text size
Zakonsko regulisanje oblasti kriptovaluta u zemljama regiona je prilično slično i može se reći da je u povoju, s tim da je Srbija otišla najdalje usvajanjem lex specialis zakona. Sledeći korak će biti sveobuhvatnija regulacija koja će umnogome zavisiti od usvajanja Uredbe Evropskog parlamenta, poznate pod nazivom MiCA (Markets in crypto-assets).
Kriptovalute u BiH regulisane samo u pola države
Poslednji dan januara 2023. godine možemo smatrati istorijskim datumom za tržište kriptovaluta u Bosni i Hercegovini. To je dan kad je uspostavljena evidencija pružalaca usluga povezanih s kriptovalutama u Republici Srpskoj (RS), ali taj dan predstavlja i početak praktične primene Zakona o izmeni i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti, koji reguliše oblast kriptovaluta ili kako ih je zakonodavac nazvao "virtuelnih valuta".
Zakon je doneo prvi podzakonski akt koji je propisao uslove upisa i sadržaj evidencije fizičkih i pravnih lica koja se bave posredovanjem u kupovini i prodaji virtuelnih valuta. Zakon i pravilnik doneli su i službenu definiciju virtuelnih valuta, ali i pravnu regulativu u području sprečavanja pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti u okviru poslovanja menjačnica i berzi virtuelnih valuta, kao i kod pružalaca depozitarnih usluga digitalnih novčanika.
Nadzor nad radom takvih subjekata obavlja Komisija za hartije od vrednosti (KHOV) Republike Srpske i to s aspekta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti.
Pored sprečavanja pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti sam zakon i pravilnik su doneli i delimičnu zaštititu samih investitora. Prvo tako da svakog investitora pružalac usluga virtuelnih valuta mora da upozori na rizike samog ulaganja u virtuelne valute. Drugo tako da novac investitora nije u vlasništvu pružaoca usluga, tj. da ne ulazi u imovinu, likvidacionu ili stečajnu masu pružaoca usluga, odnosno da je novac investitora izuzet od bilo kojeg vida izvršenja nad tim novcem.
Ovim zakonom i podzakonskim aktom je počela regulacija kriptovaluta u Bosni i Hercegovini. Namerno koristim reč "počela", jer je ovo samo prvi korak ka regulisanju ove oblasti.
Jedna od trenutnih nelogičnosti u BiH je da imamo situaciju da pola države, u ovom slučaju Republika Srpska, ima regulisanu oblast virtuelnih valuta, dok druga polovina države, odnosno Federacija BiH, zasad izričito odbija da reguliše ovu oblast. To je samo jedan od niza razloga zbog čega još uvek nemamo usvojen novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti. Takav zakon bi, između ostalog, regulisao i oblast virutelnih valuta na nivou cele države.
Deposit Photos
HANFA postupa slično kao i KHOV RS
Kad je reč o regulaciji kriptovaluta u regionu, krenuću od Hrvatske i Slovenije, koje se nalaze u Evropskoj uniji (EU). Razlika između regulative u Republici Srpskoj (BiH), Hrvatskoj i Sloveniji skoro pa da i nema, i odnose se jedino na zakon kojim je ta oblast definisana i u kojem organu je poverena regulacija. I u Hrvatskoj i u Sloveniji, kao i u većini evropskih zemalja, ova oblast je regulisana Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti kao prioritetna oblast za regulaciju.
Hrvatski sabor je 2019. godine usvojio izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti i na taj način regulisao ovu oblast u toj zemlji. Nadzor nad radom lica koja pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama obavlja Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (HANFA) i to s aspekta primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. HANFA je takođe uspostavila evidenciju pružalaca usluga kao što je to učinila i KHOV u RS.
Slovenija prva u regionu uvela poseban porez za kriptovalute
Slovenija je pored usvajanja Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, kojim je definisala oblast kriptovaluta, usvojila i Zakon o platnim uslugama i sistemima kojim je rečeno da kriptovalute nisu virtuelne valute ni novčana imovina, ali se kripto provajderi, kao što su kripto mjenjačnice, berze i trgovci, smatraju "finansijskim institucijama" kako bi se osigurala usklađenost sa Zakonom o sprečavanju pranja novca. Nadzor nad njima provodi Centralna banka Slovenije. Finansijska uprava Slovenije (FURS) je pojačala regulaciju, tj. otišla korak dalje tako da je prva u regionu uvela posebnu poresku stopu za kriptovalute od 10 odsto na plaćanje i konverziju kriptovaluta. S prosekom od 14,5 blokčejn kompanija na milion stanovnika, Slovenija se smatra jednom od najviše "crypto friendly" zemalja u svetu. Zanimljivo je da jedan od najstarijih kripto-provajdera Bitstamp poreklo vodi iz Slovenije i da su osnivači ove kripto-berze državljani Slovenije.
Omekšan stav Narodne Banke Severne Makedonije
Narodna Banka Severne Makedonije je 2016. godine izašla s veoma oštrim dopisom kojim se upozorava javnost o rizicima povezanim s ulaganjem u virtuelne valute, a koji je javnost protumačila kao da Severna Makedonija zabranjuje kriptovalute.
Međutim, virtuelne valute nisu zabranjene u Severnoj Makedoniji, što pokazuje i kasnije omekšavanje stava Narodne Banke Severne Makedonije. Takođe 2022. godine je usvojen novi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, čime je i zvanično regulisana oblast virtuelnih valuta u toj zemlji.
Bloomberg
Srbija najobuhvatnije regulisala kriptovalute, ali ima problema
Srbija je 2020. godine, kao jedna od prvih zemalja u svetu, regulisala oblast kriptovaluta na jedan sveobuhvatniji način posebnim lex specialis zakonom o digitalnoj imovini. Nadzor nad provođenjem ovog zakona je poverena Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti.
U to vreme se činilo da je to jedno od najboljih zakonskih rešenja u regionu i svetu, međutim vremenom su na površinu isplivale mnoge manjkavosti i problemi u njegovoj implementaciji.
Narodna banka je velikim brojem podzakonskih akata u startu preregulisala ovu oblast u Srbiji pa smo imali situaciju da se skoro dve godine čekalo na dobijanje prvih licenci za pružaoce usluga virtuelnih valuta.
Takođe, pojedine delove zakona već sad možemo smatrati zastarelim, dok se u međuvremenu pojavio veliki broj novih vidova digitalne imovine kao što su NFT-ovi koje zakon nije predvideo jer je otišao previše usko u samoj regulaciji.
Crna Gora ima Direktorat za blokčejn i kriptovalute
Crna Gora je osnovala Direktorat za blokčejn i kriptovalute pri Ministarstvu finansija. Direktorat je 2022. godine saopštio da je u toku priprema zakona kojim bi se regulisala ova oblast u Crnoj Gori, te da je cilj zakona, između ostalog, da se državi obezbedi instrument za pregled i kontrolu tržišta i uspostave pravila za njegovo funkcionisanje, u cilju eliminisanja aktera sa crnog tržišta.
Sledeći korak zavisi od MiCA uredbe Evropskog parlamenta
Zasad je fokus regulacije isključivo bio na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti i identifikovanju provajdera koji se bave posredovanjem u kupovini i prodaji kriptovaluta. Sledeći korak će biti sveobuhvatnija regulacija koja će umnogome zavisiti od usvajanja Uredbe Evropskog parlamenta poznate pod nazivom MiCA (Markets in crypto-assets).
MiCA uredba bi trebala biti usvojena ove godine. Sama Uredba donosi harmonizaciju regulacije digitalne imovine na nivou cele Evropske unije. Pošto se deo zemalja u regionu već nalazi u EU, a druge zemlje su na putu pridruživanja, za očekivati je da će usvajanjem Uredbe doći do dodatne sveobuhvatnije regulacije digitalne imovine u regionu, što će posledično dovesti i do harmonizacije propisa i u samom okruženju.
Boris Majstorović je izvršni direktor i rukovodilac sektora informaciono-tehničke podrške i razvoja u kompaniji Digital Assets Management Banjaluka, koja je osnivač prve kripto berze i kripto mjenjačnice u BiH - Balkan Crypto Exchange (BCX).
Sadržaj, stavovi i mišljenja izneti u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
