.webp){kind=icon}
Svetske cene hrane ostale su stabilne u novembru, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Pojeftinjenje žitarica, mesa i mlečnih proizvoda na globalnom nivou neutralisalo je rastuće kotacije biljnih ulja i šećera.
FAO indeks cena hrane (FFPI), koji prati mesečne promene u međunarodnim cenama korpe prehrambenih proizvoda kojima se uobičajeno trguje, u proseku je iznosio 135,7 bodova tokom novembra. To je neznatan pad u poređenju sa oktobrom kada je FFPI iznosio 135,9 bodova. Ipak, indeks je sada za samo 0,3 odsto viši od nivoa iz novembra 2021.
FAO indeks cena žitarica pao je za 1,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je i dalje veći za 6,3 odsto u odnosu na vrednost od pre 12 meseci. Svetske cene pšenice i kukuruza pale su u novembru za 2,8 odsto, odnosno 1,7 odsto, delimično pod uticajem produženja Crnomorske inicijative za žitarice. Nasuprot tome, međunarodne cene pirinča porasle su za 2,3 odsto.
Cena biljnog ulja porasla je za 2,3 odsto, prekinuvši niz od sedam meseci uzastopnog pada. Međunarodne cene palminog i sojinog ulja porasle su, dok su ulja repice i suncokreta pale.
''U poređenju sa oktobrom, cene mlečnih proizvoda su niže za 1,2 odsto, pri čemu su svetske kotacije za maslac, obrano i punomasno mleko u prahu pale, usred manje uvozne potražnje, dok su one za sireve porasle, delimično zbog slabijeg izvoza iz vodećih zemalja proizvođača na zapadu Evrope'', saopštili su iz FAO.
U novembru je zabeležena i niža cena mesa od 0,9 odsto. Razlog pada je niža cena goveđeg mesa, zahvaljujući jakoj ponudi iz Australije uz ionako visoke ponude iz Brazila, uprkos snažnoj uvoznoj potražnji Kine. Nasuprot tome, svetske cene svih ostalih vrsta mesa su se oporavile, predvođene višim cenama ovčijeg mesa.
Cena šećera je porasla za 5,2 odsto pod uticajem snažne kupovine usred skučenih globalnih zaliha šećera zbog kašnjenja žetve u ključnim zemljama proizvođačima i najave Indije o nižoj izvoznoj kvoti šećera. Više cene etanola u Brazilu takođe su izvršile pritisak na rast svetskih cena šećera.
U najnovijem izveštaju o ponudi i tražnji žitarica, FAO je dodatno smanjio svoju prognozu svetske proizvodnje žitarica u 2022, koja sada iznosi 2.756 miliona tona, što je pad od dva odsto u odnosu na 2021.
"Smanjenje u velikoj meri odražava niske izglede za proizvodnju kukuruza u Ukrajini, gde je uticaj rata učinio operacije nakon žetve preterano skupim", navodi se u izveštaju.
FAO je takođe snizio svoju globalnu prognozu proizvodnje pšenice za ovu godinu, ali uprkos ovom smanjenju, novi iznos od 781,2 miliona tona ostala bi rekordno visoka. Očekuje se da će globalna proizvodnja pirinča pasti za 2,4 odsto ispod rekorda svih vremena prethodne godine.
Procenjuje se da je u 45 zemalja širom sveta, uključujući 33 u Africi, devet u Aziji, dve u Latinskoj Americi i na Karibima i jednu u Evropi (Ukrajina), potrebna inostrana pomoć u vidu hrane zbog sukoba, ekstremnih vremenskih prilika i rastućih stopa inflacije, prema najnovijem izveštaju o izgledima useva i stanju hrane, tromesečnoj publikaciji FAO-ovog Globalnog sistema informacija i ranog upozoravanja (GIEWS).
Uslovi nesigurnosti hrane u zemljama istočne i zapadne Afrike posebno su zabrinjavajući.
Za zemlje sa niskim prihodima i deficitom hrane, predviđa se da će proizvodnja žitarica iznositi 184,5 miliona tona, što je na nivou proseka u proteklih pet godina, dok se smatra da će potreba za uvozom žitarica iznositi 63,7 miliona tona, što je za sedam odsto više u odnosu na petogodišnji prosek.
