Balkan je pogodila snažna oluja koja je izazvala poplave i štetu u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a kako su se građani borili sa bujicama i popadalim drvećem, otvorena su i pitanja važnosti klimatskih promena poput cene vodonika za evropske proizvođače i volje da se plati ugljenična neutralnost. Osim toga, početak avgusta doneo je veći promet obveznica na Beogradskoj berzi, S&P podigao je kreditni rejting Bosne i Hercegovine a Berkshire Hathaway, kompanija čuvenog investitora Warrena Buffeta, objavila je svoje kvartalne rezultate.
Donosimo vam pet stvari koji treba da znate na početku ove nedelje.
1. Velika oluja opet pogodila Balkan
Slovenija, Hrvatska, Srbija i Italija bile su na udaru ogromne i jake oluje koja je zahvatila ovaj deo Evrope krajem nedelje. Tako su brojna mesta u Sloveniji bila poplavljena u petak.
Opširnije
Kvar na Družbi, smanjen dotok nafte ka Nemačkoj
Poljska je zaustavila isporuku nafte kroz deo zapadne sekcije naftovoda.
06.08.2023
Junske uplate poreza na dobit uvećale budžetski suficit, javni dug blago porastao
Javni dug je porastao na 51,7 odsto BDP-a.
04.08.2023
Rast prinosa primorao BOJ da reaguje drugi put ove nedelje
Prinos je porastao na oko 0,65 odsto, što je najviše u prethodnih devet godina.
03.08.2023
Dvogodišnji zapisi pogurali berzu, a kakav će biti prinos?
Kasnije u toku dana, Uprava za javni dug Ministarstva finansija obaviće sedmu ovogodišnju aukciju dvogodišnjih dinarskih dužničkih zapisa.
25.07.2023
Oluja je Srbiju pogodila u subotu nešto malo ranije nego što se očekivalo, a najviše je bio pogođen Beograd.
Gradski zvaničnici u glavnom gradu Srbije prijavili su da su samo radnici JKP "Zelenilo Beograd" imali 140 intervencija za dva sata posle nevremena u Beogradu, dok su delovi Novog Beograda i Zemuna bili poplavljeni. Na više mesta su oštećene fasade i vozila.
2. Junske uplate poreza na dobit povećale budžetski suficit
Srpski budžet beleži pozitivan pomak zahvaljujući snažnim uplatama poreza na dobit tokom juna meseca.
Pored poreza na dobit, koji je u junu Srbiji doneo 73,2 milijarde dinara, od drugih poreza je inkasirano još 117,5 milijardi dinara, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Neporeski prihodi državi su doneli 14,4 milijarde, a donacije još 2,5 milijardi dinara.
Na kraju prve polovine godine, javni dug je iznosio 35,74 milijarde evra, odnosno 51,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je nešto više od udela iz maja, ali je i za 3,4 procentna poena niže od nivoa s kraja 2022. godine.
3. Kvar na 'Družbi' smanjio dotok nafte ka Nemačkoj
Pojavili su se problemi na tranzitnom gasovodu. Naime, Nemačka se suočava s smanjenim dotokom nafte zbog kvara na "Družbi", ključnom tranzitnom gasovodu za transport nafte iz Rusije. Curenje nafte primećeno je u Poljskoj.
Ovaj problem moglo bi eventualno da ima uticaj na snabdevanje naftom u Nemačkoj, ali druge linije naftovoda i dalje rade.
Iz poljskog operatera naftovoda saopštili su da zasada nema razloga za brigu o snabdevanju u Poljskoj.
4. ECB: Bazna inflacija će verovatno početi da pada
ECB je izrazila zabrinutost u vezi s baznom inflacijom u evrozoni, iako bi ona uskoro mogla početi da opada. Centralnim bankarima i dalje je teško da odredi njen nivo.
"Bazna inflacija je verovatno došla do vrhunca u prvoj polovini godine i premda većina merila pokazuje da popušta, još uvek je visoka", navode iz ECB.
ECB preporučuje da se praćenje bazne inflacije proprati nadziranjem drugih faktora koji utiču na takozvane domaće cenovne pritiske kao što su kretanje plata, profita i inflacionih očekivanja.
Sledi...
U ponedeljak će Republički zavod za statistiku objaviti indekse cena proizvođača industrijskih proizvoda za jul ove godine, a nemački Destatis saopštiće podatke o industrijskoj proizvodnji u Nemačkoj u junu.