Bezbednost takozvanog periodičnog gladovanja (engl. Intermittent fasting), popularne strategije za gubitak kilograma, dovedena je u pitanje nakon neočekivanih rezultata novog istraživanja. Periodično gladovanje je taktika koja se koristi kako bi se smanjio unos kalorija kroz ograničavanje perioda kada se unosi hrana u toku dana.
Ograničavanje unosa hrane na period od osam časova po danu je bilo povezano sa uvećanjem rizika od smrti izazvane srčanim problemima za 91 odsto, pokazuju rezultati istraživanja objavljenog u Čikagu. Američka organizacija AHA (engl. American Heart Association), koja finansira istraživanja u oblasti zdravlja kardiovaskularnog sistema, objavila je samo rezime, a naučnici spekulišu o detaljima samog istraživanja i njegove metodologije. Kako navode iz organizacije AHA, drugi stručnjaci su pregledali istraživanje pre objavljivanja rezultata.
U poslednje vreme se sve više analiziraju promene životnih navika koje se uvode radi mršavljenja, a odnedavno su dostupni i moderni lekovi koji dovode do gubitka telesne mase. Neki lekari dovode u pitanje nalaze istraživanja, navodeći da se ne zna da li su nalazi takvi zbog razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe učesnika. Najbitnija razlika je prethodno stanje kardiovaskularnih sistema onih koji su u istraživanju jeli u okviru osam sati, i onih koji su svoje obroke rasporedili u 12 ili 16 časova u toku dana.
Opširnije
Istraživanje: Pandemija ostavila trajne posledice na starije od 50 godina
Istraživanja ukazuju da su zatvaranja i ograničenja ostavila "trajne posledice" na zdravlje mozga osoba starijih od 50 godina.
02.11.2023
Lekovi za mršavljenje opasniji su za starije osobe, kažu stručnjaci
Možda će vas iznenaditi, ali nije svako mršavljenje zdravo. Čak i za ljude sa prekomernom težinom.
27.09.2023
10 odsto srčanih oboljenja može se sprečiti kraćim gledanjem TV-a
To su rezultati istraživanja tima naučnika sa univerziteta u Kembridžu i Hongkongu
24.05.2022
„Vremensko ograničavanje unosa hrane je popularan način smanjenja unosa kalorija u toku dana“, rekao je Keith Frayn, profesor emeritus sa Oksforda koji istražuje ljudski metabolizam, u izjavi datoj u Naučnom medija centru Ujedinjenog Kraljevstva. „Ovo istraživanje je veoma bitno jer pokazuje da nam trebaju dugoročna istraživanja o posledicama pridržavanja ovog režima. S druge strane, ovaj rezime ne odgovara na mnoga pitanja“, dodao je.
Istraživači, predvođeni Victorom Zhongom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jiao Tong u Šangaju, analizirali su podatke 20.000 odraslih ispitanika iz ankete koju je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti SAD.
U istraživanju su analizirani odgovori iz upitnika i podaci o smrtnosti od 2003. do 2019. godine. Naučnici su naveli da su moguće greške zbog toga što su ispitanici morali da navedu šta su jeli u prethodna dva dana. Muškarci su činili oko polovine ispitanika, a prosečna starost bila je 48 godina.
Ne može se tačno utvrditi koliko dugo su se pacijenti držali režima povremenog gladovanja, ali istraživači pretpostavljaju da su nastavili da ga se pridržavaju i nakon odgovaranja na pitanja iz ankete, rekao je Zhong.
Ispitanici koji su ograničavali period unosa hrane su češće bili mlađi muškarci sa većim BMI pokazateljem (meri odnos telesne mase i visine, prim. prev.) i nižim stepenom dostupnosti hrane, rekao je Zhong u odgovorima poslatim mejlom. Oni su takođe imali manju učestalost povišenog krvnog pritiska, dijabetesa i kardiovaskularnih problema, kako pokazuju podaci koje su naveli sami ispitanici. „Nastojali smo da isključimo nejednakosti po svim varijablama, ali je pozitivna korelacija između smrtnosti i unosa hrane ograničenog na osam sati ostala vidljiva“, dodao je Zhong.
Rezime studije je predstavljen na seminaru organizacije AHA u Čikagu.