Nikad veće nezadovoljstvo Nemaca kancelarom Scholzom

Dok je nemačka inflacija u decembru ubrzala nešto sporije od prognoza, devalvacija popularnosti nemačkog kancelara Olafa Scholza dosegla je novo dno, pokazala je anketa u četvrtak.

U istraživanju javnog mnenja ARD-a i Infratest dimapa, samo 19 odsto ispitanih zadovoljno je socijaldemokratskim predsednikom vlade. To je za jedan procentni poen niže nego u decembru i najgori rejting za nekog kancelara od 1997.

Pad popularnosti beleži i ministar privrede i vicekancelar Robert Habeck iz Zelenih koji je na 24 odsto, sa šest procentnih poena manje nego u decembru.

Ministar finansija Christian Lindner, član trećeg koalicionog partnera, Stranke slobodnih demokrata, nalazi se na 23 odsto, sa četiri procentna poena manje.

Iako se čini da to predstavlja odlične vesti za glavnu opozicionu stranku, hrišćanske demokrate, inače favorite za pobedu na parlamentarnim izborima u oktobru 2025 - to nije u potpunosti tako, ističe agencija Dpa.

Čelnik Hrišćansko-demokratske unije Friedrich Merz pao je za dva procentna poena na 30 odsto, čime se nalazi iza ministra odbrane Borisa Pistoriusa iz Socijaldemokratske partije i šefice diplomatije Annalene Baerbock iz Zelenih.

Ukupno gledano, samo 17 odsto ispitanih Nemaca je zadovoljno vladom, dok ih je 82 odsto nezadovoljno.

Bloomberg

Takođe, anketa za Bild, objavljena u decembru, pokazala je da bi 59 odsto od 1.001 ispitanika prevremene izbore za novi nemački parlament 2024. godine.

Kada su u pitanju stranke, Alternativa za Nemačku porasla je za jedan procentni poen na 22 odsto, dok hrišćanske demokrate zajedno sa bavarskom sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom vode sa 31 odsto.

Socijaldemokratska partija je na stabilnih 14 odsto,  Zeleni su izgubili dva poena i sada su na 13 odsto, a Stranka slobodnih demokrata je s jednim poenom više na pet odsto.

Krajnja levica je na četiri odsto, što joj ne bi omogućilo ulazak u parlament.

 

Inače, nemačka inflacija ubrzala je nešto manje od očekivanja u decembru usled blažeg rasta cena energije, što može pomoći da se zahtevi za rast plata smekšaju i osigura brže postizanje ciljanog nivoa inflacije od dva odsto na nivo evrozone.

Godišnji rast cena je u decembru iznosio 3,8 odsto, a prognoza je bila 3,9. U novembru je godišnja inflacija bila 2,3 odsto. Na nivou cele godine prosečna inflacija iznosila je šest odsto.

Državno subvencionisanje računa za gas i grejanje na kraju 2022. umanjilo je troškove energije, ali je to podstaklo inflaciju godinu dana kasnije.

Evropska centralna banka (ECB) očekuje povratak inflacije na dva odsto u drugoj polovini 2025. Bundesbank smatra da Nemačka to neće postići pre 2027. godine.