Nemačka inflacija u decembru ubrzala manje nego što se očekivalo

Nemačka inflacija je u decembru ubrzala manje nego što se očekivalo, što odražava blaži rast cena energije koji može pomoći da se odloži povećanje plata i omogući brži povratak inflacije na cilj Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto.

Potrošačke cene porasle su za 3,8 odsto na godišnjem nivou, saopštila je u četvrtak kancelarija za statistiku. To je manje od 3,9 odsto koliko su očekivali ekonomisti, iako je više u odnosu na 2,3 odsto u novembru. Za celu 2023. je rast cena iznosio šest odsto.

Bloomberg

Prošlomesečni skok je uglavnom posledica baze: jednokratna državna pomoć za prirodni gas i račune za daljinsko grejanje smanjila je troškove energije na kraju 2022. godine, podstičući inflaciju godinu dana kasnije. Međutim, poslednjih meseci cene električne energije, gasa i goriva su pale, a nemački podaci iz regiona sugerišu da se trend nastavio i u decembru.

Brojke objavljene ranije u toku dana iz Francuske su pokazale sličnu sliku kao u Nemačkoj, najvećoj evropskoj ekonomiji, jer je ukidanje državne pomoći pomoglo da se inflacija podigne na 4,1 sa 3,9 odsto. Porast cena u Irskoj je takođe bio brži, dok je Španija prošle nedelje prijavila da su cene ostale na stabilnom nivou od 3,3 odsto.

Dok bi podaci za evrozonu trebalo da pokažu da se inflacija vraća na tri odsto, očekuje se da će se usporavanje koje je počelo u novembru 2022. nastaviti kako godina bude napredovala.

ECB ostaje oprezna po pitanju inflacije. Predsednica Christine Lagarde i njene kolege pažljivo proučavaju domaće faktore, posebno plate. Otprilike polovina radnika obuhvaćenih ECB-ovim sistemom za praćenje plata pregovaraće o novim uslovima u prvoj polovini 2024. godine, a rezultati pregovora su ključni za određivanje putanje kamatnih stopa.

Bloomberg

Tržišta novca očekuju 166 baznih poena monetarnog popuštanja do kraja godine, što je ekvivalentno smanjenju za više od šest četvrtina poena. Ali iako su čak i najoštiji članovi Saveta guvernera ECB priznali da se stope neće više povećavati, sem ako se ne dese neki veći šokovi, oni su odbili ideju o smanjenju stopa u skorije vreme.

U nedavnom intervjuu, predsednik Bundesbanke Joachim Nagel savetovao je investitorima koji spekulišu o skorom smanjenju troškova pozajmljivanja da budu pažljivi jer se "i ranije dešavalo da drugi pogrešno izračunaju".

Usporena ekonomija evrozone mogla bi da doprinese povlačenju inflacije, pri čemu je verovatno da je unija pretrpela blagu recesiju u drugoj polovini 2023, a Nemačka pokazuje malo naznaka da će brz oporavak uslediti.

Najnovije projekcije ECB-a pokazuju da se inflacija vratila na dva odsto u drugoj polovini 2025. Bundesbanka ne vidi da će Nemačka postići tu prekretnicu pre 2027. godine.

"Imali smo jasnu poruku Christine Lagarde na poslednjem sastanku ECB-a da su domaći inflatorni pritisci zabrinjavajući", rekla je Sarah Hewin, šefica istraživanja Evrope i Amerike u Standard Charteredu, pre nego što su objavljeni nemački podaci.

"Na kraju, mislimo da će do drugog kvartala i sledećeg seta prognoza za jun koje ćemo dobiti, oni jasno signalizirati da će inflacija biti u okviru cilja u tom vremenskom periodu", rekla je ona za Bloomberg TV. "Možda oni to dostignu i malo ranije, ali vidimo da ECB ima oprezniji pristup, pa očekujemo smanjenje stope u drugom kvartalu."