Vagner je Rusiju koštao sumnjivo malo novca

Posle neuspele pobune plaćeničke vojske Vagner grupe i njenog vođe Jevgenija Prigožina, nezadovoljstvo ruskim vojnim i političkim vođstvom nastaviće da raste uz borbe u Ukrajini. Kako bude dostupno više detalja o Vagneru - donedavno najbolje opremljenom, uvek redovno plaćenom delu ruskih invazionih snaga - i oficiri i vojnici će se pitati zašto njihove jedinice često moraju da se oslanjaju na dobrovoljne priloge za vitalnu opremu i zašto se njihova plata često odlaže ili smanjuje.

Rusija Vladimira Putina poznata je po svojoj sposobnosti da vodi ratove sa relativno malim budžetom. Rat u Ukrajini nije izuzetak. Prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), vojna potrošnja Rusije iznosila je oko 4,4 odsto bruto domaćeg proizvoda 2022. godine i ne bi trebalo da je mnogo veća ove godine. Izrael je prošle godine potrošio 4,5 odsto svog BDP-a na odbranu.

Ova brojka ne uključuje indirektne izdatke povezane sa ratom, kao što su građevine u okupiranim oblastima i u ruskim pograničnim regionima oštećenim ukrajinskim granatiranjem. Ali to je iznos sa kojom se može izaći na kraj.

SIPRI to navodi u izveštaju objavljenom prošle nedelje:

Za Ukrajinu, to je bez sumnje potpuni rat za samo postojanje zemlje kao nezavisne države. Ali Rusija je bila ograničeno angažovana u sukobu, kao da želi da minimizira cenu po svoju ekonomiju, uticaj na društvo u državi i na ciljeve koje je predsednik postavio za zemlju. Ona se u stvarnosti ne vodi sredstvima punog rata, već zaista kao ograničenija vojna operacija. To je operacija koja se vodi u novčanom smislu po ceni koju ruska ekonomija može da priušti, uprkos ozbiljnim sankcijama.

Niska finansijska cena rata može biti glavni razlog zašto Putin veruje da mu vreme služi i zašto ne traži mir u Ukrajini. Međutim, čini se da je taj mali budžet potrošen prilično neefikasno ako se poredi sa načinom na koji je Vagner koristio vladina sredstva.

Na sastanku sa pripadnicima vojske prošle nedelje, Putin je rekao da je Vagnerovo učešće u invaziji na Ukrajinu potpuno finansirala ruska vlada. Od maja 2022. do aprila 2023. finansiran je u iznosu od 70,4 milijarde rubalja (786 miliona dolara) za redovne plate, 15,9 milijardi rubalja za bonuse i 100,2 milijarde rubalja za "isplate osiguranja", što znači odštetu za smrt i povrede. Putin nije rekao koliko je potrošeno na Vagnerovu opremu i municiju, ali iznosi koje je naveo to otkrivaju.

Kao prvo, brojevi su, čini se, nedovoljni za prijavljenu veličinu grupe. U martu je ministarstvo odbrane Velike Britanije procenilo da Vagner ima 50.000 boraca u Ukrajini. Sam Prigožin je u maju rekao da ima 35.000 boraca na prvim linijama fronta. Osim toga, dozvoljeno mu je da regrutuje 50.000 osuđenika iz zatvora. Prema Prigožinu, 20 odsto bivših zatvorenika - odnosno oko 10.000 ljudi - i isto toliko plaćenika ubijeno je u akciji. Oko 20 odsto obe grupe je bilo ranjeno i nije moglo da nastavi borbu.

Prigožinove procene ukazuju na to da se u proseku oko 20.000 plaćenika i oko 30.000 osuđenika borilo za Vagner u svakom trenutku. Ako su Putinove brojke tačne, svaki od 50.000 boraca dobija oko 144.000 rubalja (1.608 dolara) mesečno. To je čak manje od čak 200.000 rubalja koje je osuđenicima obećao Vagner, a da ne pominjemo minimalne plate od 240.000 rubalja i mesečne bonuse od 150.000 rubalja koje se nude dobrovoljcima u regrutnim kancelarijama privatne vojne kompanije širom Rusije.

U međuvremenu, isplate "osiguranja" bliže su Prigožinovoj proceni o oko 20.000 mrtvih i 17.000 teško ranjenih. Vagner je porodici poginulog plaćenika ili osuđenika platio između 1,1 milion i 5,1 milion rubalja, a za tešku povredu između 500.000 i dva miliona rubalja. Putinovih 100,2 milijarde rubalja za "osiguranje" značilo bi u proseku 2,7 miliona rubalja po osobi.

Drugim rečima, ako su Putinove brojke o potrošnji tačne, verovatno je da je Prigožin precenio veličinu svoje vojske. Zaista, bilo bi u njegovom interesu da to učini, uveličavajući Vagnerov značaj dok je ministarstvo odbrane nastojalo da raspusti grupu. Ali izgledalo je da se Prigožin nije previše udaljio od istine kada je govorio o žrtvama jer je istakao visoku cenu koju je njegova plaćenička vojska platila za relativno beznačajne pobede u gradovima Soledar i Bahmut. To bi delimično objasnilo neuspeh pobune: Prigožinove snage bile su desetkovane gubicima u borbama u gradovima u Ukrajini, tako da je samo nekoliko hiljada boraca moglo da krene na Moskvu, dok je još nekoliko hiljada patroliralo centrom Rostova 24. juna.

Bloomberg Mercury

 

Ako se nije preko 30.000 Vagnerovih vojnika - 10.000 profesionalaca i 20.000 osuđenika - borilo u Ukrajini u bilo kom mesecu, jasno je gde je novac otišao i zašto se tako malo tražilo.

Matematika ministarstva odbrane izgleda mutnije. Njegovi vojnici po ugovoru bi trebalo da dobiju jednokratni bonus za prijavu od 195.000 rubalja i najmanje 162.000 rubalja mesečno nakon toga. Sa oko 210.000 rubalja mesečno, ruske vojne snage od 200.000 ljudi u Ukrajini (procena ministarstva odbrane Ujedinjenog Kraljevstva) koštale bi oko 504 milijarde rubalja godišnje, ne računajući isplate ranjenim veteranima i porodicama. To je samo 20 odsto budžeta ruskog ministarstva odbrane od 2,54 triliona rubalja budžeta dodeljenog za ruske oružane snage u 2023, što uključuje samo direktnu potrošnju na održavanje glavne borbene snage Rusije (i ništa od sredstava izdvojenih za druge oružane jedinice kao što je Nacionalna garda Rosgvardia, takođe prisutna u Ukrajini). Očekuje se da će ukupan ruski budžet za odbranu i bezbednost u 2023. godini dostići 6,65 biliona rubalja.

Nijedna zemlja NATO-a ne troši manje od 30 odsto svog budžeta za odbranu na osoblje. Troškovi za osoblje Turske kreću se blizu polovine njenog vojnog budžeta, a SAD, koje su obično negde u ratu, plaćaju između 35 i 45 odsto za svoje pripadnike.

Bloomberg

 

Prema SIPRI-ju, klasifikovana potrošnja za "nacionalnu odbranu" dostigla je dva triliona rubalja između 1. januara i 11. maja - oko 59 odsto klasifikovane potrošnje predviđene budžetom za celu godinu, što nije neuobičajeno s obzirom na to da su isplate izvođača odbrambene industrije obično veoma ponderisane prema prvim mesecima u godini. Nije da ministarstvu odbrane nedostaje novac da redovno plaća vojnike i skoro isto kao što je Prigožin plaćao svoje navodno elitne snage. Pa ipak, vojnici i njihove porodice redovno se žale na zaostale isplate. Za razliku od Vagnerovih boraca, mobilisani i dobrovoljci često moraju da kupuju sopstvenu opremu ili se oslanjaju na zalihe iz dobrovoljačkih grupa.

Kremlj ima sreće što je u stanju da drži vojnu potrošnju pod kontrolom, ali čak i postojeći izdaci dozvoljavaju dosta neefikasnosti i korupcije. To je deo koji je vidljiv vojnicima i oficirima na terenu. Vagnerova stopa smrtnosti, za koju se iz brojeva vidi da je veća nego što je Prigožin pričao, verovatno neće uticati na legendu o grupi ili ublažiti gnev među ruskim vojnicima - makar samo zato što su i plaćenici i osuđenici znali šta ih čeka kada su potpisali za Vagner.

Redovnoj vojsci je mnogo teže da se pobuni nego Prigožinovim plaćenicima. Ipak, primer može biti zarazan, posebno ako Rusija pretrpi još neuspeha na bojnom polju.