Recept za proteze ili par saveta za ekonomsku politiku u BiH

Kad su u Bukureštu 2001. godine dodeljivali počasni doktorat Josephu Stiglitzu, dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju za tu godinu, organizatori su pozvali predstavnike balkanskih zemalja da učestvuju u radu na panelu eksperata i prezentuju ekonomsku situaciju svojih zemalja - po pet minuta za izlaganje i pet za Stiglitzev komentar. Izlaganja i Stiglitzevi komentari trajali su po predviđenom planu - osim za BiH. Rasprava o njoj trajala je 35 minuta.

Za razliku od prezentovanih zemalja, BiH je vrlo specifična. Bugarska i BiH su jedine zemlje sa currency boardom u Evropi i među pet zemalja sveta, ako se izuzme sedam malenih karipskih zemalja, ali Bugarska nije bila zastupljena na panelu.

Uporedimo BiH s plivačem. Za razliku od većine drugih zemalja, kod kojih plivač ima obe ruke, kod BiH nema jednu ruku (zbog currency boarda, jer nema monetarnu politiku) dok mu je druga slomljena. Lako je voditi politiku kad su obe ruke na raspolaganju, tj. grane ekonomske politike, fiskalna i monetarna politika. No, kako je voditi kad nema monetarne politike, a fiskalna je razdrobljena između države, entiteta i kantona i još nekoordinisana.

Stiglitz je bio zainteresovan za ekonomski rast i uravnotežavanje ekonomije u uslovima uveliko nepostojeće, ka tome još i nekoordinisane ekonomske politike. I kome je, osim znatiželjnika kao što je Stiglitz, u interesu da podigne ekonomiju sa 2,5 odsto na sedam odsto godišnje i da je uravnoteži tokom te putanje.

Politika produktivnosti

Bh. ekonomija ima visoku nezaposlenost, visoku inflaciju i umeren deficit tekućeg računa. Ne može se uravnotežavati ako ne smanji relativne troškove proizvodnje, tj. smanji domaće u odnosu na inostrane troškove proizvodnje. To se može postići devalvacijom, sa kontrolom i bez kontrole inostranih tokova kapitala, te rastom produktivnosti – što, na primer, pokazuje i negativno iskustvo Argentine 2001. god. "Nešto je duboko pogrešno sa sistemom ako je spao na taj izbor", smatra nobelovac Krugman. Malo bi više mogao kazati Mundell, nobelovac i "ekspert eksperata" u međunarodnoj ekonomiji, kazao bi Ćiro Blažević.

Vjekoslav Domljan

Ako bh. političari već u razdoblju jedne generacije ne žele koristiti top-down pristup, zbog rasprava o nadležnosti, ostaje bottom-up pristup. Treba ustanoviti koje su komparativne prednosti regija i koje kompetitivne prednosti u penjanju uz globalne lance vrednosti njihovih firmi. To je put za povećanje udela BiH u globalnom izvozu s 0,03 odsto na barem 0,11 ili 0,13 odsto, koliko imaju Srbija ili Hrvatska, da ne kažemo 1,9 odsto, koliko ima Švajcarska. No, za sprovođenje tog teorijskog koncepta i EU koncepta "pametne specijalizacije regija", treba imati pameti. Ipak, bh. vlasti ne samo što ne razvijaju veštačku inteligenciju nego i rasteruju prirodnu.

Finansijska politika

Politika "stvari idu kako idu" nastaviće se ako politički lideri - aktuelni i budući - ne budu izvlačili lekcije iz svladavanja kriza. Na primer, tokom globalne krize od 2007. do 2009.  godine politika je preplavila svet likvidnošću, ali nije usmerila novac prema najvažnijim investicijama. Novac se vratio u finansijski sistem i tu ostao zarobljen. Tako je širom sveta, ali nigde više nego u BiH. Tokom krize od 2020. do 2022. opet su preplavili svet likvidnošću i prouzrokovali inflaciju.

Kamatna stopa na kredite je veća od stope rasta bruto domaćeg proizvoda, pa se novac izvlači iz privrede i seli u banke. Jedini način za sprečavanje rasta kamatnih stopa - što je aktuelni globalni trend - jeste ojačati konkurenciju i smanjiti sistemski rizik.

Bh. banke su, i zato što su ih političari stavili u stanje pravnog monopola, okupirale 90 odsto tržišta. No, od prikupljenih 28,9 milijardi KM depozita, 6,4 milijarde KM su umrtvile kroz rezerve kod Centralne banke, na šta plaćaju i kamatu i taj trošak se prevaljuje na građane i firme.

Bloomberg

Formiranjem jednog strateškog investicionog fonda (SIF) za energiju znatan deo tih sredstava koja leže kod Centralne banke, a i drugde, npr. u džepovima građana i dijaspore, stavio bi se u funkciju. Ako bi SIF, na primer, prikupio 10 milijardi KM, veličina depozita banaka bi spala na 18,9 milijardi, odnosno obavezne rezerve bi se automatski smanjile za jednu milijardu i koristile za razvoj. Eto dopunske milijarde, koliko BiH godišnje uveze ino-štednje kroz deficite u tekućem platnom bilansu.

Fond bi ulagao u proizvodnju, skladištenje, prenos i distribuciju električne energije, povećanje energetske efikasnosti, korišćenje energetskih štednih tehnologija, čak i u razvoj tih tehnologija.

Inicijator osnivanja fonda bi bila inostrana finansijska institucija s AAA kreditnim rejtingom, jer u rentijerske bh. institucije građani i firme imaju poverenja koliko i u njihove sertifikate i privatizaciju. Ona bi uz partnerstvo zainteresovanih bh. vlasti, većih kompanija i banaka formirala kapital od milijarde, koji bi se uvećavao emisijama zelenih obveznica i sl. Građani bi dobili veći prinos od prinosa na uloge kod banaka, a BiH bi koliko-toliko spremna dočekala 2026. i EU porez na prljavu energiju.

 

Vjekoslav Domljan je rektor Sarajevo School of Science and Technology (SSST) i redovni profesor na Ekonomskom fakultetu.

Sadržaj, stavovi i mišljenja izneseni u komentarima objavljenim na Bloomberg Adriji pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove uredništva Bloomberg Adrije.