text size
Evropska unija blokirala je sredstva ruske centralne banke vredna više od 200 milijardi evra (215 milijardi dolara) od kada je Moskva izvršila invaziju na Ukrajinu, pokazuju najnoviji podaci, što u prvi plan stavlja razgovore o tome kako da se ta sredstva iskoriste za pomoć u ponovnoj izgradnji zemlje pogođene ratom.
Zemlje EU objavile su nove iznose u vezi sa blokiranim sredstvima nakon desetog paketa sankcija, prema kome su banke bile primorane da podele informacije o veličini sredstava koja su u njihovom posedu.
"EU je posvećena tome da natera Rusiju da plati za štetu uzrokovanu u Ukrajini", rekao je u intervjuu portparol Evropske komisije Christian Wigand, koji je potvrdio informaciju o navedenoj sumi. Zbog toga EU "traži načine da iskoristi blokirana i zamrznuta ruska sredstva u tu svrhu".
Opširnije
I ruska centralna banka je na ukrajinskom ratištu
Predsednik Vladimir Putin je rusku ekonomiju nakon početka svoje invazije na Ukrajinu sve više prebacivao na ratne temelje.
24.05.2023
Treće smanjenje kamatne stope u Rusiji za nešto više od mesec dana
Ruska centralna banka po treći put u nešto više od mesec dana reže kamatnu stopu da zaustavi rast rublje i smanji troškove zaduživanja.
26.05.2022
Profit Gazproma u 2022. potonuo 40 odsto
Iz Gazproma su saopštili da je njihova neto dobit u 2022. smanjena zbog većih poreskih obaveza i prepolovljenog izvoza.
24.05.2023
G7 nameće još sankcija Rusiji, ali još nema potpune blokade izvoza
Osim udara na prihode Moskve, glavni fokus G7 je zatvaranje rupa u sankcijama i jačanje sprovođenja, posebno u pogledu trećih zemalja preko kojih Rusija uvozi zabranjenu robu.
19.05.2023
Evropska unija je, od početka rata pre više od 14 meseci, takođe zamrznula 24,1 milijardi evra ruskih sredstava u privatnom vlasništvu sankcionisanih pojedinaca i entiteta. Sankcionisala je skoro 1.500 pojedinaca, ograničila izvoz na hiljade dobara i tehnologije, i usmerila se na ključne izvore prihoda Moskve, ali i dalje ima teškoća da pronađe i blokira sredstva sankcionisanih ruskih milijardera.
Obavezno izveštavanje
Komisija blisko sarađuje sa Švedskom, koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, kako bi pogurala napred razgovore o mogućnostima za korišćenje blokiranih sredstava centralne banke, rekao je Wigand.
U EU se diskusija o ovoj temi vodi i sa međunarodnim saveznicima kako bi se obezbedila koordinacija koja je neophodna na međunarodnom nivou. Međutim, te zamisli su kompleksne i na tehničkom i na pravnom nivou, navodi on. Očekuje se da će o ovome zvaničnici EU raspravljati i na sledećem sastanku u junu.
Obavezno izveštavanje o imovini ruske centralne banke širom EU na snazi je od 12. maja i bloku pruža jasniji uvid u to šta se nalazi u njenom vlasništvu.
Pored toga, EU je tražila ovlašćenja da zapleni privatnu imovinu sankcionisanih Rusa u pogledu krivičnih dela tako što je proširila listu krivičnih dela, kao što su pranje novca i korupcija, kako bi pokrila izbegavanje sankcija EU.
EU i njeni saveznici su više puta govorili da Rusija mora da plati za štetu koju je nanela Ukrajini. Taj zahtev je ponovljen na samitu Grupe sedam (G7) u Japanu.
Države članice EU istražuju načine da iskoriste neka od sredstava za buduću obnovu Ukrajine. Jedna od opcija je da se i sredstva centralne banke i druga državna sredstva Rusije preusmere na Ukrajinu, izveštavao je ranije Bloomberg.
(Tekst ažuriran dodatnim podacima od četvrtog pasusa.)
.webp){kind=icon}
