada funkcionisali poprilično isto kao i danas. Igrači bi se registrovali, položili sredstva i seli za digitalni sto sa zelenom čojom. Softver bi promešao i podelio karte. Učesnici su mogli da vide odluke svojih protivnika - da li povećavaju ulog, prate ili odustaju, ali ne i njihove karte. Ulog se kretao od nekoliko dolara do više stotina ili hiljada dolara, u zavisnosti od sajta i od toga da li je turnir u toku. I što je ključno, svi su bili predstavljeni samo ličnim imenom ili pseudonimom i obično avatarom u vidu crtanog lika ili karikature. To znači da nesrećni Amerikanci koji bi se ulogovali posle posla nisu imali pojma da igraju protiv ruskih klinaca upućenih u mračne matematičke veštine.  

Jedne noći sused je pozvao policiju uveren da teroristi koriste zgradu u kojoj su stalno gorela svetla, a mladići neurednog izgleda ulazili i izlazili. Studenti su pozvali policajce da uđu i vide redove kompjuterskih ekrana. Ovde nema terorizma, objasnili su, samo igara.  

Grupa se ubrzo povezala sa sličnom grupom sa drugog tehnološkog fakulteta u Sibiru i dogovorila da se spoje. Veći obim značio je veće potove i veći profit. Privukli su spoljne ulagače, uključujući Svjatoslava Kapustina, lokalnog tajkuna u sektoru nekretnina, proističe iz dokumentacije ruskih kompanija povezanih sa grupom i drugih izvora. (Mejlovi koji su poslati kompanijama povezanim sa Kapustinom ostali su bez odgovora.) Regrutovali su profesionalne igrače, uključujući Petra Vlasenka, zvanog Rus, koji je pobedio na turniru PartyPoker St. Petersburg Open 2006. godine i obučavao druge profesionalce za 1.000 dolara po sesiji. Vlasenko je razvio matematički metod za procenu šansi u svakoj ruci. On je došao u Omsk, gde ga je jedan od osnivača grupe ubedio da uputi programera u svoj metod kako bi napravio softver koji bi oponašao njegove veštine. Na kraju, Vlasenko je postao ključni igrač u timu.   

Naučnici pokušavaju da proniknu u poker još od četrdesetih godina prošlog veka. Tokom te decenije istraživači su uspešno obučili prototip kompjutera, težak 10 tona, da igra dame, stvorivši praktično prvu veštačku inteligenciju. Chinook, program osmišljen na Univerzitetu u Alberti, pobedio je mnoge svetske šampione u damama 1994. godine, što je podstaklo novinara jednog hrišćanskog lista da upita programera: "Da li si ti đavo?". Šah je 1997. godine izgubio bitku sa mašinom Deep Blue kompanije IBM Corp. koja je mogla da analizira 200 miliona pozicija u sekundi, što je bilo više nego dovoljno da pobedi velemajstora Garryja Kasparova. 

Poker se pokazao znatno komplikovanijim. U partiji može da učestvuje i 10 igrača, a svaki učesnik se suočava sa mnogobrojnim odlukama, od toga da li će odustati od ruke, do toga da će uložiti sve žetone. Broj potencijalnih scenarija u jednoj partiji No-Limit Texas Hold ’ema je veći od broja atoma u svemiru. Štaviše, u pokeru mora da se i nagađa kakve karte ima protivnik, da se čita ponašanje (čak i u onlajn igri) i uverljivo blefira kada je reč o sopstvenim kartama, to jest laže. Kompjuteri, dizajnirani tako da pretražuju gomile podataka, nisu dobri u tome. 

David Fairlamb, bivši izvršni direktor kazina iz Mičigena, 2012. godine bio je mentor u jednoj moskovskoj poslovnoj školi kada se susreo sa radoznalom grupom studenata iz Sibira. Oni su na Fairlamba, koji tečno govori ruski, ostvarili utisak introvertnih štrebera koji su se sporazumevali tehničkim jezikom kompjuterskih programera. Nije upamtio njihova imena, ali jeste ono čime se bave. Oni su razvili revolucionarnu tehnologiju za poker i tragali su za načinima kako da je iskoriste. 

Oni su, kako mi je reklo nekoliko ljudi iz grupe iz Omska, razvili do tada verovatno najnapredniji softver za igranje pokera u svetu i koristili su ga, zarađujući na svakom većem sajtu za poker. Za samo nekoliko godina uspeli su da zamene ljudski talenat alternativom koja nije morala ni da jede ni da spava; koja je mogla da se automatski poveže sa platformom uz minimalni nadzor osnivača i njihovih prijatelja; i koja je mogla da prođe kroz milione potencijalnih scenarija kako bi našla najbolji potez u bazi podataka iz prošlih igara, veličine tri terabajta, kao i da iskoristi sklonosti određenog protivnika na osnovu njegove istorije igranja. 

Fairlamb mi je rekao da nije znao ništa o operaciji korišćenja botova u Sibiru. Njegov dogovor sa studentima se, kako je rekao, odnosio na potencijal šire komercijalne primene njihove tehnologije. Na njegovo ohrabrenje grupa je odlučila da testira svoj sistem protiv najboljih svetskih botova, prijavivši se na godišnje takmičenje u kompjuterskom pokeru 2012. i 2013. pod imenom Neo Poker Lab. Oni su se takmičili protiv dva vodeća istraživačka centra - Carnegie Mellon iz Pitsburga i Istraživačke grupe za kompjuterski poker Univerziteta u Alberti – kao i drugih, raznih akademskih stručnjaka i ljubitelja tehnologije.   

Adam Nadel/AP

 

Organizatori su postavili sve botove na centralni server, zatim su odigrali stotine miliona ruku, sučeljavajući bot protiv bota dok su oni odustajali, čekirali i povisivali uloge iznova i iznova u deliću sekunde. Sistem koji stoji iza Nea, kako je grupa objasnila organizatorima takmičenja, počiva na "neuronskim mrežama, minimizaciji kajanja, aproksimaciji ravnoteže pretragom gradijenta, stablima odlučivanja, rekurzivnim metodama pretrage, kao i ekspertskim algoritmima profesionalnog igrača pokera". Jednostavno rečeno, to znači da je softver igrao poker sam sa sobom više miliona puta učeći na svojim greškama i uspesima isto kao što to ljudi rade, ali u nezamislivim razmerama. 

Neo bot je tako napravljen da može da igra protiv drugih mašina. On je razvijen na osnovu čiste teorije igara koja je specijalnost studenata tehnoloških univerziteta. Primenjena na poker, teorija igara pomaže kompjuterima da prevaziđu svoju glavnu slabost: laganje. Pomoću njenih formula može se precizno izračunati kada i koliko često treba blefirati kako bi se maksimalno povećale šanse za pobedu i smanjila mogućnost za ispoljavanje obrazaca igre koji protivnicima mogu da odaju kakve karte neko ima. Pomoću teorije igara može se razviti onoliko savršena strategija za poker koliko je to moguće. 

Akademski stručnjaci su takođe koristili moć ove teorije, ali su Rusi pronašli njene prednosti. Neo se plasirao u nekoliko kategorija 2013. godine i pobedio u direktnom takmičenju u Limit Texas Hold ’em pokeru, potisnuvši poznati bot Alberta na drugo mesto. 

Pobeda je pružila Fairlambu nešto što može da promoviše u SAD zajedno sa prototipom softvera koji su Sibirci razvili: programom za obuku u pokeru sa likovima iz animirane TV serije "Futurama". Ovaj proizvod je osvojio nagradu za startap na Globalnom iGaming samitu 2014. godine i Expu u San Francisku. Fairlambova supruga je prisustvovala ceremoniji obučena kao glamurozni robot. 

Fairlamb je ubedio druge izvršne rukovodioce u američkoj industriji kockanja da se pridruže onome što je postala mlada kompanija. "Za devet meseci imaćemo potpuno završeno izdanje igre", rekao je tadašnji predsedavajući Nea Rob Gallo novinarima u Las Vegasu. U istom članku hvaljen je i Chris Moneymaker, najpoznatiji igrač pokera, kao savetnik Neovog menadžerskog tima, što se godinama tvrdilo i na sajtu kompanije. 

Moneymaker mi je, međutim, rekao da ne zna ništa o tome. On je rekao da nikada nije imao veze sa Neom i da nije znao ni da su koristili njegovo ime. Gallo, koji je poznavao Moneymakera privatno, rekao je de ne zna ko je povezao ime šampiona u pokeru sa projektom. (On mi je, kao i Fairlamb, rekao i da nije znao ništa o operaciji sa botovima u Rusiji.) 

Ko god da je odgovoran, pokušaj da se iskoristi malo zvezdane slave nije uspeo. Sa softverom za obuku u pokeru se nikada nije postiglo ništa značajno pošto nije uspeo da privuče investitore i korisnike koji bi plaćali uslugu. Fairlamb i Gallo su odustali od toga i obojica su mi rekla da ne znaju šta će Rusi preduzeti sledeće.  

Dok je Neo polako odumirao, naučnici Univerziteta u Alberti su objavili 2015. godine da su našli "rešenje" za Limit Hold’em sa dva igrača. Njihov bot Cepheus je odigrao više ruku protiv sebe nego što ih je celo čovečanstvo odigralo od nastanka igre, rekli su oni. Tvrdili su da je on u suštini nepobediv. "Igra kao Bog", napisao je novinar Oliver Roeder u svojoj knjizi "Seven Games: A Human History". 

Cepheus je bio prelomno dostignuće kada je reč o inteligenciji računarskih sistema. Čitajući vesti iz Rusije, ekipa iz Omska je bila pomalo iritirana što nikada nije dobila priliku za revanš, rekao mi je jedan saradnik.  Oni su, međutim, odavno prestali da se bave naučnim značajem. Poker nije poker bez uloženog novca, a ruski tvorci botova to najbolje znaju. 

Pre Cepheusa, sajtovi za poker nisu ozbiljno shvatali upotrebu botova. Tehnologija nije bila dovoljno dobra, a sajtovi su se suočavali sa ozbiljnijim problemima. Američke vlasti su 2011. godine zatvorile tri najpopularnija sajta - Absolute Poker, Full Tilt Poker i PokerStars, optuživši ih da krše  propise SAD o kockanju. Ovi slučajevi su okončani tako što kompanije nisu priznale da su činile nešto nezakonito, ali su doprineli tome da se onlajn poker nađe u nekoj vrsti pravnog limba. Mnogi operateri su nastavili da beže u Kostariku, Kurasao i druge lokacije. 

Eric Harkins

 

Industrija je ipak opstala i do 2015. godine je počela da uvodi bezbednosne mere za otkrivanje i isključivanje botova. Problem nije bio u tome što je upotreba softvera za igranje pokera bila ilegalna, osim možda u kazinima u Nevadi, gde je već postojala zabrana u vezi sa zloupotrebom uređaja za kockanje. Radi se pak o varanju. Igrači su oduvek mrzeli botove. Suština igre bi trebalo da bude u nadmetanju u umeću, a ne u računarskoj moći. Praktično svi sajtovi za poker sada zabranjuju u svojim uslovima korišćenja upotrebu botova i zatvaraju naloge i zaplenjuju sredstva svakome na koga se posumnja da ih koristi.  

Problem je u tome kako otkriti bota. Najbolji profesionalni igrači mogu igrati gotovo optimalan poker zasnovan na teoriji igara, tako da filtriranje prema procentu pobeda ili stilu igre nije nužno dovoljno. Prvobitno su sajtovi isprobali metode poput nadzora onlajn četa kako bi videli da li igrači razgovaraju poput ljudi, i praćenja kretanja kursora kako bi videli da li se poklapa sa načinom na koji ljudi koriste miš. Da bi zaobišla ove prepreke, ekipa iz Sibira je zaposlila programere da prilagode softver, reklo je nekoliko osoba iz organizacije. Uskoro su njihovi botovi mogli da simuliraju neprecizne pokrete mišem kojim upravlja osoba za stolom, da generišu uverljive razgovore kada se to traži i čak da nasumično menjaju vreme potrebno za donošenje odluke, imitirajući prirodno oklevanje.  

Kako bi odgovorili na ovakva unapređenja, stručnjaci za "integritet igre" naučili su kako da dublje istraže navike igrača pomoću analitike. Stil igrača je jedinstven koliko i otisak prsta. Kod stotina podeljenih ruku dve osobe nikada neće doneti iste odluke. Ako bi sajtovi otkrili da dva igrača odustaju, čekiraju i podižu ulog u istom procentu, onda bi to značilo da su botovi. Ako otkriju da još više igrača isto postupa, onda je tu reč o farmi botova. Onlajn borci za pravdu su se priključili akciji tako što su analizirali podatke iz igre i ukazivali na sumnjive aktivnosti na forumima o pokeru. 

Ova ispitivanja su predstavljala problem za Omsk. Nalozi su zabranjivani, istovremeno po desetine nakon samo nekoliko dana igranja. Suočivši se sa nestajanjem, vođe grupe su počele da prepuštaju operaciju sa bot nalozima partnerima koji su plaćali pristup softveru koji je grupa interno zvala "mozak". Otprilike u to vreme, grupa je dobila ime Korporacija farmi botova. 

Partneri koji su upravljali farmama botova delovali su samostalno po modelu franšize. Oni bi obično iznajmili kancelariju i kompjutere i zaposlili ljude da upravljaju softverom. Partnerima su, takođe, bile potrebne stotine stvarnih ljudi kako bi otvorili "čiste" naloge koje će botovi koristiti, dostavljajući dokaz o identitetu ako je potrebno. BF Corp. Nudio je niz različitih softvera prilagođenih igrama sa niskim ili visokim ulozima ili varijantama poput Omahe ili stad pokera sa pet karata. 

Softver je mogao da radi potpuno automatizovano ili uz pomoć osobe koja sprovodi odluke koje mašina donosi u pozadini kako bi zbunio sisteme za otkrivanje botova. Prisustvo ljudskog elementa se pokazalo kao idealno za onlajn turnire čiji su organizatori tražili od takmičara da dokažu da su od krvi i mesa tako što bi snimili sebe kako se kartaju. Ako bi partnerska farma bila otkrivena i isključena, mogli su jednostavno da je zatvore i počnu iznova sa novim nalozima.  

Interni razgovori BF-a koji su procurili na ruski forum o pokeru i na aplikaciji za razmenu poruka Telegram pokazuju koliko je operacija bila obimna tokom ovog perioda, kao i razmere obmane. U transkriptima, oko 600 korisnika sa pseudonimima, poput Dallas i Zeon, razgovaraju o nadgledanju naloga u Kanadi, Kini, Indiji, Poljskoj i Švedskoj preko virtualnih privatnih mreža i lokalnih SIM kartica kako bi se prikrila stvarna lokacija operatera. Neko po imenu Musicant prijavio je da je pokrenuo toliko botova da su na kraju svi završili za istim onlajn kartaškim stolovima igrajući jedan protiv drugog. 

Među prvim partnerima bili su uglavnom ruski igrači pokera i blogeri koji su saznali za BF usmenim putem i imali dovoljno onlajn fanova kako bi obezbedili stabilan priliv čistih naloga. Jedan od njih je bio Feruellov ljuti neprijatelj Vjačeslav Karpov. Karpovljeva farma je bila dovoljno velika da je BF označi kao "premijum korisnika", rekao je izvor koji je imao uvid u internu bazu podataka grupe. Karpov je imao pristup "mozgu", odnosno softveru, tokom svog duela sa Feruellom 2013. godine, potvrdio je drugi izvor. Nekoliko godina kasnije, 2016. godine, Karpov je objavio poruku tima za bezbednost platforme PokerStars u kojoj se navodi da je izbačen sa sajta zbog korišćenja zabranjenog softvera. Karpov je rekao da je to "besmislica", navodeći: "To je meni normalno. Ja jednostavno imam strategiju igre. Iza mene trava ne raste. Dok ne osvojim sve, neću se zaustaviti".   

Došao sam do njegovih kontakt informacija i poslao mu poruku da ću pisati o tome kako je koristio botove za poker i o njegovim vezama sa BF Corp. On je na to odgovorio pitanjem: "Koliko često razmišljaš o samoubistvu?". Kada sam insistirao na komentaru, optužio me je za izopačeno seksualno ponašanje i izneo upitne poglede na ulogu žena u društvu pre nego što je blokirao moj broj. Završio je sledećim rečima: "Sinko, kada sam imao 16 godina, jeo sam takve kao što si ti za doručak".  

BF Corp. na kraju je zaključio da je direktna saradnja s partnerima poput Karpova suviše zahtevna i da oduzima mnogo vremena. Osnivači su 2018. godine odlučili da prodaju svoj softver u obliku aplikacije za kompjutere ili pametne telefone i da prepuste korisnicima da odluče kako će koristiti ovu tehnologiju. To je značilo da grupa nije morala da troši resurse tražeći načine kako da izbegne da je sajtovi otkriju i mogla je da više novca uloži u razvijanje veštačke inteligencije koja stoji iza svega. Počelo je novo zlatno doba. 

Pojedini partneri su postali distributeri, šireći BF botove na sve strane. Aplikacija NZT Poker, nazvana po tableti koju uzima lik koji igra Bradley Cooper u filmu "Bezgranično" da bi oslobodio svoje potencijale, imala je svoju stranicu na mrežama Facebook i Instagram, kao i čet usluge na WhatsAppu i Telegramu. Njen sajt na ruskom jeziku navodno je imao 10.000 korisnika. 

"Nema više teških odluka ili iscrpljivanja. Samo pratite zeleno označene savete i zarađujte novac", navodi se na kanalu aplikacije na platformi YouTube. NZT softver potekao je iz BF Corp., rekao je izvor iz grupe Omsk. (NZT nije odgovorio na upite da komentariše navode.) 

Rusi su i dalje tragali za zlatom, osim što su sada "prodavali lopate" kako su to zvali u Sibiru. Grupa je na vrhuncu zarađivala više od 10 miliona dolara godišnje od prodaje pristupa svom sistemu, hvalio se član BF-a prijatelju u razgovoru koji je dospeo na internet. Nešto od te zarade je utrošeno na eksperimentisanje sa novim, neočekivanim načinima korišćenja veštačke inteligencije i unutar i van ekonomije pokera. Do sada, Sibirci su prilazili sajtovima za poker poput bandita, vrebajući iz senke i pljačkajući šta god su stigli. Ali šta ako bi ponudili uslugu koju industrija zapravo želi?  

Dok sam istraživao njihov sledeći korak, naišao sam na prljavu tajnu onlajn pokera: nisu svi botovi nepoželjni. Alex Scott, predsednik kompanije koja upravlja Svetskim turnirom u pokeru, dao mi je objašnjenje. Korisnici preziru botove i neće da troše novac igrajući protiv njih, rekao je on.  

Ali svi nalozi, pa i nalozi botova, donose prihod. Sajtovi za poker zarađuju novac na proviziji od osvojenih uloga, uzimajući mali procenat od pota u svakoj ruci.  Čak i kada imaju pravila koja zabranjuju upotrebu botova, nisu toliko motivisani da brinu ko pobeđuje i kako. Botovi su korisni i jer se zahvaljujući njima partije održavaju non-stop i tako obezbeđuje ono što insajderi zovu "likvidnost" pošto se korisnici radije pridružuju igri koja je u toku nego da čekaju da se igrači okupe. "Ne možete voditi posao onlajn pokera bez likvidnosti, a botovi to mogu da obezbede", rekao je Scott. Kompanije za koje je radio nisu koristile botove, kako je naveo, ali pretpostavlja da manji sajtovi jesu.  

Osnivači BF Corp. rano su uočili priliku, otvorivši kancelarije u Novosibirsku i Sankt Peterburgu i angažujući stručnjake za marketing kako bi prodali proizvod. Oni su 2020. godine osnovali kompaniju Deeplay. Njena misija je bila da "omogući igračima udobno okruženje", navodi se na sajtu kompanije. "Naši roboti koriste različite strategije kako bi održavali igru u ravnoteži." 

Deeplay je regrutovao na stotine programera i analitičara od kojih neki, kada su ih zapošljavali, nisu ni znali da je poker osnovna delatnost kompanije. Kancelarije se nisu razlikovale od kancelarije bilo kog drugog tehnološkog startapa, sa stolicama za masažu i božićnim proslavama sa besplatnom hranom i votkom i bez simbola kartanja ili druge dekoracije na temu kockanja. Kompanija se predstavila kao organizacija koja se ne bavi pokerom, već obezbeđuje rešenja na bazi veštačke inteligencije za različite potrebe kompanija. Od šest bivših zaposlenih u Deeplayu sa kojima sam razgovarao, samo je jedan znao da kompanija potiče iz Sibira. 

Mnogi klijenti Deeplaya su bili klubovi za poker. Reč je o relativno novoj pojavi u svetu onlajn pokera, a ove privatno organizovane grupe mogle su da zaobiđu zakonske zabrane o kockarskim transakcijama tako što su prodavale tokene ili naplaćivale članstvo umesto što su direktno uzimale provizije od svakog pota. Klubovi su popularni u zemljama sa restriktivnim zakonima o klađenju, poput Kine ili SAD. Bilo ko može da pokrene klub koristeći već dostupne softvere, a najveći klubovi predstavljaju konkurenciju vodećim sajtovima u popularnosti. Botovi Deeplaya mogu da pomognu operaterima kluba da privuku nove članove tako što održavaju igru u toku, kojoj se igrači mogu pridružiti. Kompanija je takođe nudila analizu igre i, ironično, zaštitu od botova kako bi držala uljeze podalje.  

Pojedini bivši zaposleni u Deeplayu rekli su mi da bi njihovi botovi, čim bi se aktivirali za stolom poker kluba, krenuli da zarađuju novac na račun stvarnih korisnika. Drugi su rekli da je nivo veštine mogao da se snizi kako bi se omogućilo ljudima da dovoljno pobeđuju i duže ostanu za stolovima  trošeći više novca. Deeplay bi dobio naknadu za obezbeđivanje ove tehnologije ili udeo u prihodu. Nije jasno da li je iko od Deeplayevih klijenata znao da ima posla sa ogrankom možda najveće operacije varanja u istoriji pokera. 

Nisam mogao da nađem nijedan klub za poker ili tradicionalan veb-sajt koji otvoreno priznaje da upravlja internim botovima ili da je u nekakvom odnosu sa Deeplayem. "To je komplikovano pitanje", rekao je jedan izvršni rukovodilac u industriji kockanja kada sam ga pitao da li je upotreba botova koji obezbeđuju likvidnost etična. "Znam za druge platforme koje koriste botove." Isto sam pitao pet vodećih sajtova za poker. Oni su ili negirali da imaju veze sa takvom praksom, ili su odbili da komentarišu, ili nisu odgovorili. Deeplay nije odgovorio na poruke koje su mu poslate zvaničnim kanalima. 

Prosečan ljubitelj pokera danas ne može zaista da zna da li je njegov protivnik osoba ili mašina. Sistemi zaštite igara nisu nepogrešivi čak i na velikim platformama. "To je trka u naoružanju protiv vrlo motivisanih pojedinaca", naveo je PokerStars u blogu objavljenom 2023. godine. Na nedavno održanom turniru sa nagradnim fondom od 12,5 miliona dolara, koji organizuje Winning Poker Network, deo platforme za onlajn poker Americas Cardrooma, drugoplasirani igrač je diskvalifikovan u srednjoj fazi takmičenja zbog sumnje da koristi bot. "Mislim da nema fer igre onlajn", rekao mi je ruski profesionalni igrač Vitaly Lunkin. 

Istovremeno, većina vodećih igrača koristi softver da bi se obučili da igraju poker efikasno kao robot, u stvarnom životu i onlajn. U igri se sada manje radi o psihologiji, spektakularnim blefovima i odlukama da se prati povećanje uloga, a više o tome da se što manje toga otkrije protivnicima i o računanju procenta. Mašine su nas naučile da bolje igramo dosadniji poker. 

Ova nova realnost me je podstakla da razmišljam o botovima kao o virusu koji napada telo onlajn pokera. S vremenom neki virusi evoluiraju i odbacuju predatorske osobine, telo domaćina ih apsorbuje i oni se trajno integrišu u genom. Možda je tako i sa pokerom pa onlajn igrači treba da nauče da žive sa botovima. Ili su možda analitičari banke Morgan Stanley bili u pravu 2019. godine, pa će se igra sama od sebe urušiti. Nema sumnje da je gotovo sa ekspanzijom koji je inspirisao uspeh Chrisa Moneymakera. 

Aktivnosti su opale u odnosu na vrhunac, osim skoka tokom pandemije kovida 19 kada je pola sveta ostalo zarobljeno kod kuće. Moneymaker mi je sam rekao da AI i botovi predstavljaju ogromnu pretnju industriji čijem je stvaranju doprineo. "To bi na kraju moglo da dovede do nestanka sveta onlajn pokera", rekao je on. 

Ranije ove godine, nakon više meseci koje sam proveo razgovarajući sa svakim ko je imao veze sa BF Corp., Neom ili Deeplayem, pojavila se nova čet grupa u sistemu za šifrovane poruke koji sam koristio. "Zdravo, Kite. Čuli smo da već neko vreme tražiš ključne ljude iz Nea."  

Za sebe su rekli da su "Neo pokeraši" i da su bili njegovi osnivači. Razmišljali su o tome da prekinu ćutanje: "Odlučili smo da je bolje da razgovaramo nego da samo stojimo u pozadini". 

Nakon dužeg pregovaranja, dogovorili smo se da se nađemo u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu. Pristao sam da im ne objavim puna imena. U suprotnom, doveo bih ih u opasnost u Rusiji, rekli su oni. Oni su isplanirali mnoštvo turističkih aktivnosti kako bismo mogli da se upoznamo i jutro nakon mog dolaska, stigli su u dva džipa sa zatamnjenim staklima. 

Nisam znao šta da očekujem, ali izgledalo je da su se više brinuli zbog mene i kako bi moja priča mogla da se odrazi na njih nego što sam ja brinuo zbog njih. Tu je bio Alex, do glave obrijan Moskovljanin sa modernim naočarima i dizajnerskom odećom. Vova i Valentin su bili iz Sibira. Oni su bili prvi članovi studentskih zajednica za poker u Omsku. Vova, koji je imao spuštena ramena karakteristična za nekog ko provodi mnogo vremena ispred računara, studirao je u to vreme računovodstvo. Valentin, mršav i nervoznih pokreta, bio je najtalentovaniji igrač od sve trojice. U svojoj mladosti, rekao je on, mogao je da vodi 17 onlajn partija istovremeno i da i dalje zarađuje novac. 

Tragajući za mirnim mestom za intervju, odvezli smo se u vinograd u podnožju planine Ararat, koja je još bila pokrivena snegom iako je bio jun. Tamo su me Alex, Valentin i Vova proveli kroz svoje pokeraške karijere i vizije budućnosti, govoreći na engleskom ili preko Alexa kao prevodioca.  

Potvrdili su da stoje iza BF Corp., Neo Poker Laba i Deeplaya, i da je sve to izgrađeno na tehnologiji koju su razvili u Sibiru. Iskreno su se nasmejali kada sam im rekao kako ih još zovu - "Impertsy", što je u ruskom slengu reč za "imperijaliste".  To je zato što smo postali toliko veliki, rekao je Alex. On je rekao da su ljudi koji ih napadaju na forumima verovatno ogorčeni profesionalni igrači pokera koji ne mogu da se nose sa botovima. Oni su detaljno govorili o svemu, ne izostavivši policijsku raciju u njihovoj spavaonici u Omsku, prelazak na posao sa uslugama, prodaju botova koji obezbeđuju likvidnost i njihovo odnos sa klubovima za poker.  

Posle nekoliko sati provedenih u odgovaranju na moja pitanja, ova tri Rusa su me zamolila da ih ostavi nasamo u sali za ručavanje vinarije. Mogao sam čuti povišene glasove kako dopiru odande. Onda su me pozvali nazad i počeli improvizovanu prezentaciju iskoristivši tablu iz sale za sastanke. Na tabli su markerom iscrtali liniju koja je predstavljala vreme koje su proveli u svetu pokera od 2004. do danas. Onlajn poker je izgrađen na laži, rekao je Alex. On je to nazvao "mitom o Moneymakeru", ocenivši da je neočekivani uspeh računovođe iz Tenesija stvorio pogrešan utisak da svako ko poseduje veštine i ima sreće može doći do vrha. 

U stvarnosti, kako su rekli, onlajn poker je borba za opstanak u kojoj preživljavaju najjači. Po njima, to je poput igrice "King of the Hill". Momci iz Sibira su bili dobri u tome zahvaljujući svojoj tehnologiji. Ogromne količine podataka koje su prikupili omogućile su im da steknu  jasnu sliku o igri. Alex je povukao na tabli drugu liniju koja se spuštala nadole. Ona je predstavljala prosečnu stopu pobeda i posredno profit koji bi vešt igrač mogao da očekuje. Privučeni stabilnim prilivom gotovine nakon početka ekspanzije posle uspeha Moneymakera, profesionalni igrači i botovi su preplavili teren nadmećući se za žetone ograničenog broja neiskusnih igrača. Linija je pokazivala da je svima postalo mnogo teže da osiguraju redovnu zaradu, čak i sibirskim farmerima botova. 

Vova mi je pokazao mim koji prikazuje, kako tvrdi, kako danas izgleda prosečni sto za onlajn poker – tu je jedan igrač amater u koga pet profesionalnih igrača gleda kao na plen. "King of the Hill nije dobra igra", rekao je on. Isprva su reagovali povećanjem obima svojih operacija, prvo sa svojim partnerima poput Karpova, a zatim sa softverom koji se može preuzeti, odnosno "prodajom lopata". Otprilike 2018. godine osnivači grupe su došli do istog zaključka do koga i analitičari banke Morgan Stanley godinu dana kasnije. Čak i prodaja botova koji obezbeđuju likvidnost nije mogla da promeni jednačinu. Rusi su uvideli da je oko 80 odsto igrača amatera odustalo zbog gubitka novca i da nikada nije stiglo da odigra 1.000 ruku. Igra je osuđena na propast, rekli su, osim ako ne postane bolja u privlačenju i zadržavanju igrača. 

Alex, Valentin i Vova rekli su mi da imaju planove kako da promene ovaj ishod. Zato su pristali da se sastanemo u Jermeniji. Njihova grupa je radila na modelu usmerenom na amatere, onih 80 odsto koji su odustali od igre. Umesto da ih iskorišćava za žetone, superiorna mašina za poker iz Omska bi spajala igrače sličnog nivoa veština. "Poput Tindera za poker", našalio se Vova. Profesionalni igrač protiv profesionalnog igrača. Amater protiv amatera. Poštena borba. Drugačiji model prihodovanja koji se ne zasniva na proviziji od pota. "Moramo da napravimo novu igru", rekao je Alex.  

To je bila ambiciozna ideja, posebno kada se ima u vidu da dolazi od ljudi koji razvijaju botove. Da li bi oni koje ostatak pokeraške zajednice smatra za parije mogli zaista spasti igru? 

Proveli smo još vremena zajedno tog vikenda razgovarajući o životu i pokeru. U jednom trenutku posetili smo manastir uklesan u brda u okolini Jerevana. Unutra, snop sunčeve svetlosti obasjavao je pet Jermenki u ljubičastim odorama dok su pojale crkvene himne ispunjavajući prostor zvukovima drugog vremena. Gladni momci iz Sibira iskrali su se nakon nekoliko minuta, dok je Alex delovao kao iskreno dirnut. Zatvorio je oči oslonivši glavu na kameni stub sa znakom krsta. 

Kasnije u vinariji direktno sam ga pitao da li oni mogu istovremenom biti anđeli i đavoli. Alex je uzdahnuo. "Imamo dobre namere", rekao je on. "Istovremeno, učestvujemo u igri kapitalizma." 

Preduzetnici za poker iz Omska nastavljaju da prodaju svoje lopate. Ne zanima ih mnogo kako se botovi koriste ili ko ih koristi. "Mozak" koji su napravili ne koristi se više samo za poker. Oni su rekli da su prilagodili softver drugim izazovima tako što su analizirali bejzbol, kriket, fantazi sportove i finansijska tržišta i učili kako da uoče obrasce mimo ljudskog poimanja. U Sibiru postoji čak i tim za istraživanja i razvoj koji radi na igri remi, koja je postala popularna među onlajn kockarima. 

Dok smo se pozdravljali, Alex je izvadio crnu majicu, ironično priznanje svima onima koji su grupu smatrali za pošast pokera. Na prednjoj strani je stajalo odštampano "Loši Rusi", s tim što je reč "loš" bila precrtana. Iznad nje je stajalo ispisano "GREAT".

- U saradnji sa Jakeom Rudnitskyim i Katijom Swarovskayom.  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar