Bivša evropska komesarka za BBA: Srbijo, ne seci drveće

Globalni troškovi nastali usled posledica klimatskih promena godišnje iznose između 1,7 i 3,1 bilion dolara. To su troškovi oštećene infrastrukture, uništenih useva u poljoprivredi, šteta na električnoj i telekomunikacionoj mreži, ali i troškovi za lečenje građana koji su direktno trpeli posledice klimatskih promena.

Kada se vreme smiri, posledice se saniraju iz državnih budžeta, zajedničkih fondova, pomoći drugih zemalja i kredita. Međutim, bivša evropska komesarka za transport i aktuelna direktorka organizacije Ekocivilizacija Violeta Bulc pita se: "Koliko ćemo puta finansijski moći da popravljamo posledice nastale nakon poplava i suša?". Smatra da poplave kakve je Slovenija imala prošle godine, ukoliko bi se ponovile, ne bi mogla ponovo tako brzo da sanira. Dodaje da je slična situacija i za Srbiju ukoliko bi joj se ponovila 2014. godina.

U intervjuu za Bloomberg Adriju istakla je da iako su klimatske promene postale sve vidljivije, i dalje se širom sveta malo radi na smanjenju emisije ugljen-dioksida (CO2), koji je glavni uzročnik dramatičnih klimatskih promena. Regionu Zapadnog Balkana savetuje da više ulaže u zelenu energiju i kaže da su upravo sunce, vetar i voda njegovi najbolji energetski potencijali. Govorila je i o energetskom povezivanju regiona, nuklearnoj energiji i električnim vozilima.

Klimatske promene i zapuštena infrastruktura

- Koliko se globalno troši novca za suzbijanje posledica klimatskih promena? Da li takve podatke imate za Srbiju i Zapadni Balkan?

Globalni trošak štete od klimatskih promena procenjuje se na između 1,7 i 3,1 bilion dolara godišnje. Nemamo procene za zemlje pojedinačno. Takođe, teško je pričati o specifičnim klimatskim problemima u jednoj zemlji, jer klima ne poznaje granice. Sve to zavisi od onoga što se dešava u celom regionu, na kontinentu ili čak globalno.

Tokom mog mandata kao evropske komesarke za transport (od 2014. do 2019. godine) prvi put smo napravili finansijsku analizu negativnih uticaja transporta na društvo, koja je pokazala iznos od bilion evra godišnje. U tom trenutku to je činilo šest odsto BDP-a Evropske unije i to je bio veliki šok.

Izvesno je da ceo svet trpi posledice klimatskih promena. Bez obzira na to koliko dugo pričamo o tome, sada to postaje realnost u celom svetu. Posebno se Evropa sada suočava sa ozbiljnim klimatskim izazovima.

S druge strane, zbog posledica klimatskih promena suočavamo se i sa ozbiljnim ekonomskim i ekološkim izazovima, naša otpornost na klimatske promene postaje glavna tema. Pre samo pet godina, to se nije moglo primetiti ni u jednom strateškom dokumentu.

Bloomberg Mercury

- Odakle dolaze svi ti troškovi?

Klimatske promene i njene posledice dramatičnih vremenskih uslova uništavaju pre svega infrastrukturu. To je prvi ozbiljan udarac. Prošle godine, bila sam deo užasnog udarca klimatske promene u Sloveniji, i tada je cela infrastruktura u jednom delu zemlje uništena za samo pola sata, nakon što je potok obično širok 60 centimetara, odjednom postao reka širine 20-30 metara.

Postajemo polako zapušteni kada je reč o infrastrukturi i izbegavamo ona dobra pravila izgradnje. Takođe, naša elektromreža, telekomunikaciona mreža, čak i vodovodna mreža nisu dovoljno dobro izgrađene i nije postavljena dodatna zaštita. Dakle, kada se dogode oluje, one najpre pogode površinski deo zemlje i s obzirom na to da ova infrastruktura nije dovoljno duboko ukopana u zemlju, poplave odnesu sve.

Drugi udarac je na električnu instalaciju. U mnogim zemljama ta instalacija nije uopšte u zemlji, već napolju, na banderama i jak vetar ili snažna voda takođe odnesu sve.

Treći udarac je na imovinu, i privatnu i društvenu. U slučaju Slovenije, pola sela je bilo nestalo, cele kuće su nestale. Takođe, šuma je pretrpela mnogo štete, zato što pijavica koju stvara vetar ne samo da obara drveće već ga i uvrće do te mere da stabla pucaju na sredini, a takva stabla su beskorisna, ne možete ih više ni za šta iskoristiti i prodati kao građu.

Sledeći veliki udarac klimatskih promena jeste na poljoprivredu, posebno u ovom regionu.

Depositphotos

Srbija je deo te priče, Severna Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, čak i Slovenija i sada Poljska, Češka, Austrija. Gotovo svi poljoprivrednici u Evropi su bili pogođeni poslednjih nekoliko godina. Kada poplava uništi poljoprivredne useve, to je nešto što nije lako popravljivo, kao na primer kuća koju možete ponovo da izgradite ili doradite. Ti usevi budu čitavi zbrisani zbog vode, to ne možete nadomestiti, čak ni za godinu, jer zemljište bude uništeno. Na kraju, sve to utiče na rast cena hrane.

Ovo su velika upozorenja, jer mi ne možemo stalno da finansiramo popravke koje naprave ovakve oluje i poplave. Mi smo se u Sloveniji oporavili dovoljno dobro i brzo nakon prošlogodišnje poplave zato što smo imali dobru podršku međunarodne zajednice, ali moramo se zapitati: "Koliko će se ovo puta ponoviti i koliko puta možemo ovo popraviti?".

- Često govorite o tome da klimatske promene utiču i na mentalno zdravlje.

Tačno, još jedan veliki udarac klimatskih promena jeste na zdravlje ljudi. Sve ove velike klimatske promene imaju negativan uticaj na ljudsko zdravlje i ne mislim samo na fizičko zdravlje – neki životi su izgubljeni, ima dosta povreda, šire se bolesti zbog nedostatka sanitarnih uslova, ali postoji nešto što se sada ističe i što je postalo vidljivo. To su izazovi po mentalno zdravlje.

Postoji posebna grana psihologije koju zovemo ekopsihologija, koja pokušava da pomogne osobama koje su pod dubokim stresom zbog nedostatka kapaciteta da se nose sa svim ovim porukama iz medija, društvenih mreža, koje su često veoma negativne, ali i iz ličnog iskustva i to sve ostavlja ozbiljne ožiljke na ljudskim dušama.

Regionu je potrebno energetsko povezivanje, Srbiji da ne seče drveće

- Šta je potrebno uraditi i kojom brzinom da bi se suzbile posledice klimatskih promena i šta su preporuke za Srbiju i Zapadni Balkan? Činjenica je da se o tome dosta govori, mnogo je sporazuma potpisano o smanjenju emisije ugljen-dioksida, smanjenju korišćenja fosilnih goriva, o energetskoj tranziciji. Države su se obavezale Pariskim sporazumom da će do 2050. biti ugljenično neutralne, a uporno čujemo iz izjava zvaničnika da smo još daleko i da moguće da nećemo ostvariti taj cilj.

Globalni dogovor je apsolutno potreban, jer predstavlja neku vrstu posvećenosti čovečanstva da deluje zajedno i da se posveti određenim izazovima. Međutim, ipak je sve zapravo stvar svesti ljudi i lokalnih zajednica koliko neka promena može biti prihvaćena i integrisana u svakodnevnom životu. Na nivou vlada, ako transport, energetika, digitalni sektor, poljoprivreda, životna sredina, socijalna zaštita i zdravstvo ne rade zajedno, integracija promena neće biti uspešna. Rešenje koje jedino može da funkcioniše je sistematsko.

Zapadni Balkan, uključujući i Srbiju, ima problem sa energetskim miksom. Zavisnost od jednog izvora energije nije sigurna, pa makar to bio i hidrosektor, koji se smatra zelenom energijom. Srećom, Balkan i Srbija imaju opcije. Srbija će pre ili kasnije morati da odustane od uglja, ali ima sunce, vetar, vodu. Međutim, kao što sam već rekla, samo voda nije dovoljna.

Bloomberg

Zbog vremenskih ekstrema potrošnja energije raste, zbog toga pozivam sve zemlje Zapadnog Balkana da zaista sarađuju i iskoriste Energetsku zajednicu kako bi povećale investiranje u zelene izvore energije. Na primer, jedna velika akcija na Zapadnom Balkanu u oblasti energetike mogla bi biti investiranje u skladištenje energije, ne mora to svaka zemlja da ima, dovoljna je jedna velika rezerva energije za sve zemlje.

Mi tu tehnologiju već imamo, samo je treba primeniti, ali naravno, to se može ostvariti ako ne postoji energetska mreža koja povezuje sve zemlje u regionu.

Za Srbiju su takođe važne još dve stvari. Veoma je važno da Srbija smanji potrošnju struje kroz izgradnju energetski efikasnih objekata i kroz rekonstrukciju starih objekata. To je nešto što će drastično smanjiti troškove električne energije na nacionalnom nivou i sačuvati ljudima novac.

Druga stvar, erozija zemljišta postaje problem, zbog toga je važno uključiti naučnike i klimatologe i sa njima ozbiljno raditi na pošumljavanju. Molim vas, ne secite drveće da biste postavili vetroparkove. Srbija ima dosta prostora bez šume, stavite tamo vetropark i sigurna sam da na tim mestima imate i dovoljno vetra da možete da ih postavite. Baš sam želela da prenesem tu poruku.

Prednost i mane nuklearne energije

- Srbija se priprema za uvođenje nuklearne energije u svoj energetski miks. Da li je to dobar izbor?

Nuklearna energija počinje da se svrstava u red zelene energije. Mogu da razumem te argumente, jer mi trenutno ne vidimo nijednu opipljivu alternativu koja bi imala potpuno neutralan uticaj na prirodu, barem kratkoročno, a koja bi proizvodila veliku količinu energije.

Depositphotos

Lično više verujem u distributivnu mrežu čija energija dolazi iz više izvora energije, kao što sam već rekla, ne treba se oslanjati samo na jedan izvor, jer kada jedan otkaže uvek se možete osloniti na drugi.

Sledeća briga kada je u pitanju nuklearna energija, čak se i u Sloveniji sada o tome raspravlja jer je u planu izgradnja drugog bloka nuklearne elektrane "Krško", jeste uticaj klimatskih promena i zemljotresa na nuklearne elektrane i stoga se pitam da li smo bezbedni.

Čak su i Japanci nakon nesreće u Fukušimi 2011. godine počeli da investiraju u obnovljive izvore energije, i oni su inače lideri u skladištenju energije. Shvatili su da nuklearna energija ima slabe tačke nakon što je zemljotres doveo do nesreće u njihovoj nuklearnoj elektrani.

Prodaja električnih vozila ne ide dovoljno brzo

- Bili ste evropska komesarka za transport, kada je reč o transportu i tu se očekuju promene. Da li ste zadovoljni brzinom prodaje električnih vozila i koje im prepreke stoje na putu?

Ne, ne radimo to dovoljno brzo. Prvo, za razvoj električnih automobila potrebna je odgovarajuća infrastruktura, pre svega električni punjači, i to ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji, ne samo u Evropsko uniji, već svuda u svetu. Krenuli smo u ovu tranziciju ka električnim automobilima da bismo smanjili negativan uticaj transporta na prirodu. Dakle, energija za punjenje električnih automobila mora postati dostupna, ali ništa nismo uradili ako ona dolazi iz termoelektrana umesto iz obnovljivih izvora energije.

Druga stvar su vozila. Ako hoćete da napravite transformaciju u društvu i stvorite uslove da takvu promenu mogu da izvedu samo bogati i na tržištu ponudite samo skupa vozila, mali broj ljudi će se prebaciti na električna vozila.

Depositphotos

Napravili smo statistiku. U Evropskoj uniji ljudi menjaju automobile na svakih sedam godina, ali to je prosek, što znači na zapadu ih menjaju češće, ali je mnogo drugih zemalja gde je prosek 10 godina. Kako možete i zamisliti da će ljudi jednostavno preći na električna vozila kada oni nemaju dovoljno primanja. Tako da je to i socijalni izazov. Znači ako želimo da idemo u potpunu transformaciju, naša automobilska industrija mora podržati ideju o pristupačnijim električnim automobilima.

- Šta mislite o taksama Evropske unije na uvoz električnih vozila iz Kine? Da li će se usporiti prodaja električnih vozila u Evropi zbog ove odluke? U Evropi se ove godine primećuje pad prodaje električnih automobila, dok u Kini prodaja električnih vozila pretiče prodaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Ne podržavam ratove cenama. Mislim da su izazovi toliko veliki da je potrebno nastaviti dijalog i raditi za dobrobit svih, sve zemlje moraju biti uključene u zelenu tranziciju, to je apsolutna obaveza.

Izazov sa Kinom je u tome što ona jako brzo napreduje. Nakon što je američko tržište za njih postalo potpunu zatvoreno, oni su se preusmerili ka Evropi i taj skok ponude kineskih električnih automobila na evropskom tržištu nije mogao da se podnese.

U svakoj ekonomiji morate da napravite postepenu tranziciju i morate da osigurate da nemate takav nagli priliv ponude, jer je to preveliki izazov. Ne možete se s tim nositi, ne možete to kompenzovati. Zato mislim da je Evropska unija izvela jedan prijateljski gest, ne da blokira nego da doda neke takse da bi smanjila pritisak kineskih električnih vozila na evropsko tržište.

Međutim, nadam se da će se razgovori nastaviti i nadam se da će uspeti da nađu zajednički interes. Kina mora da razume da jednom kada uđeš na neko tržište i promeniš pravila tog tržišta, dobrobiti moraju da osete obe strane. Tako da se nadam mudrosti s obe strane i da ćemo ovo prevazići zajedno.