Vrata za dobijanje zlatne vize se zatvaraju, ali prozori su otvoreni

Portugalija je ukinula režim zlatne vize koji je strancima nudio boravak u zamenu za ulaganje od najmanje 350.000 evra. Ali američki digitalni nomadi i bogati Kinezi nemaju zbog čega da brinu kada su u pitanju prilike za prilagođavanje mediteranskom stilu života. Donosioci odluka u južnoj Evropi neće odustati od ponude podsticaja za privlačenje svetskih elita. Dugoročno niska stopa rasta, visok javni dug i nezaposlenost su garancija da to sebi ne mogu da priušte.

Iako brojevi izdatih portugalskih viza nisu veliki (nekoliko desetina prijava u januaru i u proseku manje od 100 prijava  mesečno u prošloj deceniji), njihov učinak je izazvao izliv teskobe. Predsednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen izrazila je nezadovoljstvo programima zlatnih viza nakon što su navodno pružili rupu u zakonu ruskim oligarsima za izbegavanje sankcija. Irska je nedavno zaustavila sličan program. Čak je i Britanija, kojoj su silno potrebna strana ulaganja, posle Bregzita pooštrila svoj okvir o izdavanju zlatnih viza.

Evropski političari možda ne žele da se oslone na bogate strance kako bi ojačali državne finansije, ali uglavnom nemaju izbora. Rafael Domenech, šef sektora za ekonomske analize španske banke Banco Bilbao Vizcaya Argentaria, rekao je za Bloomberg da južnoj Evropi treba više milijardi evra ulaganja u sledećih 10 do 20 godina samo kako bi dosegla svoje neto nulte ciljeve.

Stoga ne čudi što se vrata za portugalsku zlatnu vizu naizgled zatvaraju dok poreski savetnici predviđaju da će se prozori širom otvoriti. Španija je u januaru uvela dopunu zakona za digitalne nomade, takozvanog Beckhamovog zakona (nazvanog po fudbaleru Davidu Beckhamu, koji je bio jedan od prvih koji je iskoristio poresku nagodbu), koji onima koji se presele u Španiju zbog posla omogućuje da plaćaju poreze kao nerezidenti, na period od šest godina. Dopuna zakona poziva preduzetnike, ulagače i profesionalce koji su samozaposleni i žele se preseliti u Španiju, da plate paušalni porez od 24 odsto na prihode do 600.000 evra, koji je vidno niži u poređenju sa stopom od 47 odsto na prihode veće od 300.000 evra za španske rezidente.

Domenech je rekao da će biti potrebno više od godine da se obim ulaganja ljudi koji su iskoristili poreski sporazum prikaže u podacima. Portugalski finansijski stručnjak, s kojim sam nedavno razgovarao, rekao je da očekuje da će i Atina (gde je na snazi takođe jedinstveni poreski sporazum) imati koristi od odustajanja Lisabona od statusa investicione destinacije.

Bloomberg

 

Tokom nedavnog putovanja u glavni grad Portugalije svuda sam čuo pritužbe o dislokaciji u gradu sa samo 500.000 stanovnika, za koju je kriv priliv hiljada bogatih stranih porodica u prošloj deceniji. Samo prošle godine procenjeni neto priliv od 1.300 milionera stigao je u zemlju, prema podacima New World Wealtha. Rastuće cene nekretnina bile su glavna zamerka. Nacionalni zavod za statistiku procenjuje da su vlasnici zlatnih viza doneli 6,8 milijardi evra ulaganja, od kojih je većina kanalisana u nekretnine oko Lisabona i turističkog grada Porta. Posledice su očigledne svuda.

Jedan direktor mi je rekao da je prosečna cena obroka u restoranu tokom protekle decenije udvostručena, zbog čega je takvo obedovanje nedostupno lokalnim porodicama s minimalnom mesečnom platom od 760 evra. Drugi šef je rekao da se plaže, koje su bile otvorene za javnost, sada suočavaju s predlozima da se neki delovi u letovalištu Cascais, zapadno od Lisabona, zatvore za bogate koji ne žele da se mešaju s lokalnim stanovništvom, već se radije sunčaju u novoizgrađenim kondominijumima visoke sigurnosti.

Postoji rizik da se iskustvo iz Portugalije ponovi u Španiji, te i u drugim delovima južne Evrope. Paušalna poreska stopa namenjena privlačenju bogatih useljenika u Italiji podstakla je privredni procvat u poslovnoj prestonici Milanu, te podigla tamošnje cene nekretnina do nivoa na kom se meštani žale da su izbačeni iz grada.

Južna Evropa će u sledećoj deceniji morati da smanji napetosti. Međutim, ono što je sigurno jeste da postoji scenario koji treba izbeći. Reč je o primeru iz nefunkcionalnih južnoameričkih privreda u kojima su visoki dug, nejednakost i nizak rast razdirali društveno tkivo. Koliko god to izgledalo nategnuto, ovo je već na umu regionalne elite. "Uvek smo mislili da je naša sudbina Argentina", rekao mi je pre nekoliko godina Francesco Giavazzi, italijanski ekonomista i bivši savetnik premijera Marija Draghija.

Za Giavazzija i Domenecha, institucije Evropske unije i ubrizgavanje finansijskih sredstava posle pandemije predstavljaju protivtežu toj uznemirujućoj viziji periferne Evrope, po uzoru na Argentinu, Brazil, čak i Venecuelu. Ipak, dok se evropski jug udvara nemirnoj svetskoj eliti, proučavanje južnoameričkih privreda bi moralo da bude obaveza za evropske političare koji potrebu za ulaganjima žele da stave iznad društvene stabilnosti.

 

Da kontaktirate sa autorkom ove priče:
Rachel Sanderson na rsanderson17@bloomberg.net

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar