Da li je ograničavanje cena kirija spas za mlade ili opasnost za tržište? Srbija razmatra potez po ugledu na Španiju i Austriju, a naši sagovornici objašnjavaju koliko je realno da ta mera zaživi. Na tržište kapitala stiže novost: alternativni investicioni fondovi sada mogu ulagati u nekretnine, dok makroekonomske analize otkrivaju zašto je deficit tekućeg računa Srbije skoro dupliran u odnosu na prošlu godinu. Iz Francuske dolazi priča o kompaniji koja je, uprkos slabostima tamošnje ekonomije, uspela da poraste 500 odsto i pokaže kako izgleda pravi startap uspeh.
Ovo je pet stvari za danas.
Bik ili bauk – da li je ograničavanje cena kirija u Srbiji dobra ideja
Srbija razmatra mogućnost da se ograniče cene zakupnina stanova za mlade do 35 godina, po ugledu na Španiju. Kirije su, kako je rekao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, otišle u nebesa, "oni koji izdaju stanove ne plaćaju porez, a podstanari uglavnom plaćaju u kešu". I Austrija je u avgustu 2023. uvela ograničenje povećanja kirija kako bi ublažila pritisak na građane. Detalji ove državne mere biće poznati 17. ili 18. septembra, a Bloomberg Adria je istraživala kako će se ona odraziti na tržište. Sudeći prema rečima sagovornika Bloomberg Adrije, Srbija ima poprilično posla pre nego što se na to odluči. Pročitajte šta su rekli.
Depositphotos
Novina na tržištu kapitala - AIF dobili zeleno svetlo za ulaganja u nekretnine
Alternativni investicioni fondovi (AIF) sada mogu da ulažu u nekretnine, objekte u izgradnji i građevinsko zemljište, u najnovijem koraku ka oživljavanju uspavanog srpskog tržišta kapitala. "Alternativni investicioni fondovi, koji se odluče na ulaganja u nepokretnosti, sada imaju na raspolaganju jasne kriterijume po kojima to moraju da urade, kao i jasno zacrtane obaveze kada je praćenje te vrste ulaganja u pitanju", rekao je za Bloomberg Adriju Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, koja je početkom ovog meseca izmenila Pravilnik o alternativnim investicionim fondovima.
Šta vuče deficit tekućeg računa Srbije – da li su nam rođaci iz Nemačke posustali
Srbija je u prvoj polovini 2025. godine zabeležila značajan rast deficita tekućeg računa koji je u odnosu na isti period 2024. veći za 92,5 odsto. Prema analizi autora publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), deficit tekućeg računa za prvih šest meseci 2025. iznosio je 1,99 milijardi evra, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu 2024. godine. Kao ključne faktore koji su uticali na rast deficita oni izdvajaju porast deficita spoljnotrgovinske razmene za oko 39 odsto, veći odliv dohotka po osnovu dividendi za 33,4 odsto, ali i manji neto priliv doznaka od 15,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Dok Francuska hvata dah, jedan startap osvaja tržište i raste 500 odsto
Francuska je ove godine jedna od najslabijih karika Evrope. Referentni francuski indeks CAC 40 zaostaje za gotovo polovinu u odnosu na prinose panevropskog indeksa STOXX 600, a investitore opterećuju politička nestabilnost, rastući pritisci oko javnog duga i fiskalne politike, te trom ekonomski rast. Jedan od upečatljivih izuzetaka je Exail Technologies, francuski startap specijalizovan za autonomne robote, navigacione sisteme, tehnologije za mornaricu i fotoniku. Nastao je spajanjem ECA Groupa i iXbluea (Group Gorgé), krajem 2022. godine. Donosimo priču koja stoji iza njegovog uspona.
Sledi...
Eurostat će objaviti podatke o industrijskoj proizvodnji, nemački institut Zew će objaviti istraživanje o ekonomskom raspoloženju. U Italiji biti objavljeni podaci o inflaciji, u Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o nezaposlenosti, a u SAD će biti objavljeni podaci o maloprodaji i industrijskoj proizvodnji. U Singapuru će početi samit SuperReturn Asia, na kome će učestvovati i BlackRock.
Pročitajte: Ostvarenje američkog sna u Srbiji košta nas više od milion evra i Temu i Shein preko Niša snabdevaju region, kao i zašto usporava privreda Kine.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...