Za Evropu bi 2023. mogla biti toplija od rekordne 2022.

Evropa je prošle godine imala najtoplije leto u istoriji, što je bilo uzrok hiljada smrtnih slučajeva, morskih toplotnih talasa i ekstremnih vremenskih prilikama.

Kontinent se 2022. zagrejao na 2,3 stepena iznad predindustrijskog proseka, navodi se u zajedničkom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) i Službe za klimatske promene Copernicus Evropske unije. Temperature površine mora dostigle su rekordne vrednosti, a takođe je došlo i do topljenja glečera bez presedana, navode agencije. Sveukupne klimatske i vremenske opasnosti dovele su do 16.365 smrtnih slučajeva, uglavnom zbog toplotnih talasa, i prouzrokovale štetu od dve milijarde dolara, uglavnom povezane sa poplavama i olujama.

"Leto je bilo najtoplije ikada zabeleženo: visoke temperature su pogoršale teške i široko rasprostranjene suše, podstakle nasilne šumske požare koji su doveli do drugog najvećeg zapaljenog područja u istoriji i doveli do hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom", rekao je Petteri Taalas, generalni sekretar WMO.

Izveštaj dolazi pošto naučnici već kažu da postoji velika šansa da bi 2023. mogla biti najtoplija godina do sada.

Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, kažu autori izveštaja. Suočava se sa pritiskom na svoju energetsku i transportnu infrastrukturu, kao i zdravstvene sisteme zbog ekstremnih vremenskih prilika koje su pogoršane klimatskim promenama. Prošle godine je toplotni talas doneo rekordno visoke temperature u više evropskih zemalja. Poplave su bile i u Italiji, Portugaliji i Grčkoj.

Bloomberg Mercury

"Ovo merenje klimatskih promena od 2,3 stepena u Evropi je šokantna vest", rekao je William Collins, profesor klimatskih procesa na britanskom Univerzitetu Reding. "Tradicionalno fokusiranje na globalne temperature ima tendenciju da previdi činjenicu da se u Evropi stopa zagrevanja može približiti dvostrukom globalnom proseku."

Za nekoliko zemalja, uključujući Nemačku, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo, 2022. godina je bila najtoplija u istoriji, a ukupna godišnja prosečna temperatura bila je između druge i četvrte najviše zabeležene, u zavisnosti od korišćene metrike. Kiša i sneg bili su ispod proseka na većem delu kontinenta. Bila je to četvrta sušna godina zaredom za Španiju i Portugaliju, a treća zaredom za Alpe i Pirineje, navodi se u izveštaju.

Ono što daje nadu jeste da je prošla godina takođe bila prva u kojoj su vetar i solarna energija proizveli više električne energije nego prirodni gas u EU, proizvodeći 22,3 odsto u poređenju sa 20 odsto iz gasa, prema analizi energetskog tinktenka Ember. Ovo je delimično posledica velikog povećanja kapaciteta solarne energije.