Predlog zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije nije bio dugog daha jer je nedugo nakon što je ovaj potez najavila premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar privrede Rade Basta Vladi Srbije predložio njegovo povlačenje iz skupštinske procedure.
Ovim predlogom se, između ostalog, predviđa da će određena javna preduzeća promeniti pravnu formu i od sada poslovati ili kao društva sa ograničenom odgovornošću ili kao akcionarska društva sa državom kao jedinim vlasnikom.
Promena forme ne menja suštinu
Sama promena pravne forme ne menja suština poslovnog funkcionisanja kompanija, stav je naših sagovornika, koji u isti glas tvrde da je tajna uspešnosti u dobrim upravljačkim praksama.
Opširnije
Transformacija EPS-a uvod za još 270 kompanija u ovaj proces
Izmene osnivačkog akta i Statuta imaće štetne posledice na primenu antikorupcijskih zakona u EPS-u, navodi TS.
06.04.2023
Nicola Pontara, SB: Pred EPS-om dug put koji neće biti lak
Prelaskom iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, EPS će se transformisati u produktivniju i moderniju kompaniju, kaže Nicola Pontara.
06.04.2023
Stručnjaci: Promena u EPS-u više kozmetička nego suštinska
Nejavna akcionarska društva nemaju neke obaveze koje imaju javna preduzeća, ali ovo nije velika promena.
05.04.2023
"I dalje je država jedini vlasnik ili sada akcionar čiji predstavnik sedi u Skupštini društva", kaže Dragan Lončar, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i direktor u kompaniji Peterhof Consulting. On dodaje da država, kao vlasnik, u tom slučaju, postavlja članove Nadzornog odbora, koji biraju članove Izvršnog odbora, odnosno gornji menadžment tih kompanija.
"Ono što bi bio suštinski iskorak je unapređenje modela korporativnog upravljanja, što bi značilo u praksi definisanje jasnih i objektivnih kriterijuma u vezi sa izborom članova nadzornih i izvršnih odbora i njihova primena u praksi", rekao je Lončar u odgovorima na pitanja naše redakcije.
Takav iskorak bi, prema njegovim rečima, napravio zdravu podlogu za uvođenje standardnih menadžerskih praksi, koje bi bile prilagođene delatnostima od opšteg interesa. "Neke od tih praksi su: postavka jasnih ciljeva i merila uspešnosti, fiksno-varijabilni sistem nagrađivanja ili uvođenje mehanizma i formata mesečnog i kvartalnog izveštavanja", zaključio je Lončar.
Promena počela sa EPS-om
Promena pravne forme javnih preduzeća ove godine je u centar pažnje javnosti došla sa Elektroprivredom Srbije. Tri meseca nakon što je Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio odluku o promeni forme poslovanja u akcionarsko društvo, Ministarstvo rudarstva i energetike je početkom aprila objavilo da su se stekli uslovi za transformaciju preduzeća.
Tom prilikom je Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securitiesa, takođe rekao da promena forme sama po sebi ne donosi nikakav napredak.
"Prvi preduslov za bilo kakvu suštinsku transformaciju javnih preduzeća ili kompanija u kojima je država dominantan akcionar jeste postojanje političke volje da se promene sprovedu. Bez tog sastojka svaka promena će biti kozmetička i u stvarnosti neće doneti mnogo bolje rezultate u odnosu na status kvo. To isto važi i za transformaciju EPS-a u nejavno akcionarsko društvo", rekao je tada Gujaničić za našu redakciju.
Privatizacija kao strah
I u aprilu, kada je EPS bio u centru pažnje, a i sada, najviše se sporilo oko toga da li ovi potezi vode ka privatizaciji javnih preduzeća. Vladan Pavlović, finansijski analitičar Ipopema Securitiesa je, komentarišući EPS, rekao da je to jedna od mogućnosti.
"S obzirom na nedavni fijasko u upravljanju preduzećem (slučaj sa neadekvatnim kvalitetom uglja i havarijama), mislim da postoji velika verovatnoća da se iza promene pravne forme sada već nalazi ideja o mogućoj privatizaciji kompanije. Transformacijom u akcionarsko društvo dobija se jasna slika o tome ko je stvarni vlasnik kompanije, a to je prvi preduslov za eventualnu privatizaciju", rekao je početkom aprila analitičar.
Slične konstatacije došle su i sa strane predstavnika opozicionih političkih stranaka, koje su se intenzivirale nakon pisanja medija N1, koji je prvi izvestio o 23 moguća kandidata za promenu pravne forme.
Brnabić je u utorak u gostovanju na TV Prva predlog zakona ocenila kao dobar i rekla da će se predlog zakona povlači da bi se detaljnije predstavio građanima, nevladinim organizacijama i strukovnim organizacijama. Ona je dodala da će biti organizovane javne konsultacije.
"Cilj ovog zakona je bolje čuvanje nacionalnih i strateških interesa kroz profesionalizaciju upravljanja javnim preduzećima", rekla je Brnabić, a Basta je u odvojenom saopštenju preneo sličnu poruku.
"Nema govora o prodaji preduzeća u državnom vlasništvu, o prodaji Srbijašuma, Srbijavoda, nacionalnih parkova. Nikad nam to nije bila namera", rekla je Brnabić.
Čini se da je, barem zasada, prerano za donošenje zaključaka o tome šta će se desiti sa predlogom zakona, baš kao što je to slučaj i sa poslovanjem EPS-a.
Kako je u aprilu rekao Gujaničić (a čini se da to važi i za ostala javna preduzeća), "transformacija u akcionarsko društvo bi trebalo da bude prvi korak za privatizaciju, ali o tome je još uvek rano govoriti".