Podrška građana Srbije za uvođenjem nuklearne energije u energetski miks se povećala u poslednjih nekoliko meseci, odnosno nakon aktuelizacije ove teme. Osim toga, građani sve veću podršku daju postepenom izbacivanju uglja, iako on i dalje čini oko 70 odsto u ukupnoj proizvodnji struje. Da svest građana Srbije postaje sve zelenija, pokazuje i to da je povećana njihova podrška kada je reč o izgradnji elektrana iz obnovljivih izvora.
Ovo su neki od nalaza ankete građana koju je sprovela organizacija "Novi treći put" uz podršku fondacije "Otvoreno društvo", a koja je urađena ove godine na uzorku od 1.200 ljudi iz svih krajeva Srbije.
Kako je anketa rađena u martu i junu, najzanimljiviji nalaz ankete bio je taj da se podrška građana povećala u junu u odnosu na mart kada je reč o izgradnji nuklearne elektrane.
Opširnije
Srbija raspisala tender za studiju izvodljivosti nuklearne energije
Ministarstvo je raspisalo tender za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.
19.06.2024
Prozjumerima i za petinu niži računi nakon smanjenja naknade
Promenom obračuna naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, prozjumeri će definitivno dobijati još niže račune za struju.
18.06.2024
Nove aukcije za OIE biće održane krajem godine, najavila ministarka
Srbija je pre dve godine na mreži imala samo 20 megavata iz solara, a do kraja godine procenjuje se da će imati 150 megavata.
05.06.2024
Kakva će tačno biti uloga Japanaca u izgradnji RHE 'Bistrica'
Nedavno je objavljeno da je Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala odluku o učešću u izgradnji Reverzibilne hidroelektrane "Bistrica".
28.05.2024
Kakvi su temelji Srbiji potrebni za prelazak na nuklearnu energiju
Prva asocijacija na spomen nuklearne energije u Srbiji je strah.
23.04.2024
Šta (ne)znamo o malim modularnim reaktorima
Tema o potrebi Srbije za nuklearnom energijom i mogućom izgradnjom nukleranih reaktora ponovo je akuelizovana.
29.04.2024
EMS odlaže priključenje OIE elektrana na mrežu, šta to znači i za koga važi?
Elektromreža Srbije saopštila je nedavno da odlaže priključenje na mrežu elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.
09.04.2024
U martu je samo sedam odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne elektrane dobro rešenje. Isti procenat građana je smatrao da je nuklearna elektrana dobro rešenje, ali da ima negativne strane. Čak 58 odsto građana je u martu reklo da je bi izgradnja nuklearne elektrane za Srbiju bilo loše rešenje.
Krajem marta ove godine ponovo je aktuelizovana tema o nuklearnoj energiji u Srbiji. Sve je počelo nuklearnim samitom u Briselu, na kom je učestvovao predsednik Aleksandar Vučić, sa kog je poručio da je Srbija zainteresovana za izgradnju četiri mala modularna reaktora i da bez nuklearne energije "Srbija neće uspeti da preživi".
Nuklearna energija u Srbiji dobila je još više na značaju početkom aprila nakon predsednikove posete Parizu, gde je potpisan Memorandum o razumevanju Srbije i Francuske elektroprivrede (EDF) za uspostavljanje okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije. Memorandum predviđa i strateško partnerstvo sa EDF u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.
Nakon toga, o nuklearnoj energiji je počelo sve više da se priča. Ministarstvo rudarstva i energetike je čak nedavno raspisalo tender za izradu studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.
Aktuelizacija ove teme i narativ srpskih zvaničnika da je ona Srbiji sve više potrebna uticao je na rezultate ankete koja je ponovo sprovedena u junu, rekao je programski direktor "Novog trećeg puta" Dimitrije Milić.
U junu je 13 odsto anketiranih građana smatralo da je izgradnja nuklearne energije dobro rešenje, 21 odsto je takođe smatralo da je dobro rešenje, ali da ima negativne strane, dok je 33 odsto smatralo da je to loše rešenje.
Saradnja Srbije sa Francuskom u oblasti nuklearne energije
Naučni savetnik na Institutu za evropske studije Slobodan Zečević smatra da bi Srbija pre uvođenja nuklearne energije trebalo da iskoristi sve svoje hidropotencijale i izgradi još neku veliku hidroelektranu.
"Po meni, važno je završiti ovaj deo (iskoristiti hidropotencijale) i sve drugo što možemo da probamo da uradimo da nemamo nuklearnu centralu, s obzirom na određene rizike. Ali ja već naslućujem da to neće biti moguće u budućnosti, da će nam trebati više struje i da ćemo iscrpljivati polako termoelektrane. U tom smislu, ako bi trebalo da razmišljamo o nekom partnerstvu, onda bi to normalno bilo partnerstvo sa Francuskom", rekao je Zečević na panelu "Zelena tranzicija Srbije – prepreke i mogućnosti", koji je organizovan nakon predstavljanja rezultata ankete.
Saradnju Srbije i Francuske u oblasti nuklearne energije ocenjuje pozitivno i smatra da je ta država bolji partner za saradnju na tom polju od, na primer, Rusije i Ukrajine. "Tehnološki imam više poverenja u Francuze nego u njih."
Ukazao je da Francuska trenutno ima 56 nuklearnih elektrana i da čak 70 odsto struje dobija iz nuklearne energije. Kompanija EDF, sa kojom je Srbija nedavno potpisala memorandum, u 100 odsto je vlasništvu države i zapošljava 126.000 ljudi. Zečević je istakao da je većina zaposlenih u toj kompaniji visokotehnološki kvalifikovana, kao i da nuklearni sektor daje veliki doprinos ukupnoj privrednoj aktivnosti Francuske.
"Nuklearna energija zahteva veliki broj stručnjaka, ljude koji su visokoobrazovani i koji upravljaju tim sektorom, i naravno, podrazumeva i veliko zapošljavanje u toj oblasti. S te strane je nuklearna energija važna, jer podiže tehnološki nivo zemlje, u smislu da je potrebno školovanje velikog broja ljudi za tu oblast."
Svest građana Srbije sve zelenija
Rezultati ankete pokazali su da svest građana postaje sve zelenija. Više od polovine njih je reklo da su im podjednako važni i životna sredina i životni standard. Oko 65 odsto smatra da bi Srbija postepeno trebalo da izbacuje ugalj iz upotrebe, a 34 odsto njih bi podržalo izbacivanje uglja u korist čistijeg vazduha i blagog povećanja cene struje.
Podržavaju sve veću izgradnju vetroparkova, kao i velikih hidroelektrana, ali ne i malih hidroelektrana.
Zanimljivo je istaći da se 35 odsto ovih ispitanika greje na drva, da ne razmišlja o prelasku na drugi način grejanja, a razlog zbog čega ne prelaze na drugi način grejanja jeste visoka cena početne investicije.
Nešto više od 80 odsto ispitanika svesno je da se klimatske promene dešavaju i da predstavljaju realnu pretnju po čovečanstvo, a 44 odsto njih odgovorilo je da će klimatske promene imati veoma negativan uticaj na Srbiju.