Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile su u sredu Kazanjsku deklaraciju koja sadrži zajedničke ocene stanja u svetu i dugoročne ciljeve, preneli su mediji. Vladimir Putin je naveo da deklaracija sadrži rezultate tog samita i celokupno rusko predsedavanje savezom, te da je planirano da, kao zajednički dokument, bude dostavljena Ujedinjenim nacijama (UN).
Od osnivanja 2006. do danas cilj tadašnjeg BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina) je isti - jačanje trgovine i usklađivanje ekonomskih odnosa između članica, kao i reformisanje međunarodnog ekonomskog poretka. U međuvremenu, sukobi između Zapada i Istoka su se podosta zaoštrili u svim pravcima (geopolitika, trgovina, ekonomija), kao i unutar samog Bliskog istoka. Svet je i dalje u kandžama dva rata: rusko-ukrajinskog i izraelsko-palestinskog, sa Iranom na strani Hamasa.
Kada je reč o Srbiji u toj areni, između Zapada i Istoka, pre nekoliko dana je potvrđeno da predsednik Aleksandar Vučić neće prisustvovati samitu u Rusiji, ali je saopštio da će Srbiju na samitu BRIKS-a predstavljati četvoro ministara, među kojima je i ministar odbrane Bratislav Gašić.
Opširnije
Putin: Samit BRIKS-a pokazuje stvaranje multipolarnog sveta
Na Samit u Kazanju stigli su lideri 36 zemalja, a za sredu je planirano i usvajanje završnog dokumenta, Kazanjske deklaracije.
23.10.2024
Telefonski razgovor sa Putinom obezbedio Srbiji dodatni gas za ovu zimu
Novi gasni aranžman bio je tema nedavnog telefonskog razgovora Vučića i Putina, i mada tom prilikom predsednik nije ispregovarao nabavku gasa na duži rok, uspeo je da dogovori dodatne količine gasa za ovu zimu.
24.10.2024
Nemačka je u recesiji, a ove godine izgleda neće biti rasta
Analitičari Bloomberga u anketi predviđaju smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,1 odsto u trećem kvartalu.
14.10.2024
Strah od ukrajinske rampe ruskom gasu tinja, šta će biti sa cenama energenata u regionu?
U predstojeću zimu domaćinstva i privreda čitavog regiona ulaze rasterećenije, jer su se cene struje i gasa na svetskom tržištu stabilizovale.
07.10.2024
Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je za Slobodnu Evropu kako Srbija na ovaj način šalje signal Briselu da joj je Evropska unija trenutno, ipak, prioritet. "Srbija je izrazila interesovanje za čvršće veze sa zemljama BRIKS-a, ali u ovom momentu one ne mogu da zamene saradnju sa EU", dodaje.
Samit BRIK-a je prvi put održan 2009, nakon niza sastanaka. Prvobitno je zamišljen kao skup nacija u ekonomskom razvoju koji čine Brazil, Rusija, Indija i Kina, a od 2010. i Južna Afrika kada nastaje BRIKS. Savezu su se, potom, pridružili Iran, Egipat, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ono po čemu je ovogodišnji samit možda čak najvažniji do sada, jesu postavljanje baze za dalje širenje i apeli Vladimira Putina upućeni drugim zemljama da se prijave za članstvo ili da razmotre tu opciju. Između ostalog, misli se na Azerbejdžan, Belorusiju, Tursku i Mongoliju.
Dodatno, u trenutku kada jačaju sukobi, ali i kada Kina biva sve dominatnija na globalnim tržištima oporavljajući svoju ekonomiju podsticajnim merama, susret Putina i Xija je i više nego značajan. Xi, baš kao i šef ruske države, želi da razvije BRIKS u okviru šire strategije Pekinga, pozicionirajući sebe kao lidera i na takozvanom globalnom jugu.
Najvažnije sa ovogodišnjeg samita
-
Prva tačka Kazanjske deklaracije odnosi se na značaj proširenja saradnje, zasnovane na zajedničkim interesima i na dalju izgradnju strateškog partnerstva.
-
U Deklaraciji se pozdravlja upotreba nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama i ističe se zalaganje za sprečavanje trke naoružanja u svemiru.
-
Zemlje članice pozvale su na reformu bretonvudskih institucija (Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke), kako bi se uključila veća zastupljenost zemalja u razvoju. Takođe su osudile napade na zaposlene u UN i pretnje njihovoj bezbednosti i pozvale Izrael da odmah prekine takva dejstva.
-
Pozdravljeno je i uspostavljanje prelaznog predsedničkog saveta Haitija i stvaranje izbornog veća za rešavanje krize, dok je istovremeno izražena zabrinutost zbog negativnog uticaja nezakonitih sankcija na globalnu ekonomiju.
-
Zemlje članice su pozvale na veće učešće najmanje razvijenih zemalja, posebno iz Afrike, u globalnim procesima, i u tekstu Deklaracije pozdravile ''značajan interes zemalja globalnog juga prema savezu''.
-
Potvrđena je posvećenost multilateralizmu i očuvanju centralne uloge UN u međunarodnom sistemu i istaknuta važnost nastavka implementacije strategije ekonomskog partnerstva do 2025. godine u svim oblastima.
-
Pored toga, potvrđena je podrška sveobuhvatnoj reformi UN, uključujući Savet bezbednosti, radi povećanja njihove reprezentativnosti i istaknuto je protivljenje jednostranim merama koje se uvode, kako kažu, pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena.
-
Putin je prethodno predložio da se u tekst Deklaracije uvrsti i spisak zemalja partnera BRIKS-a, a njegov pomoćnik Yuri Ushakov je dodao da su ugovoreni kriterijumi za države partnere i da je, na osnovu njih, usaglašen spisak na kojem se nalazi 13 zemalja; spisak još nije objavljen.
Da li je realno 'ubijanje' američkog dolara?
Ako se osvrnemo na jednu od najspornijih tačaka Deklaracije, a to je upotreba nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama, iz ugla Jima O'Neilla, nekadašnjeg ekonomiste Goldman Sachsa, "ideja o istiskivanju američkog dolara je bajka, sve dok su Indija i Kina toliko podeljene i odbijaju da sarađuju po pitanju trgovine".
O'Neill je, inače, tvorac naziva grupe BRIKS, koji je skovao taj termin 2001. godine u izveštaju u kojem je naglašen veliki rast potencijala Brazila, Rusije, Indije i Kine, kao i potreba da se reformiše globalno upravljanje kako bi i ove zemlje bile obuhvaćene, preneo je Reuters.
"Ideja da BRIKS bude neki autentični globalni ekonomski klub je, očigledno, bajkovita - na isti način na koji grupa G7 to može da bude", kazao je O'Neill i dodao da je vrlo uznemirujuće to što BRIKS vidi sebe kao "globalnu alternativu". Prema njegovim rečima, ovaj samit liči na simboličko godišnje okupljanje na kojem važne zemlje u razvoju, posebno one koje su "glasne" kao Rusija i Kina, mogu da se sastanu i istaknu kako je dobro biti deo nečega što ne uključuje SAD.
Dakle, dok O'Neill ostaje pri stavu da globalna pitanja nije moguće rešiti bez SAD i Evrope, Putin nastavlja da "gura" pregovore o izgradnji alternativne platforme za međunarodna plaćanja, kako bi Rusiju zaštitio od sankcija. Ono što, takođe, treba istaći jeste ruska dominacija u trgovini pšenicom. Ta država, koja je najveći svetski izvoznik pšenice, planira da predloži stvaranje berze BRIKS-a za trgovinu žitom.
Iako je to samo delić globalne trgovine, Rusija time još jednom pokazuje da nije "presušila" sa snagom, dok ovim samitom šalje poruku kako nije potpuno diplomatski izolovana. Ne treba zanemariti ni podatak da BRIKS trenutno pokriva 45 odsto svetske populacije, kao i 35 odsto svetske ekonomije (mada je više od polovine ekonomske moći saveza u rukama Kine).
Svakako, ostaje da se vidi koliko će ti napori, mere i ostale inicijative biti uspešne i ostvarljive, s obzirom na tako jaku poziciju SAD i EU.