Naftna Industrija Srbije (NIS) se tokom prvog kvartala 2025. godine suočava sa povećanim finansijskim rizicima, usled pretnje sankcijama zbog stavljanja na SDN (Specially Designated Nationals) listu od strane SAD-a. Sankcije su do sada odlagane, a kompanija je 27. aprila dobila novo dvomesečno odlaganje mera, što je omogućilo nastavak operacija u otežanim tržišnim uslovima. I pored ove privremene zaštite, izazovi u snabdevanju, prodaji i pristupu finansiranju ostaju prisutni i mogli bi negativno uticati na rezultate kompanije za period januar–mart 2025. godine.
Najznačajniji rizici u kontekstu potencijalnog stupanja sankcija na snagu uključuju mogućnost ograničenja snabdevanja sirovom naftom, pad obima prodaje usled prestanka saradnje sa maloprodajnim lancima, kao i izazove u vezi sa održavanjem likvidnosti usled otežane saradnje sa bankarskim sektorom.
Opširnije
Da li će sankcije NIS-u i treći put biti odložene
Primena američkih sankcija NIS-u odlagana je dva puta, a novi rok ističe 28. aprila u šest sati ujutru.
25.04.2025
NIS podneo zahtev za još jedno odlaganje američkih sankcija
Cilj ovog zahteva jeste da se kompaniji omogući neometan operativni rad i posle 28. aprila.
23.04.2025
Srbija neće imati ekonomske posledice ako se oslobodi ruskog vlasništva u NIS-u
Cene nafte skočile nakon odluke Vašingtona.
11.01.2025
Likvidnost kompanije je pod pretnjom da banke, usled sekundarnih sankcija, potencijalno proglase deo ili sve kredite dospelim. Prema javno dostupnim podacima, NIS je na dan 31.12.2024. godine imao ukupne bankarske obaveze u iznosu od oko 550 miliona evra, dok su sredstva u gotovini i ekvivalentima iznosila približno 350 miliona evra. Iako trenutno ne postoje indikacije da su svi krediti proglašeni dospelim, u zavisnosti od stepena i obima takvog proglašenja, kompanija bi mogla završiti prvi kvartal sa znatno oslabljenom likvidnošću i potrebom za kriznim finansiranjem.
Što se tiče operativnog snabdevanja, Janaf (Jadranski naftovod), glavni snabdevač sirove nafte za NIS, uspešno je dobio privremene dozvole za nastavak saradnje, te ne postoje indikacije da je tokom prvog kvartala došlo do prekida u snabdevanju. Ova činjenica sugeriše da je rafinerija Pančevo mogla raditi u relativno stabilnim uslovima sa dostupnom sirovinom.
Cena Brenta je tokom januara dostigla oko 82 dolara po barelu, da bi se spustila na kvartalni prosek od oko 75,7 dolara po barelu. Paralelno, maloprodajne cene goriva u Srbiji su beležile pad, pri čemu je cena evrodizela pala sa 201 dinar po litru krajem januara na 195 dinara krajem marta, što je dodatno negativno opteretilo prihode po litru prodatog derivata.
Prerađivačke marže po barelu (crack spread) na ključne proizvode poput dizela i benzina su bile više od prethodnog kvartala, ali i dalje ispod nivoa sa kraja prvog kvartala prošle godine. Prosečna marža za dizel je bila 18 dolara po barelu a za benzin oko 17 dolara, iako je početkom godine bila oko 10 dolara. Dodatno, potencijalno povećanje troškova vezanih za logistiku, osiguranje i zamensko snabdevanje moglo bi dodatno pritisnuti maržu.
Uticaj planiranih aktivnosti u okviru HIP Petrohemije dodatno komplikuje finansijsku sliku. Zastoj u poslovanju HIP Petrohemije, koji je počeo 15. februara 2025. godine i planirano traje 40 dana, mogao bi negativno uticati na konsolidovane rezultate kroz slabiji doprinos ovog segmenta EBITDA grupe. Dinamika realizacije projekata kapitalnih ulaganja tokom 2025. godine, u slučaju svih finansijskih ograničenja, bi mogla biti usporena.
Zaključno, finansijski rezultati NIS-a u prvom kvartalu 2025. godine mogli bi biti pod snažnim negativnim pritiskom ukoliko se realizuju rizici povezani sa likvidnošću, smanjenjem prihoda i potencijalnim povećanjem zaduženosti. U takvom scenariju, EBITDA i neto dobit bi mogle biti niža u odnosu na uporedni period prethodne godine, uz izraženo pogoršanje pokazatelja solventnosti i smanjenu fleksibilnost za buduće investicije.
