.webp){kind=icon}
Tri meseca nakon što je Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio odluku o promeni forme poslovanja u akcionarsko društvo, Ministarstvo rudarstva i energetike je u utorak objavilo da su se stekli uslovi za transformaciju preduzeća.
Međutim, prema navoda naših sagovornika, sama promena ne znači suštinsku promenu u poslovanju.
"Usvajanje Statuta predstavlja sprovođenje odluke Vlade Srbije i prvi je korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja i učiniti EPS regionalnim energetskim gigantom", rekli su u utorak iz Ministarstva.
Opširnije
Saznajemo: Procenjena vrednost EPS-a 3,1 milijardu evra
Osnivačkim aktom i statutom u koje je Bloomberg Adria imala uvid načinjen je prvi korak ka reformi EPS-a.
05.04.2023
Stekli se uslovi da EPS postane akcionarsko društvo
Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je na sednici u utorak novi statut, čime su se stekli uslovi da se to preduzeće transformiše u akcionarsko društvo.
04.04.2023
Povišice u EPS-u pojele povećanja cene struje
Ranija povećanja cene struje pojela su prekomerna povećanja plata u EPS-u, ocenio je član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
29.03.2023
EPS
Kako su i u decembru i sada ocenili sagovornici Bloomberg Adrije, promena je više kozmetičke prirode nego što će sama po sebi doneti veću promenu.
"Prvi preduslov za bilo kakvu suštinsku transformaciju javnih preduzeća ili kompanija u kojima je država dominantan akcionar jeste postojanje političke volje da se promene sprovedu. Bez tog sastojka svaka promena će biti kozmetička i u stvarnosti neće doneti mnogo bolje rezultate u odnosu na status kvo. To isto važi i za transformaciju EPS-a u nejavno akcionarsko društvo", rekao je Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum securitiesa. Dodaje da, na osnovu ovih prvih koraka, nije lako dati pravu ocenu da li će tu biti značajnih iskoraka, i upozorava da nas iskustvo uči da ne treba biti previše optimističan po tom pitanju.
Što se tiče profesionalizacije koju spominje ministarstvo, Gujaničić ocenjuje da bi ona mogla da se sprovede i bez angažovanja stručnjaka iz Norveške.
"Jasno je da je i u domaćim strukturama moguće naći kvalitetne upravljače, ali nikada nije postojala ozbiljna volja za to. U okolnostima u kojima se kontrola upravljanja kompanije obavlja u partijskim odborima, jasno je bilo da se niko ko drži do svoje profesionalne stručnosti neće kandidovati ovaj posao. Koja je uloga Norvežana, teško je reći, ali moguće da ih je izvršna vlast angažovala poput MMF-a na nivou javnih finansija kako bi se sakrila iza nekih neminovnih a nepopularnih odluka", ocenjuje broker.
Privatizacija ili ipak ne?
Nakon inicijalne objave, Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema securities rekao je da bi prelazak u akcionarsko društvo mogao da bude jedan od koraka na putu ka privatizaciji ovog javnog preduzeća.
"S obzirom na nedavni fijasko u upravljanju preduzećem (slučaj sa neadekvatnim kvalitetom uglja i havarijama), mislim da postoji velika verovatnoća da se iza promene pravne forme sada već nalazi ideja o mogućoj privatizaciji kompanije. Transformacijom u akcionarsko društvo dobija se jasna slika o tome ko je stvarni vlasnik kompanije, a to je prvi preduslov za eventualnu privatizaciju", rekao je finansijski stručnjak tom prilikom i dodao da se privatizacija može sprovesti kroz strateško partnerstvo, prodaju manjinskog paketa, ili potpunom prodajom, o čemu je prerano donositi zaključke u ovom trenutku.
Gujaničić smatra da samo prelaženje u formu akcionarskog društva po ovom pitanju ne mora ništa da znači jer postoje kompanije u formi akcionarskog društva koje nisu privatizovane. "Transformacija u akcionarsko društvo bi, istina, trebalo da bude prvi korak za privatizaciju, ali o tome je još uvek rano govoriti", zaključuje Gujaničić.
Šta bi bilo kad bi bilo?
Pavlović je, u ranijim odgovorima, skrenuo pažnju na gubitke ovog javnog preduzeća i dugove koje je ono akumuliralo. U idealnim uslovima, i na tržištu koje karakteriše veća likvidnost, finansiranje bi moglo da se potraži na tržištu kapitala.
"Treba najpre reći da je EPS predmet zakona o pravu na besplatne akcije i da bi građani trebalo da raspodele 15 odsto kapitala, a nešto manji kolač i bivši i sadašnji zaposleni u EPS-u", rekao je Gujaničić.
Broker je ipak manje optimističan po pitanju uslova da se ovako nešto i ostvari. "EPS bi morao najpre da završi poslovnu i organizacionu transformaciju da bi se malo upristojio za berzu kako bi se uopšte kotirao, a postignuta cena u trgovanju bila što je moguće veća", dodao je i zaključio da samo kotiranje na berzi predstavlja finalni korak u transformaciji neke kompanije u akcionarsko društvo jer ova organizaciona forma bez kotiranja na berzi nema prevelikog smisla.
EPS
Kako izgleda zasada, dugovi EPS-a će i dalje ostati državni. "Mislim da treba imati u vidu i to da se svi gubici EPS-a pokrivaju iz budžeta. U uslovima kada imamo sve skuplji javni dug, iz koga se inače finansira deficit i ranije tranše duga koje stižu na naplatu, sigurno je da se razmišlja i o tome kako redukovati izdatke za velike javne sisteme", rekao je u decembru Pavlović.
Gujaničić u današnjem razgovoru ne pokazuje viši nivo optimizma, ukazujući na činjenicu da je uloga EPS-a kao preduzeća bila šira od proizvodnje, transporta i prodaje električne energije.
"EPS je uvek bio s jedne strane socijalna priča kroz nisku cenu struje, a s druge mesto za uhlebljenje partijskih i mnogih drugih nepotrebnih kadrova. Na ovom polju su neminovni rezovi ukoliko se sprovodi suštinska transformacija. Kada je reč o zaduženju kompanije, jasno je da će tu i dalje biti jaka uloga države, koja će garantovati za zaduženja kompanije i plaćati ih kada kompanija nije u mogućnosti", zaključio je broker.
