Dok procene ekonomista iz SAD pokazuju da će revizija platnih spiskova dovesti u rizik pola miliona radnih mesta, Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo pokreće istragu o Microsoftovoj akviziciji Activision Blizzarda. Nemačka trpi sve veće pritiske da pređe na korišćenje čiste energije, što je još veći izazov uzimajući u obzir da je BASF potpisao dugoročni ugovor o otkupu LNG-a. U Srbiji je situacija malo drugačija, pa se očekuje da će pobednici OIE aukcija biti u mogućnosti da strujom snabdevaju 220.000 domaćinstava.
1. Pobednici OIE aukcija snabdevaće strujom više od 220.000 domaćinstava
Nedavno održane aukcije za obnovljive izvore energije pokazale su da u Srbiji vlada veliko interesovanje za izgradnju vetroelektrana. Međutim, to se ne bi moglo reći i za solarne elektrane.
Opširnije
McKinsey upozorava na nestašicu metala za čistu energiju
McKinsey je još jedna kompanija koja upozorava na nestašicu metala za zelenu tranziciju.
05.07.2023
Microsoft i Activision se vraćaju u igru, dok UK ponovo otvara istragu
Ujedinjeno Kraljevstvo je otvorilo novu istragu o ugovoru Microsoft Corp. sa Activision Blizzard Inc. vrednom 69 milijardi dolara.
22.08.2023
Pobednici OIE aukcija snabdevaće strujom više od 220.000 domaćinstava
Nedavno održane aukcije za obnovljive izvore energije pokazale su da u Srbiji vlada veliko interesovanje za izgradnju vetroelektrana, dok se to isto ne bi moglo reći i za solarne elektrane.
22.08.2023
Vučić potpisao deklaraciju u Atini i sastao se sa Zelenskim
U deklaraciji nema ničeg što je protiv interesa Srbije, kaže Vučić.
22.08.2023
Naime, ukupan kapacitet vetroelektrana na aukcijama iznosio je čak 725,5MW, dok je kvota za tržišnu premiju iznosila 400MW. S druge strane, ukupan kapacitet solarnih elektrana na aukcijama iznosio je samo 13,5MW, dok je kvota za tržišnu premiju iznosila 50MW.
Energetski konsultant Dejan Stojadinović za Bloomberg Adriju objašnjava da su aukcije pokazale realnu sliku na našem tržištu obnovljivih izvora energije i da su investitori u Srbiji u proteklom periodu bili više zainteresovani za razvoj vetroelektrana, dok je u oblasti solarne energije bilo malo zrelih projekata.
Prema Stojadinovićevim rečima, sigurno će biti izgrađeno 400MW, jer su se na to investitori obavezali, i ukoliko se pretpostavi da domaćinstvo u proseku troši oko 400 kWh mesečno, ove vetroelektrane bi godišnje mogle da snabdevaju oko 220.000 domaćinstava.
2. Nakon potpisivanja deklaracije u Atini, Vučić se sastao sa Zelenskim
U Atini, gde je došao na sinoćnu neformalnu večeru povodom 20. godišnjice usvajanja Solunske deklaracije, Aleksandar Vučić je imao više bilateralnih susreta, uključujući sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, koji je održan jutros.
Vučić je rekao da je sa Zelenskim imao "veoma korektan, otvoren i iskren razgovor", na kojem je "potvrdio da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, za razliku od nekih drugih koji bi da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije". Zelenski je izjavio da je to bio "otvoren, iskren i plodonosan susret".
"Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica. O zajedničkoj budućnosti naših država u zajedničkom evropskom domu. O razvoju naših odnosa, što je u našem zajedničkom interesu", napisao je Zelenski.
3. Nemačka pod sve većim pritiskom da pređe na čistije oblike energije
Kao jedan od najvećih zagađivača u Evropi, Nemačka se suočava sa pritiskom da pređe na čistije oblike energije i industrijske procese kako bi smanjila svoj doprinos klimatskim promenama.
Međutim, nemačka vlada precenjuje da će verovatno će postići manji napredak u smanjenju emisija nego što se trenutno očekuje. Ova zemlja je postavila cilj smanjenja emisija ugljen-dioksida za skoro dve trećine do kraja decenije u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, ali će verovatno znatno zaostati za tim ciljem, navodi se u izveštaju stručnih savetnika objavljenom u utorak.
Iako je vlada rekla da će njene najnovije mere najavljene u junu pomoći da se smanji jaz u odnosu na cilj emisija za 2030. na oko 200 miliona tona CO₂, stručnjaci upozoravaju da će taj jaz verovatno biti veći.
4. Microsoft i Activision se vraćaju u igru
Nakon što je Microsoft podneo znatno drugačiji ugovor o akviziciji Activision Blizzarda antimonopolskom nadzornom organu u Ujedinjenom Kraljevstvu, sporazumu vrednom 69 milijardi dolara ponovo je udahnut život.
U nesvakidašnjem potezu, Uprava za konkurenciju i tržišta saopštila je da preispituje ponudu Microsofta nakon što je poručio da će prodati prava na sve trenutne i buduće Activisionove igre objavljene u narednih 15 godina kompaniji Ubisoft Entertainment SA. Prodaja ne uključuje Evropski ekonomski prostor, saopštio je regulator.
Preispitivanje odluke o spajanju u ovoj fazi je neverovatno retko i prati niz dramatičnih obrta u svetskim regulatornim bitkama oko ovog sporazuma.
Sledi...
U Kelnu počinje Međunarodni sajam video-igara Gamescom na kojem prvi put učestvuju i firme iz Srbije. U SAD će se održati prva debata kandidata za predsedničku nominaciju Republikanske stranke.