Pet grafikona koji su obeležili sedmicu za nama

Srbi iz dijaspore masovno kupuju nekretnine u domovini, a Bloomberg Adrija istraživala je kakve ih nekretnine najviše zanimaju i po kojoj ceni. Estetski turizam je sve atraktivniji u Srbiji, dok se s druge strane beleži rekordan izvoz krema i parfema. Bloomberg Adrija pitala je ekonomiste da li ograničenjem kamata NBS hoće da kazni banke zbog enormne zarade. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili prošlu nedelju.

Navala dijaspore na tržište nekretnina

Srbi koji žive i rade u inostranstvu sve više kupuju nekretnine u domovini. Tako učešće dijaspore u tržištu nekretnina u Beogradu iznosi od 10 do 15 odsto, a Srbi najčešće kupuju stanove do 50 kvadrata koje mogu da izdaju.

Direktor agencije za prodaju i izdavanje stanova City expert, Miloš Mitić, kaže da je, što se tiče dijaspore, tražnja nekretnina uvek aktivna, ali da se u sezoni godišnjih odmora, kao i tokom uskršnjih i božićnih praznika znatno povećava.

"Ljudi iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu poslednjih godina sve više ulažu u nekretnine. Na osnovu podataka o prodaji u 2023. godini, preko naše agencije, učešće dijaspore u tržištu nekretnina u Beogradu je od 10 do 15 odsto, a u manjim mestima od 30 do 40 odsto, a negde i više. Recimo, u Leskovcu u novom stambeno-poslovnom kompleksu Sajam residence, koji se gradi u centru grada, polovina stanova prodata je Srbima koji rade u inostranstvu", kaže Mitić za Bloomberg Adriju.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda sa tržišta nepokretnosti za 2023. godinu pokazuju da je u Srbiji došlo do stabilizacije nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta, koji je usledio posle izbijanja pandemije virusa korona.

Teritorijalno, najviše kupoprodaja nepokretnosti ostvareno je u Vojvodini, a najmanje u regionu Južne i Istočne Srbije.

 

 

Najveći broj kupoprodaja u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova 26 odsto, a u Beogradu je zabeleženo i najveće učešće u ukupnoj sumi prometovanih stanova, 61 odsto svih stanova kupljenih u 2023. kupljeno je u Beogradu. Osim stanova, Beograd ima najveće učešće i u vrednosti prometovanih garažnih prostora (74 odsto), poslovnih prostora (53 odsto), poslovnih objekata (51 odsto) i građevinskog zemljišta (36 odsto).

Srbija sve atraktivnija za estetski turizam

Ovaj vid turizma u svetu je u ekspanziji. Međunarodno društvo estetskih plastičnih hirurga (ISAPS) nedavno je objavilo rezultate svoje godišnje globalne ankete o estetskim zahvatima za prošlu godinu. Izveštaj pokazuje globalno povećanje od devet odsto u hirurškim i nehirurškim zahvatima. Dok su pet vodećih zemalja na listi - SAD, Brazil, Japan, Italija i Meksiko - odgovorne za skoro polovinu svih zabeleženih operacija širom sveta, zemlje sa najvećim udelom stranih pacijenata su Kolumbija, Meksiko, Turska, Sirija i Tajland.

U Srbiju godišnje dođe oko 10.000 ljudi iz inostranstva zbog neke medicinske usluge, navodi se u tekstu Bloomberg Adrije. Stranci u Srbiji najviše traže stomatološke i usluge estetske i plastične hirurgije inspirisane izgledom poznatih ličnosti. Ipak, postoji mogućnost za daleko veći broj posetilaca.

Najtraženije hirurške procedure u svetu su: liposukcija (14,2 odsto), uvećanje grudi (12 odsto), operacija kapaka (11 odsto) i abdominoplastika (7,3 odsto). Kada su u pitanju nehirurške, ubedljivo vodi botulinom toksin, sa čak 46,3 odsto obavljenih tretmana, zatim hijaluronske injekcije sa 29 odsto i uklanjanje malja 8,4 odsto.

 

 

"Pacijentkinje iz inostranstva još uvek najviše traže operacije grudi i intervencije na licu kao što su zatezanje lica i operacije opuštenih očnih kapaka, ali su podjednako popularne i sve antiejdž hirurške i nehirurške procedure. Kod muškaraca iz inostranstva najviše radimo operacije opuštenih kapaka i liposukciju", kaže dr Katarina Anđelkov, specijalista rekonstruktivne i estetske hirurgije iz klinike "Bel Prime" u Beogradu i nacionalni sekretar ISAPS-a za Srbiju.

Ona kaže da najviše pacijenata dolazi iz Švajcarske, zatim Austrije i Velike Britanije. 

Rekordan izvoz krema i parfema

Izvoz kozmetičkih proizvoda iz Srbije u prvih pet meseci iznosi 36,8 miliona evra. Najveća tržišta za kozmetiku iz Srbije su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Ruska Federacija, dok su najznačajniji izvoznici kozmetike Henkel Srbija, Esensa, Korpa, Beiersdorf i Sarantis.

U Privrednoj komori Srbije (PKS) ističu da je prema postojećoj dinamici realno očekivati da će u 2024. godini izvoznici kozmetike postaviti nove rekorde. Prema podacima PKS, vrednost izvoza kozmetičkih proizvoda iz Srbije u prvih pet meseci ove godine porasla je za oko osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

"Vrednost izvoza iz 2023. godine predstavlja najveći obim izvoza kozmetičkih proizvoda u poslednjih pet godina. Izvoz kozmetičkih proizvoda dostigao je prošle godine vrednost od 80,2 miliona evra, što je za oko 40 odsto više u odnosu na 2022, kada je vrednost izvoza bila 57,8 miliona evra. Izvoz kozmetičkih proizvoda iz Srbije iz godine u godinu se stalno povećava od 2019. godine i prosečno godišnje raste za oko 12 odsto", navodi za Bloomberg Adriju Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije Privredne komore Srbije.

 

 

Prema njegovim rečima, kozmetika proizvedena u Srbiji u 2023. godini najviše se izvozila na tržišta regiona i Ruske Federacije.

"Tri najvažnija i najveća tržišta za kozmetiku iz Srbije su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Ruska Federacija, na koja se izveze oko 50 odsto od ukupnog plasmana kozmetike u inostranstvo. Kozmetički proizvodi svoje kupce nalaze i u zemljama Evropske unije kao što su Bugarska, Austrija, Rumunija, Slovenija, Hrvatska, Nemačka i Mađarska, ali u znatno manjem obimu. Značajan plasman srpska kozmetika ima i na Kosovu i Metohiji i u Severnoj Makedoniji", istakao je on.

Šta čeka Stellantis u Kragujevcu?

U Srbiji će se za početak proizvoditi između 50.000 i 60.000 električnih automobila, a broj proizvedenih vozila u prvoj godini će zavisiti od porudžbina, najavio je Carlos Tavares, izvršni direktor Stellantisa, kada je prošlog meseca u Kragujevcu zvanično označio početak proizvodnje. Glavno tržište za električnu i hibridnu verziju novog modela biće Evropa, a za Latinsku Ameriku spremaju "fiat grande pandu" sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na etanol.

O tome pred kakvim izazovima se nalazi Stellantis i koliko će proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu doprineti privrednom rastu Srbije, za Bloomberg Adriju govorio je Dušan Marković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, pogon u Kragujevcu projektovan je za 150.000 vozila godišnje, pa stoga plan o 50.000 vozila predstavlja nizak stepen iskorišćenja kapaciteta, sa ograničenjima za dalji rast. "Ipak, treba naglasiti da su kapaciteti u proizvodnji "fiat 500L" bili 250.000 vozila godišnje, a da stepen iskorišćenja kapaciteta nikada nije dostigao 80 odsto. Sve ovo ukazuje da se kompanija nalazi pred velikim izazovom da ostvari ekonomiju obima i efikasnost procesa proizvodnje", naveo je Marković.

On je, između ostalog, istakao da su prethodna naučna istraživanja pokazala da finansijske subvencije predstavljaju dominantan faktor zašto se potrošači opredeljuju za kupovinu električnih vozila, tako da se očekuje da to bude i u Srbiji. "Glavni motiv država da subvencionišu ova vozila je cilj da se smanji emisija štetnih gasova".

 

 

"Kada je u pitanju Srbija, subvencije imaju dodatni cilj i da podstaknu kupovinu, uslovno rečeno, domaćih proizvoda. U ovom drugom slučaju subvencije imaju smisla samo ako je stepen lokalne dodate vrednosti visok, što u ovom slučaju zavisi od puno faktora", rekao je Marković.

NBS ograničava kamate banaka

Guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, najavila je da će ograničavanje kamata biti predviđeno Predlogom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje će biti dostavljene parlamentu za jesenje zasedanje. Ona je navela i da će javna rasprava o izmenama tog zakona "početi uskoro".

Zanimljivo je da se, barem javno, nijedna banka još nije oglasila ovim povodom, dok su jedini voljni da o tome govore ekonomski stručnjaci. A njihova mišljenja su različita, od toga da će se na ovaj način održati stabilnost, ali i povećati tražnja za kreditima, do toga da je ovo način na koji će NBS naplatiti ekstraporez bankama.

Veroljub Dugalić, bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu u penziji, smatra da nije dobro da se zakonom određuje cena bilo koje robe ili usluge.

"Kada se zakonom određuju neke cene, to nikada ne može da bude dugoročno dobro. To može naizgled da bude neka vrsta pomoći za građane koji su zaduženi i imaju problema u otplati kredita, i to samo trenutno. Ali ako vi zakonom dugoročno ograničite kamatne stope, to ne može da bude dobro rešenje jer je to narušavanje tržišnih zakona", kaže Dugalić za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, ovakav potez NBS jeste na neki način "zamena za naplatu poreza s obzirom na ogromnu zaradu banaka od kamata".

Neto prihod banaka od kamata u 2023. uvećan je za 52 odsto i iznosio je 227,6 milijardi dinara. Ukupna neto dobit prošle godine dostigla je 122,2 milijarde dinara (oko jednu milijardu evra), nakon što je većina banaka ostvarila rekordne finansijske rezultate.

 

 

Zanimljivo je da su banke samo u prvom tromesečju ove godine ostvarile dobit gotovo identičnu kao u celoj 2021. godini. Tako su za prva tri meseca zaradile 43,3 milijarde dinara (oko 370,01 milion evra), dok su u 2021. imale dobit od 383 miliona evra. Već sledeće, 2022. godine ona se udvostručila na oko 742,4 miliona, a 2023. prešla iznos od milijardu evra.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar