Inflacija je izazvala ozbiljnu ekonomsku štetu. Najveću štetu pretrpeli su najranjiviji – građani sa niskim dohocima. Procenjujem da je u Bosni i Hercegovini (BiH) ekonomska šteta na krajnjoj potrošnji domaćinstava 3,7 milijardi konvertibilnih maraka (1,9 milijardi evra). Domaćinstva u BiH su za istu količinu robe i usluga morala izdvojiti više novca kako bi očuvala standard jednak onome iz 2021. godine.
Godina pred nama nastavak je globalne neizvesnosti i pokušaj uspostavljanja novih geopolitičkih položaja. Tektonski poremećaji na geopolitičkoj sceni ostavljaju trag u ekonomskoj stvarnosti. Poslednje projekcije iz decembra 2022. godine u koje sam imao uvid ukazuju na to da je osnovna projekcija Evropske centralne banke (ECB) za 2023. godinu inflacija od 6,3 odsto. Pokažu li se procene tačnima, u BiH očekujem nivo inflacije od oko 10 odsto. To nam otvara pitanje koliki je novi inflacije poželjan, prihvatljiv i dobar.
Akademska zajednica i ljudi iz prakse u razvijenim zemljama već vode ovakve rasprave. Opšti je cilj inflacija od dva odsto jer je kao takva pretpostavljeno pogodna za ravnomeran realni ekonomski rast. Ekonomski sistem SAD u razdoblju zauzimanja globalnog primata imao je nivo inflacije od približno dva odsto. To je postalo norma i na neki način cilj mnogih centralnih banaka. Međutim, nisu otkriveni argumenti zbog kojih inflacija od tri do četiri odsto ne bi bila poželjna. Nema ni argumenata da bi podizanje ciljane inflacije u razvijenim zemljama na nivo od četiri odsto uneravnotežilo njeno kretanje, niti dokazi da bi kretanje realnog BDP-a bilo lošije ako ciljana stopa inflacije bude četiri umesto dva odsto.
Blanchardova ideja
Ovu ideju zagovara bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Olivier Blanchard, o čemu je intenzivno pisao, pa smatram da tu ideju u Adria regiji ili konkretno za BiH treba ozbiljno razmotriti. Inflacija, za tržište u razvoju kakvo je BiH, između četiri i sedam odsto nije negativna pojava, već uobičajena jer se o privredi češće razmišlja. Drugim rečima, držimo li novac dugo, više nas košta, pa moramo razmišljati šta učiniti sa njim. Povećava se obrt novca u sistemu, a to stvara viši nivo privredne aktivnosti.
Saša Stevanović
ECB će svoju restriktivnu politiku voditi dok ne nadvlada inflaciju. Sadašnji cilj je dva odsto, ali šta ako dostigne nivo od četiri? Rekao bih da tad već ulazimo u teritoriju ciljane inflacije i predloga njenog dugoročnog zadržavanja na tom nivou. Ako inflacija veća od ciljane od dva odsto ne utiče na nivo ekonomskog rasta, ako ne ugrožava realni ekonomski rast, ako ne vidimo argumente da to ne utiče na cenovnu stabilnost, ne vidim razlog za nastavak s restriktivnom monetarnom politikom.
Napomenuo bih da restriktivne politike umanjuju agregatnu potražnju i otežavaju održavanje dostignutog nivoa životnog standarda. O ovom će se pitanju morati postići neki dogovor jer će ono svakako uticati na pitanje prihvatljive inflacije za ekonomski sistem kakav vlada u Bosni i Hercegovini, ali i u zemljama okruženja. Podigne li se ciljana inflacija u narednom razdoblju na nivo od tri do četiri odsto, posledično bih inflaciju za BiH, koja je između pet i deset odsto, smatrao prihvatljivom jer smo tržište u razvoju.
Problemi su potencijali
U 2022. godini Bosna i Hercegovina imaće realni ekonomski rast koji će, prema podacima Svetske banke, biti drugi najveći u poslednjih deset godina. Realni ekonomski rast iznosiće četiri odsto. Osvestimo li u kakvim je okolnostima unutrašnjeg i spoljnog karaktera ostvaren realni ekonomski rast, smatram da bi trebalo da budemo zadovoljni. Ovo zadovoljstvo ne bi trebalo da nas uljuljka u lažan osećaj sigurnosti jer bi rast mogao biti slučajan, ali bi nam trebalo dati novu energiju, kako bismo upravo tu energiju, raspravu, naš balkanski inat, usmerili u rešavanje ekonomskih problema ove regije i BiH.
Tvrdim da su naši najveći problemi ujedno naši najveći potencijali. Bosanskohercegovački ekonomski sistem pati od mnogo problema, što znači da imamo mnogo potencijala. Posvetimo se problemima rasta plata, produktivnosti i zaposlenosti, kao i održavanju postojećeg nivoa kako bismo time ubrzali obrt novca i konvergenciju ka dohocima Evropske unije i razvijenih zemalja i osigurali da novac odlazi u instrumente i mere sa najvećim doprinosom ekonomskom rastu i povećanju životnog standarda.
Saša Stevanović je analitičar, doktor ekonomskih nauka i izvršni direktor za investicione poslove Društva zа uprаvljаnje Penzijskim rezervnim fondom Republike Srpske.
Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.
.webp){kind=icon}
