Američke strmoglave tarife na kineska električna vozila – protekcionizam pobeđuje

Usred napete predizborne kampanje, predsednik SAD, Joseph Biden, najavio je 14. maja uvođenje povišenih tarifa na niz kineskih proizvoda u okviru naprednih i zelenih tehnologija, poput: električnih vozila, naprednih baterija, solarnih ćelija, čelika, aluminijuma i raznovrsne medicinske opreme. 

Neke od pomenutih carinskih tarifa su ekstremno visoke – pored povećanja tarifa za električna vozila sa 25 odsto na čak 100 odsto, takse na solarne ćelije će biti udvostručene sa 25 odsto na 50 odsto, dok će carinske stope na određene proizvode od čelika i aluminijuma biti više nego utrostručene na 25 odsto, a sa 7,5 odsto ili manje koliko su iznosile pre datih izmena.

Predstavnici Bele kuće saopštili su da će ukupna vrednost povišenih carinskih stopa, koje su objavljene ranije ove nedelje, obuhvatiti obim uvoza iz Kine u vrednosti od 18 milijardi dolara. 

Glavni faktori koji su odlučioci u Vašingtonu zasigurno uzeli u obzir prilikom planiranja ovih mera jesu: inflatorni rizici od mogućeg poskupljenja ili čak iščeznuća određenih kineskih proizvoda sa američkog tržišta; podsticaj domaće američke proizvodnje u sektoru naprednih tehnologija putem, ne samo postojećih Bidenovih modela subvencionisanja, već sada i protekcionističkim merama; strateško pozicioniranje SAD na tržištu novih tehnologija za koje postoje opravdani razlozi verovati da su sektori koji će odrediti ekonomsku putanju sveta u 21. veku; demonstracija umerenim republikanskim biračima, koji strahuju od populizma Donalda Trumpa, da Biden zauzima čvrst stav prema Kini i da je vredan njihove podrške na izborima. 

Depositphotos

Neki od navedenih faktora su strateške prirode, neki, kao što je poslednji, usmereni su ka kratkoročnoj političkoj dobiti, ali nemoguće je u praksi razdvojiti ekonomiju od politike, pa čak i od predizborne kampanje. Međutim, uvođenje carinskih tarifa u vidu protekcionističkih mera nije nova pojava, naravno, ne mora se ići tako daleko kao što je davno zaboravljena era merkantilizma, jer su SAD 1985. godine uvele stoprocentne tarife na japanske visokotehnološke proizvode iz sfere elektronike, kao što su tada bili personalni računari, kompjuterski čipovi i slično. Dakle, SAD imaju istorijat primena protekcionističkih mera u okviru trgovinskog nadmetanja čak i sa savezničkim državama, što je Japan nakon Drugog svetskog rata do danas nesumnjivo bio i ostao. 

Šta u praktičnom smislu znači uvođenje stoprocentne carinske tarife na jedan proizvod? Faktički, njegov nestanak sa polica prodavnica ili, u slučaju sa električnim vozilima kineske proizvodnje, njihovo povlačenje iz prodajnih salona širom Sjedinjenih Država.

Jednostavno, ni dobavljačima, ni distributerima, ni kupcima se ne isplati da po tako netržišnim cenama kupuju bilo koji proizvod, naročito ako u obzir uzmemo da su kineski proizvodi često kraćeg roka trajanja i da to nadomeštaju povoljnijom cenom. Kada iz jednačine oduzmete niske cene kineskih proizvoda, ono što ostaje jeste proizvod nižeg kvaliteta u poređenju sa njegovim američkim, evropskim ili dalekoistočnim konkurentima. 

Iako je obim proizvoda na koje su uvedene tarife ograničen, pa nema bojazni da će uticati na kupovnu moć većine Amerikanaca, one su drastično uvećane i na proizvode koji se koriste u okviru složenih lanaca proizvodnje, što predstavlja potencijalni inflatorni pritisak u uslovima nepovoljne inflacione trajektorije.

Kako ne bi došlo do skoka cena na finalne proizvode unutar američkog tržišta, domaći proizvođači će morati da povećaju stope proizvodnje, što je moguće već usklađeno sa dominantnim kompanijama pre nego što su mere usklađene i zatim objavljene.

Radi se o isključivo važnom pitanju u okviru tekuće predizborne kampanje, pošto su cene potrošačke robe i usluga i dalje više od komfora za mnoge Amerikance, iako američka ekonomija kao takva beleži solidne rezultate. Birači se ne opredeljuju na osnovu rasta proizvodnog ili korporativnog sektora, već pre svega izvodeći zaključke na osnovu stanja u sopstvenom novčaniku. 

Bloomberg

Vodeći računa o inflaciji, ali i o proizvodnim mogućnostima same američke industrije, usvojene tarife će se postepeno uvoditi u periodu od naredne tri godine, a one koje stupaju na snagu 2024. pokrivaju električna vozila, solarne ćelije, špriceve, igle, čelik i aluminijum i ostalo.

Treba napomenuto da je trenutno tržišni udeo električnih vozila iz Kine u SAD veoma mali, ali američki zvaničnici su zabrinuti da bi jeftini modeli omogućeni subvencijama kineske države uskoro mogli da preplave američko tržište. U tom pogledu usaglašene protekcionističke mere imaju i preventivnu namenu, koja se može podvesti pod gorepomenuto strateško pozicioniranje SAD na tržištu naprednih tehnologija. U pozadini ove carinske bitke, odvija se sajber-nametanje u domenu krađe intelektualne svojine i nezakonitog preuzimanja zapadnih korporativnih tehnologija, za šta SAD optužuju Kinu dugi niz godina. 

Što se odnosa SAD prema Kini tiče, oni se nisu drastično promenili u poređenju sa Trampovom administracijom. Sjedinjene Države su i za vreme predsednikovanja Bidena zadržale carinske tarife koje je na kineske proizvode uvodio Trump, iako su smekšale zapaljivu diplomatsku retoriku prema zvaničnom Pekingu. U domenu geopolitike, Kina i dalje nastavlja da podržava Rusiju u ratu protiv Ukrajine, što šalje zabrinjavajuće signale Vašingtonu u pogledu budućnosti bilateralnih odnosa ovih dveju svetskih sila.

Kako se trgovinski okršaj SAD i Kine razvija, glavno pitanje na koje će morati da odgovore američki građani biće: da li su vam važniji jeftiniji proizvodi ili zaštita radnih mesta u američkoj podizvođačkoj industriji. Srednja klasa, koja ionako većinski glasa demokrate, bi izabrala jeftiniju robu, ali radnička klasa, orijentisana na republikance, bi izabrala drugu opciju. To je još jedan pokazatelj kako se Biden udvara podeljenom republikanskom biračkom telu. 

Kineski odgovor još nije stigao, ali sigurno je da će se rivalstvo nastaviti i u decenijama koje su pred nama. Ocenjujući moguću uspešnost Bidenovih protekcionističkih mera jeste proces koji zavisi od toga koji cilj (ili više njih) one zapravo imaju. Ako je cilj okretanje trgovinskog deficita u suficit, kada je bilans trgovine SAD sa Kinom u pitanju, teško da će do toga doći sve dok postoji globalna ekonomija i ne postoje konkurentniji proizvodni centri od Kine.

Ukoliko je za cilj uzeta protekcija i napredak konkretne visokotehnološke industrije u SAD, tu je realno očekivati pozitivne rezultate. Naposletku, ako je cilj reizbor Bidena na novi i poslednji predsednički mandat, ostaje da se vidi koliko će poduhvat njegovih savetnika za kampanju po pitanju privlačenja neodlučnog dela republikanskih birača biti uspešan, svakako da za tako nešto postoji valjana argumentacijska osnova. 

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar