Radni dan 2050: sastanci u metaverzumu

"U radnom danu 2050. godine, zamislite sebe kako lebdite između virtuelnih svetova, sastanaka u holografskim prostorijama, dok vam pametni roboti priskaču u pomoć, a pauze provodite igrajući arkadne igre u stvarnosti prožetoj tehnološkom magijom." Tako ChatGPT opisuje vaš radni dan za 30 godina.

U narednim decenijama, tehnologija će dosta promeniti način na koji radimo - od malih stvari kao što je izgled kancelarije, pa sve do ukidanja pojedinih poslova koje bi veštačka inteligencija  (i njeno oličenje ChatGPT) mogli da preuzmu na sebe. Posledice će biti i dobre i loše - iako će se možda raditi od kuće uz VR naočare i u sklopu kraćeg radnog vremena, metaverzum i veštačka inteligencija sa sobom nose određene rizike.

Kako ChatGPT sam predviđa, u opasnosti su prvenstveno rutinski fizički i administrativni poslovi. Kada smo ga upitali koje će poslove on moći da zameni, virtuelni asistent je naveo poslove u oblasti korisničke podrške ili kreiranja sadržaja, kao i da može da pomogne u različitim istraživanjima tako što će pružiti relevantne informacije.

Neka radna mesta će nestati, nova će se otvoriti, a potražnja u nekim sektorima će se proširiti, kaže Ljubiša Bojić, futurolog i koordinator Laboratorije za digitalno društvo koja je deo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Prema njegovim rečima, automatizacija bi mogla najviše da pogodi proizvodnju i poslove kao što su sklapanje proizvoda, pakovanje i kontrola kvaliteta, kao i transport i logistiku, gde autonomni kamioni, vozovi i bespilotne letelice mogu izmeniti način rada vozača, radnika u skladištima i kurira. 

Pored toga, i maloprodaja bi mogla da izgubi prodavce i radnike u skladištima zbog novih tehnologija poput kasa koje samostalno očitavaju bar-kodove, automatskog inventara i robota pomagača. Kao "gubitnike" razvoja tehnologije pominje još radnike koji se bave obradom podataka i unosom informacija, kao i administraciju i menadžment.

Michael Nagle – Bloomberg

 

S vedrije strane, postoje i sektori rada koji će verovatno doživeti rast u narednih 20 - 30 godina. Među njima navodi medicinu, koja će se prilagoditi starenju stanovništva, te će medicinske sestre, terapeuti i osoblje za negu "verovatno ostati u potražnji". Pominje još tehnologiju i inženjering, posebno oblasti istraživanja i razvoja tehnologija veštačke inteligencije, kao i obrazovanje, sektore koji se oslanjaju na ljudsku kreativnost, poput umetnosti i medija, ali i energetiku i održivost.

"Ipak, ovi trendovi mogu značajno varirati u zavisnosti od regionalnih, ekonomskih i političkih faktora. Predviđanje preciznih ishoda za 20 - 30 godina unapred je teško, ali je jasno da će adaptacija i sticanje novih veština biti ključni u spremnosti radnika za poslove budućnosti", zaključuje Bojić.

"Verujem da će 2050. godine svaka osoba imati digitalnog zaposlenog ili tim digitalnih zaposlenih (baziranih na veštačkoj inteligenciji) koji će raditi u njegovom interesu, a uloga osobe biće da analizira svoje zaključke i da upute svojim digitalnim zaposlenima", objašnjava Nino Karas, generalni direktor i suvlasnik softverske kompanije Codewell. Njegova kompanija je izradila digitalnu asistentkinju Adu, prvu digitalnu zaposlenu u Vladi Severne Makedonije, koja pomaže potencijalnim investitorima da ulože u toj državi.

Pored veštačke inteligencije, na budućnost rada svakako će uticati i virtuelna (VR) i proširena (AR) stvarnost, koji će se razvijati u pozadini rata koji se već na ovom polju vodi između velikih tehnoloških giganata. Ruku pod ruku sa tim ide i razvoj metaverzuma, mreža 3D virtuelnih svetova fokusiranih na stvaranje društvenih veza. 

Kako kaže Bojić, virtuelna i proširena stvarnost imaju ogromne mogućnosti za promenu sveta do 2050, ne samo na radnim mestima nego i u svim segmentima naših života. "Metaverzum i srodne platforme mogu podstaći saradnju, omogućavajući ljudima da rade zajedno na projektima u deljenim virtuelnim prostorima i pristupaju resursima i alatima u virtuelnom okruženju." Čak i ChatGPT kaže da će metaverzum napraviti revoluciju u načinu na koji ljudi komuniciraju.

S druge strane, VR i AR tehnologije imaju potencijal da unaprede obučavanje i razvoj veština, što je posebno korisno u sektorima poput medicine, arhitekture i inženjeringa, dodaje Bojić, uz objašnjenje da se ove tehnologije već koriste u obuci lekara, a da bi mogle pomoći i u dijagnostici i terapiji.

Ipak, novi mediji sa sobom unose određenu dozu brige zbog brzog razvoja i promena koje će napraviti u međuljudskim odnosima, sferi rada i slobodnom vremenu. Bojić napominje da je važno u skladu sa tim što pre oblikovati regulative za ovo polje. 

"Korišćenjem ovih tehnologija nije moguće zameniti odnose među ljudima u direktnoj stvarnosti, iako će VR i AR stvoriti privid da je tako. To je njihova najveća opasnost", upozorava Bojić.

VR naočare će možda omogućiti drugačiju vrstu rada na daljinu, s obzirom na to da 3D iskustvo daje osećaj fizičke prisutnosti drugih. ChatGPT bi, prema nekim prognozama, mogao da dovede i do šire rasprostranjene četvorodnevne radne nedelje. Tome svedoči i prognoza konsultantske kompanije McKinsey od pre nekoliko godina da je oko pola radnih sati širom sveta potrošeno na zadatke koji se mogu automatizovati. Sada podiže procenu na čak 60 do 70 odsto.

Bojić predviđa da bi za 30 godina i kancelarije mogle da izgledaju drugačije, uz veći fokus na zajedničke prostore ili udobne i prilagodljive kućne kancelarije. Uz to, fleksibilnost radnog vremena već sada postaje sve popularnija, kaže on, sa radno-životnom ravnotežom u centru pažnje, što će prebaciti težište na mentalno zdravlje i dobrobit zaposlenih. "Organizacije će verovatno ulagati više u programe podrške dobrobiti zaposlenih, kao što su programi za smanjenje stresa i fleksibilno radno vreme", objašnjava on. 

Karas smatra da će kompanije zapošljavati mnogo manje ljudi nego danas, pa će biti i onih “gigantskih” sa tek desetak zaposlenih.

"Verujem da će se radna nedelja smanjivati tokom godina do 2050. godine ili će se potpuno izgubiti kao koncept koji stoji iza ljudi, dok će se radno vreme kompanija povećavati i da će do 2050. većina njih nuditi 24/7 servis", objašnjava direktor Codewella.

Takođe, menadžment će više ceniti "meke" veštine, kao što su komunikacija, prilagodljivost i empatija, i više će ulagati u obuku zaposlenih i njihovo kontinuirano usavršavanje, a poseban akcenat će biti na raznovrsnosti i inkluziji. "Organizacije će unapređivati procese zapošljavanja, razvijati inkluzivne programe obuke i kreirati korporativnu kulturu koja podržava jednakost i raznovrsnost, između ostalog i zbog kreativnosti. Gig ekonomija i angažovanje nezavisnih radnika postaju sve prisutniji u poslovanju", smatra Bojić. Uz to, kompanija LinkedIn predviđa da će se veštine, a ne diplome, sve više ceniti na tržištu rada. 

"Poslodavci i zaposleni će postati prilagodljivi, otvoreni za inovacije i spremni za izazove budućnosti", zaključuje Bojić.