Evropska unija blokirala je sredstva ruske centralne banke vredna više od 200 milijardi evra (215 milijardi dolara) od kada je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu, pokazuju najnoviji podaci, što u prvi plan stavlja razgovore o tome kako da se ta sredstva iskoriste za pomoć u ponovnoj izgradnji zemlje pogođene ratom.
Zemlje EU objavile su nove iznose u vezi sa blokiranim sredstvima nakon desetog paketa sankcija, prema kome su banke bile primorane da podele informacije o veličini sredstava koja su u njihovom posedu.
"EU je posvećena tome da natera Rusiju da plati za štetu uzrokovanu u Ukrajini", rekao je u intervjuu portparol Evropske komisije Christian Wigand, koji je potvrdio informaciju o navedenoj sumi. Zbog toga EU "traži načine da iskoristi blokirana i zamrznuta ruska sredstva u tu svrhu".
Opširnije
I ruska centralna banka je na ukrajinskom ratištu
Predsednik Vladimir Putin je rusku ekonomiju nakon početka svoje invazije na Ukrajinu sve više prebacivao na ratne temelje.
24.05.2023
Treće smanjenje kamatne stope u Rusiji za nešto više od mesec dana
Ruska centralna banka po treći put u nešto više od mesec dana reže kamatnu stopu da zaustavi rast rublje i smanji troškove zaduživanja.
26.05.2022
Profit Gazproma u 2022. potonuo 40 odsto
Iz Gazproma su saopštili da je njihova neto dobit u 2022. smanjena zbog većih poreskih obaveza i prepolovljenog izvoza.
24.05.2023
G7 nameće još sankcija Rusiji, ali još nema potpune blokade izvoza
Osim udara na prihode Moskve, glavni fokus G7 je zatvaranje rupa u sankcijama i jačanje sprovođenja, posebno u pogledu trećih zemalja preko kojih Rusija uvozi zabranjenu robu.
19.05.2023
Evropska unija je, od početka rata pre više od 14 meseci, takođe zamrznula 24,1 milijardi evra ruskih sredstava u privatnom vlasništvu sankcionisanih pojedinaca i entiteta. Sankcionisala je skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz na hiljade dobara i tehnologije, i usmerila se na ključne izvore prihoda Moskve, ali i dalje ima teškoća da pronađe i blokira sredstva sankcionisanih ruskih milijardera.
Obavezno izveštavanje
Komisija blisko sarađuje sa Švedskom, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, kako bi pogurala napred razgovore o mogućnostima za korišćenje blokiranih sredstava centralne banke, rekao je Wigand.
U EU se diskusija o ovoj temi vodi i sa međunarodnim saveznicima kako bi se obezbedila koordinacija koja je neophodna na međunarodnom nivou. Međutim, te zamisli su kompleksne i na tehničkom i na pravnom nivou, navodi on. Očekuje se da će o ovome zvaničnici EU raspravljati i na sledećem sastanku u junu.
Obavezno izveštavanje o imovini ruske centralne banke širom EU na snazi je od 12. maja i bloku pruža jasniji uvid u to šta se nalazi u njenom vlasništvu.
Pored toga, EU je tražila ovlašćenja da zapleni privatnu imovinu sankcionisanih Rusa u pogledu krivičnih dela tako što je proširila listu krivičnih dela, kao što su pranje novca i korupcija, kako bi pokrila izbegavanje sankcija EU.
EU i njeni saveznici su više puta govorili da Rusija mora da plati za štetu koju je nanela Ukrajini. Taj zahtev je ponovljen na samitu Grupe sedam (G7) u Japanu.
Države članice EU istražuju načine da iskoriste neka od sredstava za buduću obnovu Ukrajine. Jedna od opcija je da se i sredstva centralne banke i druga državna sredstva Rusije preusmere na Ukrajinu, izveštavao je ranije Bloomberg.
(Tekst ažuriran dodatnim podacima od četvrtog pasusa.)
.webp){kind=icon}
