High-tech oligarsi i njihov politički uticaj

Kada je Elon Musk poručio krupnim oglašivačima na njegovoj novoj Twitter platformi da "idu dođavola", oni su poslušali njegov savet i uradili baš to – povukli su svoj biznis sa te, politički najuticajnije, društvene mreže na svetu. Međutim, početkom avgusta Musk je javno objavio da je promenio stav, te da je sada spreman da podnese tužbe zbog navodnog monopola velikih oglašivača koji su udruženo delovali da bojkotuju njegovu mrežu. 

Istovremeno su u toku bili neredi radikalne desnice u Velikoj Britaniji, koje je Musk proglasio građanskim ratom. "Nema opravdanja za takve komentare", izjavio je portparol novoizabranog britanskog premijera Keira Starmera kada su mu novinari na konferenciji za štampu postavili pitanje o Muskovim izjavama. Nakon ove razmene političkih komentara "high-tech" oligarha i premijera uticajne evropske države, jednostavnim pretraživanjem Muskovog Twitter profila utvrđeno je da on već neku godinu unazad neuspešno prognozira građanski rat u Britaniji i široj Evropi. 

Kao da to nije dovoljno, u julu je Musk ušao u konflikt sa Evropskom komisijom. Predstavnici EU izjavili su da platni verifikovani korisnici Twittera deluju u svrhu obmane javnosti, te da ova onlajn platforma ne ispunjava zahteve u domenima transparentnosti i odgovornog poslovanja, što su prve optužbe takve vrste upućene jednoj tehnološkoj kompaniji otkako su nove regulative o društvenim mrežama stupile na snagu u okviru evropskog zakonodavstva. Na ove optužbe Musk je odgovorio teorijom zavere i odbijanjem "tajnog dogovora o ograničenju slobode govora sa EU", sve dok njegova platforma polako postaje meka evropske, američke i ruske radikalne desnice. 

Bloomberg

 

Musk je, takođe, otvoreno podržao kandidaturu Donalda Trumpa, nakon pokušaja atentata koji je sada već davno zaboravljen usled neverovatno hitre smene monumentalnih političkih događaja u Sjedinjenim Državama, a iza pomenutog događaja ostala je jedino zaista upečatljiva fotografija Trumpa sa podignutom pesnicom. Ali Musk nije sam u pokušaju "high-tech" oligarha da dovedu radikalnu desnicu na vlast, naizgled sa finansijskim interesom smanjenih korporativnih poreza i državnih dotacija u razvijanju konkretnih visokotehnoloških projekata. Tu su i David O. Sacks i Peter Thiel.

Sacks, jedan od osnivača platforme za onlajn plaćanje PayPal, već godinama predstavlja ujedinjeni političko-ideološki front sa Muskom. Njih dvojica na Twitteru plasiraju raznovrsne teorije zavere i političko-ekonomske spekulacije, često ih maskirajući u obliku pitanja, te na taj - umešan - način omasovljuju opskurne ultradesničarske stavove. Peter Thiel je jedan od najranijih tehnoloških i "venture" oligarha koji se okrenuo radikalnoj desnici. Thiel, koji je otvoreni homoseksualac, već je 2009. godine napisao kako ne veruje da su "demokratija i sloboda kompatibilne". Trumpov kontroverzni kandidat za potpredsednika J. D. Vance, izjavio je da je upravo Thiel ostvario veliki uticaj na njegovo preobraćanje u katoličku veru, čijeg je najkonzervativnijeg tabora Vance sada perjanica. 

Ekonomski pogledi i finansijski interesi nisu dovoljni kako bi bili objašnjeni radikalno desni pogledi specifičnog dela američke kapitalističke klase, naime, skorojevića koji su se obogatili tokom informatičke revolucije, počevši od ranih 1990-ih pa nadalje. Svi vlasnici krupnog kapitala dele interes da budu manje oporezovani, manje regulisani, manje nadzirani od državnih agencija, manje kritikovani od slobodnih medija. Međutim, ne dele svi kapitalisti kleronacionlističke stavove Thielovog štićenika Vancea, kako ljudi bez dece treba da plaćaju poseban porez i da njihovi glasovi u izbornom procesu treba da budu manje vrednovani. 

Odgovor upravo leži u njihovom statusu novog kapitala, amplifikovanim činjenicom da ih mlađi segmenti američkog društva posmatraju kao predvodnike tehnološkog razvoja koji obećava svetlu, utopijsku, budućnost. Ono što liči na kult napravilo je plodno tle za autoritarne fantazije "high-tech" oligarha. Pomenuti ljudi, zaista, sebe vide kao superiorne u odnosu na društvo kojem pripadaju, smatrajući da im ta nadmoć daje pravo da preoblikuju politički i ekonomski sistem po svom liku. 

Ali uprkos svom odbacivanju oporezivanja, regulacije i nadzora medija, "high-tech" oligarsi nisu anarhisti. Oni u potpunosti podržavaju zakone koji štite njihova vlasnička prava i koji sprovode sklopljene ugovore (koji se tiču njihovih interesa) u delo. Služe se javnim dobrima kao što su javna infrastruktura i bezbednost; jedino što oni sami nisu skloni tome da budu podložni zakonu, da pruže svoj doprinos održavanju poretka koji ih održava ili da priznaju svoju zavisnost od slobodne, funkcionalne demokratije koja im obezbeđuje prosperitet. 

Suštinski, mimo ultradesničarskih stavova, uz slabo prikriveni rasizam i sasvim neskrivene autoritarne fantazije, antidemokratski "high-tech" oligarsi ne pribojavaju se pada političkih i socijalnih institucija od kojih zavisi blagostanje, a u određenim slučajevima i preživljavanje 99 odsto građana demokratskih država. Njih ne zanimaju ni zdravstvo, ni školstvo, čak ni većina transportne infrastrukture. Oni žive u svojoj korporativnoj kuli od slonovače i jedino bi profitirali kolapsom država koje napadaju. Kada bi nestala demokratska država, bila bi uspostavljena korporativna distopija u stilu filmskih ostvarenja Paula Verhoevena ili sajber-pank kompjuterskih igara. 

Data konstatacija bi, u prvom redu, trebalo da zabrine one koji podržavaju radikalno desničarske sile s oba dela Atlantskog okeana. Ukoliko pobede oligarsi poput Muska i Thiela, ne čeka ih militarističko-religiozna utopija dominantnog belog muškarca, već nivo ropstva korporacijama kakav nije viđen od plantaža pamuka. Uz nestanak demokratije i dominaciju korporativnog kapitala, biće dekonstruisane sve socijalne institucije, a da ne govorimo o političkim pravima. Socijalna mobilnost neće postojati, ljudi bi bili zarobljeni unutar klase u kojoj su rođeni kao u srednjem veku. Jedina brana ovom scenariju je demokratska država koja ne može niti treba da kontroliše korporacije, ali je tu da ih ograničava; zato Musk, Sacks, Thiel i njihove klasne kolege toliko kapitala ulažu u borbu protiv nje. 

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar