Novi sankcioni instrumenti EU i opasnost za lidere Zapadnog Balkana

Prvog juna je u prestonici Moldavije Kišinjevu održan veliki samit Evropske političke zajednice. Dati međuvladin forum osnovan je na predlog francuskog predsednika Emamnuela Macrona kao deo strateškog prilagođavanja novonastaloj situaciji u Evropi nakon ruske invazije na Ukrajinu. Iako na insistiranje Velike Britanije, koja se našla u ozbiljnim političkim i ekonomskim problemima nakon Bregzita, Evropska politička zajednica ne nosi simbole Evropske unije (EU), jasno je da se pre svega radi o projektu koji ima cilj da proširi uticaj EU na čitav evropski kontinent. Pozivnice šefovima država i vlada koji učestvuju u inicijativi potpisuje predsednik Evropskog saveta, bitne institucije upravljanja EU. Pomenuti međuvladin forum obuhvata čitav balkanski region i sve evropske države, osim Rusije i Belorusije, koje su glavna pretnja miru u Evropi i kontinentalnoj bezbednosti.

Prvi samit održan je u Pragu oktobra prošle godine i bio je fokusiran na region Južnog Kavkaza (pomoć Ukrajini se podrazumeva). U datom regionu traje dugoročni političko-bezbednosni sukob Azerbejdžana i Jermenije, u kome je posle više decenija Azerbejdžan preuzeo inicijativu. Ruski uticaj u regionu Južnog Kavkaza je oslabio, kao uostalom i ruski uticaj u svim regionima koji se sa njom graniče, a Jermenija, koja se nalazi na trajektoriji poraza, budući da se oslanjala na Rusiju od 1990-ih, sada je u potrazi za novim saveznicima. Razumljivo, njihov pogled je uperen prema Vašingtonu i Briselu.

Drugi samit, organizovan početkom ovog meseca, usredsredio se na obezbeđivanje još jednog pograničnog regiona u koji se Rusija meša, a to je Moldavija. Za razliku od država Južnog Kavkaza koje su trenutno van domašaja NATO i EU, umnogome iz razloga što su vlasti Turske nepouzdan partner, Moldavija je smeštena direktno duž granice ova dva bloka. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, proevropska vlada u Kišinjevu započela je intenzivan projekat približavanja Evropi i NATO, strahujući od prelivanja ratnog sukoba na svoju teritoriju usled zamrznutog konflikta u Pridnestrovlju i otvorene podrške Kremlja moldavskoj opoziciji. Liderka Moldavije Maia Sandu pokazala je čitavom kontinentu ne samo hrabrost i odlučnost u kriznom periodu već i političku mudrost, koju, nažalost, lideri našeg regiona ne poseduju.

Bloomberg

 

Naravno, Moldavija je gotovo na liniji vatre, te je njenoj političkoj eliti lakše da izvede prostu računicu da sa Evropom postiže uspeh, a sa Rusijom gubi svoj identitet, to jest doživljava totalni poraz. Ta osobena tačka gledišta pograničnih zemalja nekadašnje ruske imperije, takođe čini jednostavnim razumevanje činjenice da se odnosi Rusije i Evrope neće vratiti u normalu sve dok ne dođe do smene režima u Moskvi, te da omiljena balkanska strategija stajanja u mestu (čekanja da se stvari reše same od sebe) neće i ne može uroditi plodom.

Upravo se na samitu u Kišinjevu raspravljalo i o bezbednosti kritične infrastrukture, a na marginama samita dotaknuta je i tema antikorupcionih sankcija EU. Ovo pitanje je produžetak traženja kompromisnog rešenja za budući, jedanaesti, paket sankcija protiv Rusije. Međutim, ovaj paket ima veliki značaj, jer se ne tiče isključivo Ruske Federacije, već će primarno biti usmeren prema trećim državama i onim kompanijama koje pomažu ruskoj ratnoj mašineriji i privredi. Jedanaesti paket sankcija je zapravo samo deo nove opšte strategije borbe protiv korupcije, koju je 3. maja ove godine obelodanila Evropska komisija. EU zauzima novi antikorupcioni stav i proširuje obuhvat budućih sankcija sa država na kompanije i fizička lica. Ovakav sankcioni model se definiše sintagmom horizontalne sankcije, nasuprot državnim sankcijama.

U ranijem periodu, pre svega nekoliko godina, jedine horizontalne sankcije koje je EU primenjivala ticale su se sankcionisanja terorističkih aktivnosti. Zatim je EU proširila ovaj sankcioni model na sferu kršenja ljudskih prava, oličen u Evropskom zakonu Magnitskog iz 2019. godine. Od ove godine, po svemu sudeći, EU horizontalne sankcije pogodiće i izvore korupcije. Ideja je da EU projektuje svoju moć i uticaj na svetskom nivou, tako što će direktno sankcionisati odgovorne ekonomske i političke aktere umešane u korupciju na različitim nivoima i u odnosu sa trećim državama i njihovim kompanijama. Brisel će time dobiti moćan instrument za uticaj u državama koje žele da joj se pridruže ili imaju razvijenu ekonomsku saradnju sa njom. Sankcije o kojima je reč trenutno se svode na zamrzavanje imovine fizičkih lica i kompanija, a takođe zabrane ulaska na teritoriju EU.

Primera radi, države zapadnobalkanskog regiona ne moraju biti ciljane opštim sankcijama, kao što je izbacivanje iz Šengen zone ili uvođenjem trgovinskih tarifa i carina, njihovu političku i ekonomsku elitu biće moguće kazniti direktno. Zašto otuđivati čitave nacije opštim sankcijama, kada se ne radi o ratnoj situaciji kao što je slučaj sa Rusijom, kao vinovnikom agresije, kada se mogu ciljati konkretni političari ili tajkuni i njihov imetak. Sistem nije razrađen samo za Rusiju, mada će u njenom slučaju biti testiran, već će biti primenjivan protiv svih aktera koji koče reforme u svojim državama, koje su na putu priključenja Evropskoj uniji ili zavise od ekonomske saradnje sa njom. Prva praktična primena novog sankcionog modela već je započeta u Moldaviji, gde su pod evropske sankcije potpali lideri prokremaljske opozicije okupljeni oko tajkuna Ilana Shora, pravosnažno osuđenog u odsustvu na kaznu od 15 godina zatvora za pranje novca i korupciju. Ugledna nevladina organizacija Transparency International pohvalila je novi pristup EU sankcijama i borbi protiv korupcije.

Depositphotos

 

Ne treba misliti da će horizontalne sankcije biti mrtvo slovo na papiru i samo formalno ciljati političke aktere. Sankcije su politički instrument, biće primenjivane tamo gde se politička elita opire reformama, a zavisi od EU. Ne možete voditi politiku suprotnu EU, na primer ne uvoditi sankcije Rusiji, a dobijati novac iz njenih fondova, trgovati sa njom po povlašćenim uslovima, ali i prati novac, stečen korupcijom, kroz njene banke i finansijske institucije. Novi sankcioni model biće podržan ekspertskim timovima, tačno će se znati ko će biti ciljan i ko je u njegovoj mreži saradnika. Neće biti moguće registrovati imovinu na suprugu, majku, kuma ili tetku iz Kanade.

Novi sankcioni instrumenti, ukoliko budu pravilno primenjivani, a na primeru Moldavije svedoci smo dobrog početka, promeniće dinamiku odnosa država koje žele da postanu deo EU sa Briselom. Dosad je kalkulacija bila zasnovana na činjenici da uvođenje opštih sankcija protiv države koja je kandidat za pristupanje EU označava potpun prekid odnosa i udaljavanje date države od Brisela. Sada će Evropska unija moći da smanji rizik, time što će udariti direktno na političku i ekonomsku klasu, zaobilazeći sukob sa čitavom državom. To će omogućiti opoziciji u pomenutim državama da napreduje i smeni korumpiranu vlast, te povrati partnerske odnose sa Evropom. Sedeti na dve stolice postaće znatno teže, na šta će morati da obrate pažnju i lideri Zapadnog Balkana.

 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.