Vučić potpisao deklaraciju u Atini i sastao se sa Zelenskim

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Atini da u deklaraciji koju su na neformalnoj večeri usaglasili lideri sa Balkana, Evropske unije i Ukrajine nema ničega što je protiv interesa Beograda, prenosi agencija Beta.

"Mi kao mala zemlja ne možemo da menjamo stav velikih zemalja, svi su tražili što snažniji narativ i rečnik, ali smo uspeli da izdejstvujemo da se u tekstu ne nađe ono što je protivno politici Srbije", rekao je Vučić novinarima. Vučić je kazao da su protivne politici Srbije bile "dve važne stavke" i da je "jasno da se nije saglasio sa delom koji se tiče sankcija Rusiji", ali je dodao da će o tome govoriti kad se vrati u Beograd.

Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

U Atini, gde je došao na sinoćnu neformalnu večeru povodom 20. godišnjice usvajanja Solunske deklaracije, Vučić je imao više bilateralnih susreta, uključujući sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim koji je održan jutros.

Vučić je rekao da je sa Zelenskim imao "veoma korektan, otvoren i iskren razgovor", na kojem je "potvrdio da Beograd poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, za razliku od nekih drugih koji bi da poštuju teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne i Srbije". Zelenski je izjavio da je to bio "otvoren, iskren i plodonosan susret".

 

 

"Dobar razgovor o poštovanju Povelje UN i nepovredivosti granica. O zajedničkoj budućnosti naših država u zajedničkom evropskom domu. O razvoju naših odnosa, što je u našem zajedničkom interesu", napisao je Zelenski.

On je rekao i da su predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i predsednik Evropskog saveta Charles Michel na večeri ponovili da EU za oktobar priprema program rasta za zemlje Zapadnog Balkana.

"Tu očekujem, osim kroz podršku različitim programima, pre svega u zelenoj agendi, i dodatni novčani priliv za zemlje Zapadnog Balkana, naveo je Vučić. Kao razlog za zastoj u evrointegracijama Zapadnog Balkana naveo je to što "10 zemalja EU finansira svih 27 članica Unije" i dodao da zbog toga "ne mogu da prihvate neke druge".

Neformalna večera je održana nedugo posle 20. godišnjice samita EU i Zapadnog Balkana na kojem je usvojena Solunska deklaracija. EU je tim dokumentom izrazila podršku ulasku zemalja Zapadnog Balkana u taj blok, ali je članica do danas postala jedino Hrvatska.

Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

Tekst deklaracije iz Atine

Tekst je objavljen na sajtu grčke vlade, a prenela ga je agencija Beta.

Mi, predsednik Aleksandar Vučić, predsednica Maia Sandu, predsednik Volodimir Zelenski, predsednik Jakov Milatović, premijer Kyriakos Mitsotakis, premijer Marcel Ciolacu, premijer Albin Kurti, predsedavajuća Saveta ministara Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, premijer Nikolaj Denkov, premijer Andrej Plenković, u prisustvu predsednika Evropskog saveta i predsednice Evropske komisije, sastali smo se danas u Atini, 20 godina posle istorijskog samita EU – Zapadni Balkan u Solunu, i izdali sledeće saopštenje:

1. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni trenutak za Evropu, koji stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti u okviru EU. Ovo je kritično vreme za bezbednost, mir i stabilnost našeg evropskog kontinenta. Zakoni i principi koji su tako dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku narušeni su i ponovo smo svedoci ispoljavanja katastrofalnih posledica revizionizma.

2. Suočeni s ruskom agresijom, izražavamo našu nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava.

3. U našim razgovorima danas u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u postavljanju principa mira u skladu sa Poveljom UN, u njegovoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN u promovisanju sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira u Ukrajini.

4. Dogovorili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne i druge zločine, kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture, i svi odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost.

5. Pre 20 godina, na samitu u Soluni priznato je da Zapadni Balkan pripada EU. Čvrsto verujemo da je ta izjava danas relevantnija nego ikada. Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta među našim narodima u ovim izazovnim vremenima.

6. Naglašavamo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija, geografski susedi članica EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim mogućnostima i izazovima. Kao strateško ulaganje u mir, sigurnost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravne članice evropske porodice.

7. Danas smo u Atini razgovarali o putu napred, kako bi smo ostvarili ovu viziju Evrope. Istakli smo važnost da postavimo sebi za cilj završetak vizije EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom. Istakli smo potrebu da se obnovi i ponovo stavi fokus na proces proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do postavljenih uslova. Izrazili smo posvećenost da podržimo Ukrajinu i Moldaviju da preduzmu naredne korake u svom pristupnom procesu čim završe neophodne reforme.

8. Čvrsto verujemo da je 20 godina posle Solunskog samita i u svetlu nove geopolitičke realnosti, došlo vreme da se usvoji hrabri i ambiciozni krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar