Međugodišnja inflacija u novembru je iznosila 2,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), što ukazuje na stagnaciju, jer je zadržala nivo na kojem je bila u oktobru. Pre oktobra i novembra, inflacija je poslednji put bila ovako niska u aprilu 2021, a novembar je istovremeno treći mesec od kako je uvedena Uredba o ograničenju trgovačkih marži. Međutim, uredba "nije glavni razlog što je inflacija stagnirala", kaže za Bloomberg Adria TV Ivana Todorović, docentkinja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
"Uredba o ograničenju trgovačkih marži uticala je na nastavak pada cena prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, koji je neutralisao rast u drugim kategorijama proizvoda", dodaje Todorović. Potrošačke cene u novembru 2025, u poređenju sa decembrom 2024. godine u proseku su porasle za 2,6 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju RZS-a. "Zabeležem je izvestan rast cena i to u kategorijama koje se odnose na baznu inflaciju, kao što su naftni derivati", pojašnjava Todorović.
Opširnije
Inflacija u novembru stagnirala, niža od očekivanog
Srpska inflacija stagnirala je u novembru, trećem mesecu važenja državne Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.
12.12.2025
Kod NBS nema iznenađenja - referentna kamata i dalje na 5,75 odsto
Centralna banka Srbije više od godinu dana nije menjala ključnu stopu, a ovakva odluka NBS je očekivana.
11.12.2025
Rešenje za NIS mora biti brzo, kašnjenje bi moglo da košta stotine miliona evra mesečno
Odlaganje rešenja za NIS podiže cene goriva i gura dinar ka deprecijaciji, kaže Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu.
08.12.2025
Tabaković: Upozoreni smo zbog NIS-a, o specijalnoj operaciji ne govorim
Narodna banka Srbije dobila je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog rada sa već sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije, saopštila je guverner Jorgovanka Tabaković.
19.11.2025
U odnosu na zemlje u regionu, Srbija je nakon uvođenja Uredbe o ograničenju marži " postala uporediva sa zemljama gde se inflacija kreće oko ciljane vrednosti, kao što su Poljska i Češka". Kako dodaje, "do pre tri meseca, bila je bliža zemljama gde se inflacija kretala oko gornje granice cilja, kao što je Mađarska".
Novembarska inflacija je ujedno bila niža nego što su očekivali analitičari koje je Bloomberg anketirao.
Analitičari predviđaju da će indeksi potrošačkih cena u decembru biti na nivou od 3,1 odsto. Takođe očekuju da će kroz godinu dana, u decembru 2026, inflacija biti oko četiri odsto.
"Priroda dezinflatornih pritisaka u Srbiji je manje tržišne prirode, a više je posledica intervencija vlade", ocenjuje Todorović. "Zbog toga, činjenica da se inflacija kreće oko donje granice ciljane vrednosti nije signal za relaksiranje monetarne politike, što već vidimo kod zemalja kao što su Poljska i Češka", pojašnjava.
Iako je inflacija usporila, Narodna banka Srbije (NBS) je i u novembru zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto, kao i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto). Obrazlažući odluku da zadrže kamatne stope, iz NBS su saopštili da su imali u vidu "ostvarenu i očekivanu inflaciju, ali i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje".
"Iako će se inflacija kretati oko cilja, faktori koji su je tu doveli je državna intervencija, a ne situacija na tržištu, što je indikator donosiocima monetarne politike jeste da verovatno još uvek nije trenutak za relaksaciju", dodaje Todorović.
Kako naglašava, cene naftnih derivata u novembru u Srbiji su porasle oko 2,5 odsto, iako su njihove cene na svetskom tržištu na silaznoj putanji. "To je rast koji ne ugrožava inflaciju, ali videli smo da je projekcija centralne banke zasnovana na pretpostavkama da će se ova situacija razrešiti", kaže Todorović.
Pitanje vlasničkih odnosa u Naftnoj industriji Srbije (NIS), koja je od pod američkim sankcijama od 9. oktobra zbog ruskog udela u vlasništvu bitno utiče na inflaciju. "Ukoliko se situacija ipak ne razreši uskoro, Srbija će biti u situaciji da pojačano uvozi naftne derivate, čija je cena uvećana za troškove prerade, umesto da uvozi sirovu naftu čija cena na svetskom tržištu pada", dodaje Todorović.
"U tom slučaju, inflatorni pritisci po ovom osnovu mogli bi postanu osetniji, ako uzmemo u obzir da je učešće naftnih derivata u potrošačkim cenama je šest odsto, što bi se odrazilo na ukupnu inflaciju", ističe Todorović. Kako dodaje, "taj rast cena država može da preuzme na sebe tako što će smanjiti akcize".
Međutim, ocenjuje, to je ograničavajući faktor za javne finansije. "Akcize su stabilan izbor prihoda, a pritom Srbija ima dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da budžetski decifit ne bi smeo da pređe tri odsto, a tolike su i projekcije".
Todorović ocenjuje da bi eventualna intervencija države da smanji akcize bila "kratkoročna", a da bi se deo rasta cena naftnih derivata "prelio i na potrošačke cene".
.webp){kind=icon}
