Mobilnost 2050: brzo, jeftino, bez sopstvenog auta

Do 2050. godine stručnjaci predviđaju ogromne promene u mobilnosti. Predviđanja takođe treba uzeti sa malo rezerve. Već 1950-ih, neki futuristi su predviđali da će do 2020. leteći automobili biti široko rasprostranjeni. Futurističke ideje predviđali su i crtani filmovi poput Džetsona. Međutim, istina je da će svetska populacija porasti na 9,7 milijardi ljudi do 2050. godine, prema projekciji Ujedinjenih nacija (UN). Dve trećine ljudi živeće u gradovima, što znači da će dobro organizovan prevoz biti još važniji. Na osnovu trenutnih trendova i njihovog potencijalnog razvoja, potražili smo neke verovatnije scenarije kako ćemo se kretati do 2050. godine:

Električna i autonomna vozila

Do 2050. godine veliku većinu vozila, oko 86 odsto, pokretaće električna energija, a ostatak gorivne ćelije, predviđa Međunarodna agencija za energiju (IEA). Javni prevoz će takođe biti električni. Autonomna vozila, koja će pružati efikasne i pouzdane usluge, takođe bi mogla da imaju istaknutu ulogu. Potpuno autonomna vozila - što znači da neće imati volan ili pedale - mogu se očekivati nakon 2035. godine, predviđa istraživačka kompanija GlobalData. Zemlje će nastaviti da podstiču ljude da koriste javni prevoz.

"Budućnost nije tako očigledna kao što mislite", rekao je za Bloomberg Adriju glavni dizajner BMW automobila Domagoj Dukec, koji ima hrvatske korene, ali je rođen u Frankfurtu. "Ne može biti kao u idealnom svetu gde sedite u velikom salonu i automobili voze automatski. U ovom slučaju, mogli ste da vozite samo brzinom od 20 kilometara na sat. I to je ono što robotaksiji u Kini trenutno rade. Mislim da voze najviše 30 kilometara na sat. Da ne sedite u pravcu kretanja, razboleli biste se. Avion i voz uvek miruju, ali se auto stalno kreće levo-desno."

Privatna arhiva

 

Autonomna vožnja neće biti relevantna za sve proizvođače automobila. "To je nešto što oduzima od nečega što definiše BMW brend, a to je zadovoljstvo u vožnji. Kao kompanija, morate da odlučite kada i šta je relevantno, jer ne morate da ponudite sve. Ali to će definitivno imati veliki uticaj na način na koji su automobili dizajnirani", kaže on. Automobili će i dalje biti drugačiji jer su ljudi individualci, predviđa on. "Mislim da ćemo 2050. imati sve što zvuči ili se čini neophodnim u smislu ljudskih potreba", kaže Dukec.

Automobilima će biti teže da uđu u sve više gradova. Prema IEA, automobili sa unutrašnjim sagorevanjem biće zabranjeni u gradovima već od 2030. godine. Do 2030. godine trebalo bi da se uvede i ekološka vožnja, što znači ograničenje brzine na auto-putevima na 100 kilometara na sat.

Privatna arhiva

 

Integrisana rešenja i kraj vlasništva nad automobilima 

Kombinacije transporta kao što su autobusi, vozovi, zajednički prevoz i zajednička upotreba bicikala i skutera postaće široko rasprostranjene. Cilj integrisanih sistema je da obezbede besprekorno iskustvo putovanja i smanje potrebu za posedovanjem ličnih vozila. Mreže javnog prevoza će postati bolje integrisane i omogućiti besprekornu povezanost između različitih vidova transporta. Sistemi javnog prevoza biće blisko povezani sa pametnim gradovima. Infrastruktura koja podržava javni prevoz biće projektovana na održiviji način. Sistem javnog prevoza će staviti veći akcenat na pristupačnost za sve pojedince, uključujući i one sa invaliditetom.

Optimizacija korišćenja podatka pomoću veštačke inteligencije  

Napredna upotreba podataka i uključivanje veštačke inteligencije igraće ključnu ulogu u optimizaciji rada javnog prevoza. Predikativni algoritmi će pomoći u regulisanju potražnje putnika, optimizaciji ruta u realnom vremenu i poboljšanju efikasnosti i pouzdanosti sistema. To može uključivati pametne sisteme za upravljanje saobraćajem, pametno izdavanje karata i praćenje vozila i infrastrukture u realnom vremenu.

Brzi vozovi, hajperlup i maglev 

Hajperlup (engl. hiperloop) predstavlja sistem za transport velike brzine koji putuje u cevima niskog pritiska. Obećavaju da će dostizati brzinu od preko hiljadu kilometara na sat. Mogao bi da poveže metropole poput Los Anđelesa i San Franciska. Projekti su tehnički izuzetno zahtevni, jer je potrebno održavati nizak pritisak u cevima na velikim udaljenostima. U budućnosti ćemo se voziti vozovima na magnetnom maglev jastuku. To je posebna vrsta pruge koja postiže velike brzine pomoću magneta. Voz lebdi iznad pruge zahvaljujući magnetnom polju. Dostiže brzinu do oko 600 kilometara na sat. Maglev vozovi imaju veći potencijal za povezivanje najvećih gradova. Za razliku od hajperlupa, prvi maglev je već napravljen u Kini. To nije samo ideja. Tehnologija nudi značajno smanjenje vremena putovanja i mogla bi smanjiti potrebu za letovima i drumskim transportom. Mnoga mesta neće biti povezana maglev vozovima, pa predviđaju i širenje mreže brzih vozova, što bi takođe moglo da smanji zavisnost od kratkih letova i drumskog putovanja.

Bloomberg Businessweek Adria

 

Leteći taksi na električni pogon

Već u 50-im godinama prošlog veka ljudi su sanjali o letećim automobilima. U narednim godinama konačno bismo mogli da vidimo prve leteće taksije, odnosno električne brodove sa vertikalnim poletanjem i sletanjem (e-VTOL). Nekoliko kompanija ih testira, od kojih su neke već započele proces licenciranja. Ove godine su prvi put leteli sa putnikom u SAD. Kompanije očekuju prve letove posle 2025. Koliko će oni biti rasprostranjeni, zasad ostaje misterija.

Bloomberg Businessweek Adria

 

Električni i hibridni avioni 

Do 2050. godine trebalo bi da se postigne značajan napredak u vazduhoplovstvu. Biće ekonomičniji i ekološki prihvatljiviji, a električni ili hibridni pogonski sistemi će biti sve rasprostranjeniji. Neki predviđaju povratak supersoničnih aviona. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Gde je moguće, zemlje planiraju da do 2050. godine prebace putnike sa regionalnih letova na brze putovanja neće premašiti nivoe iz 2019. godine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar