Drugi front Ukrajine

Mnogo se piše i govori o ukrajinskom vojnom potencijalu. To je razumljivo, budući da je u toku egzistencijalna borba Ukrajinaca za očuvanje ne samo svoje državne granice već i nacionalnog identiteta. Postoji, međutim, drugi front, koji je veoma bitan za budućnost Ukrajine, podjednako koliko je vojno pitanje važno za njen opstanak u sadašnjem trenutku i pobedu u budućem.

Taj drugi front je ekonomski i tiče se onog razdoblja koje Ukrajinu čeka nakon sudbonosnog rata. Jasno je da Ukrajina tokom totalne invazije Rusije, koja je započeta prošle godine, trpi ne samo humanitarnu nego i ekonomsku katastrofu. Za period od 2022. do tekuće godine, ukrajinski bruto društveni proizvod pao je za 29,1 odsto. Poređenja radi, BDP SR Jugoslavije, snizio se u ratnoj 1999. godini za 9,4 odsto.

Možemo reći da je Jugoslavija i do tog trenutka, zbog strateški pogrešne politike njenog lidera Slobodana Miloševića, njegove partije i političkih saveznika, bila delimično izolovana, ali i rat u Ukrajini faktički traje od 2014. godine, što takođe nije stvorilo atmosferu pogodnu za investicije. Bili smo svedoci, na primer, žestokih borbi oko fabrike Knaufa u Soledaru, koji se i danas nalazi blizu linije fronta, Knauf je u tu fabriku za preradu gipsa uložio kapital još 2003. godine, a ona je na kraju postala poprište ratnih okršaja.

Druga vrsta pomoći

Dakle, onoliko koliko je danas Ukrajini potrebna vojna pomoć, toliko će joj posle rata neophodna biti ekonomska. Ukrajinska grupa potencijalnih saveznika u polju ekonomije kudikamo je šira od one koja je podržava vojno, jer može, u zavisnosti od ishoda rata, računati i na podršku država koje nisu njeni partneri u vojnom aspektu. Jedna od tih država je i Kina.

Kinesko-ukrajinske trgovinske i investicione veze beležile su značajan rast tokom prethodne decenije. Narodna Republika Kina zamenila je 2019. godine Rusiju kao najvećeg trgovinskog partnera Ukrajine, sa udelom od 12 odsto od njenog ukupnog izvoza (osam milijardi dolara). Zauzvrat, izvoz Kine u Ukrajinu se skoro udvostručio poslednjih godina pre invazije.

Bloomberg

Sa svojih 42 miliona hektara obradivog zemljišta, Ukrajina je obezbeđivala 80 odsto kineskog uvoza kukuruza u 2019. Kupovina ukrajinskog žita - što čini polovinu uvoza NR Kine iz Ukrajine 2020 - i zakup njenog obradivog zemljišta strateški su povezani sa kineskim kompanijama. Osim toga, kineske državne kompanije vršile su ulaganja u silose za žito, postrojenja za preradu semenskog ulja i projekte unapređenja ukrajinskih luka duž Crnog mora.

Ukrajinsko-kineska ekonomska saradnja u prošlosti upućuje i na interese Kine na datom području u budućnosti, naročito imajući u vidu da Rusija nije u stanju da ostvari svoj cilj osvajanja Ukrajine. "Kina je više fokusirana na obezbeđivanje sebi dominantne pozicije nakon postizanja mira u Ukrajini nego na to ko će pobediti u samom ratu između Rusije i Ukrajine. Peking bi takođe želeo da bude viđen kao vitalan za posleratnu obnovu Ukrajine i kao ključni akter u širem ekonomskom oporavku Evrope od datog sukoba", pravilno je primetio Rajan Has, stručnjak za Kinu u Brukings institutu i u ranijem periodu visoki funkcioner Obamine administracije. 

Potrebe i promene

Vratimo se, ipak, aktuelnim saveznicima Ukrajine i finansijskoj pomoći koja je ona od njih već primila, jer Ukrajini će biti potreban kapital za posleratnu rekonstrukciju, ali joj je potreban i sada, za obezbeđivanje budžeta i funkcionisanja državnih institucija.

U vremenskom rasponu od početka ruske invazije, 24. februara 2022, pa sve do 31. maja 2023. godine, Sjedinjene Američke Države poslale su Ukrajini finansijsku pomoć od 26,4 milijardi američkih dolara. Institucije Evropske unije, nadmašile su SAD sa pomoći od 27,5 milijardi dolara, dok je Velika Britanija, koja posle Bregzita nije više članica EU, Ukrajini pritekla u pomoć sa 4,2 milijarde dolara.

Još jedna članica NATO, ali ne i EU – Norveška, pomogla je Ukrajini sa oko milijardu dolara. Japan, kao članica G7 i bliski partner SAD, finansijski je pomogla Ukrajini iznosom od 6,1 milijardu dolara, a Kanada sa 3,7 milijardi. Izložene cifre ne podrazumevaju vojnu ili humanitarnu pomoć, kao ni pomoć individualnih evropskih zemalja, koje su priskočile u pomoć Ukrajini i van mehanizama EU.

Bloomberg

Primera radi, Nemačka je poslala Ukrajini pomoć od 1,4 milijarde dolara, ne računajući onu pomoć koja je uračunata u finansijsku podršku Ukrajini od strane evropskih institucija. Ove cifre zvuče impozantno, ali ako se stave u perspektivu sa budžetima datih država, pomoć Ukrajini ne predstavlja bitan udeo. Na primer, finansijska pomoć SAD Ukrajini do 31. maja iznosi nešto više od 0,1 procenta njenog godišnjeg BDP-a.

S druge strane, Ukrajini će biti potrebna još veća pomoć nakon završetka rata. Krajem marta ove godine, zajednička komisija ukrajinske vlade, Svetske banke, Evropske komisije i Ujedinjenih nacija izašla je sa procenom od 411 milijardi dolara, koliko iznosi pričinjena šteta Ukrajini od strane Rusije. Jasno je da će ova cena rasti kako se rat produžava, a u obzir se uzimaju kako državni tako i privatni fondovi.

U tom pogledu, vode se rasprave već više od godinu dana o tome da li zamrznute ruske finansijske rezerve mogu biti iskorišćene za finansiranje obnove Ukrajine. Radi se o svoti od 211 milijardi dolara, što je otprilike polovina od dosadašnje ukupno pričinjene štete Ukrajini. Zapadne države se još uvek ne odlučuju na ovaj korak iz bojazni da će time potkopati poverenje u međunarodne finansijske institucije, ali i američki dolar kao svetsku rezervnu valutu.

Ipak, biće da je glavni razlog zašto se ruska sredstva drže netaknuta njihova buduća uloga kao instrumenta u mirovnim pregovorima. Data zamrznuta sredstva mogu biti vraćena Rusiji, ukoliko ona prekine agresiju protiv Ukrajine. Moguće je da će u skorijem roku na nivou EU i G7 biti usvojen dodatni mehanizam oporezivanja kamatnog profita Rusije od gorepomenutih zamrznutih sredstava sa ciljem preusmeravanja tih dažbina na potrebe Ukrajine, što bi značilo prikupljanje otprilike tri milijarde evra za finansijsku pomoć Ukrajini na godišnjem nivou.

Dve linije vatre

U sklopu strategije za budućnost Ukrajine, G7 i EU rade na dva fronta – bezbednosnom i ekonomskom. Na bezbednosnom planu, Ukrajina će dobiti višegodišnje garancije vojne pomoći, koja joj je neophodna da odbrani svoju zemlju, dok na ekonomskom planu EU i SAD (uz G7) planiraju da pomognu Ukrajini sa detaljno razrađenim planom ekonomskog oporavka.

EU je već krajem juna odobrila izradu ovog projekta koji raspolaže budžetom od 50 milijardi evra. Ovaj program će se baviti investicijama u konkretne projekte, a plan ulaganja treba da bude spreman do oktobra ove godine. Od 50 milijardi, osam će biti odvojeno za ulaganje u privatni sektor. Očekuje se da će SAD sa svojim saveznicima iz G7 van Evrope podržati evropski plan sa svojih 50 milijardi dolara.

Dok je EU program već usvojen, američki se nalazi u stadiji konsultacija. Što rat duže traje, veće su šanse da će zamrznute ruske finansijske rezerve takođe biti usmerene ka ukrajinskim potrebama, zadržavanje pomenutih sredstava u slučaju produženog rata ima malo smisla.

Tačno je da je Ukrajini trenutno preča vojna pomoć, ali ovo je analiza koja se tiče dugoročne budućnosti Ukrajine. Ekonomska podrška Ukrajini, u skladu sa razvojem vojne situacije, pružiće šansu za novi talas investicija i revitalizacije ekonomske aktivnosti širom Istočne Evrope i, kao takva, važna je i za naš region.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar