Kreativna veštačka inteligencija pravi ozbiljne brljotine

Napeta scena u filmu iRobot iz 2004. prikazuje lika kog glumi Will Smith kako se raspravlja sa androidom o kreativnoj sposobnosti čovečanstva. "Može li robot napisati simfoniju?", pita on, retorički. "Može li robot pretvoriti platno u prelepo remek-delo?"

"Možeš li ti?" robot odgovara.

Mašinama ne bi bio potreban lukav odgovor u našoj trenutnoj stvarnosti. Odgovor bi jednostavno bio „da“.

U poslednjih nekoliko godina, sistemi veštačke inteligencije su od mogućnosti da obrađuju sadržaj – prepoznaju lica ili čitaju i transkribuju tekst – došli do kreiranja digitalnih slika ili pisanja eseja. Digitalni umetnik Beeple bio je šokiran u avgustu kada je nekoliko korisnika Twittera napravilo sopstvene verzije jedne od njegovih slika pomoću alata koji koristi veštačku inteligenciju. Sličan softver može kreirati muziku, pa čak i video-zapise. Široki pojam koji opisuje sve ovo je "generativna veštačka inteligencija", a kako ovaj najnoviji zalet u digitalnu budućnost postaje deo naše sadašnjosti, neki poznati izazovi tehnološke industrije kao što su autorska prava i društvena šteta isplivavaju.

Bloomberg

Verovatno ćemo se osvrnuti na 2022. godinu kada je generativna veštačka inteligencija eksplodirala u javnom mnjenju, pošto su sistemi za generisanje slika, počevši od OpenAI-a i "open source" startapa Stability AI izašli u javnost, što je izazvalo poplavu fantastičnih slika na društvenim medijima. Proboji i dalje dolaze u velikom broju i veoma brzo. Prošle nedelje, istraživači u Meta Platforms Inc. najavili su sistem veštačke inteligencije koji bi mogao uspešno da pregovara sa ljudima i generiše dijalog u strateškoj igri pod nazivom "Diplomacy". Investicije rizičnog kapitala u ovoj oblasti porasle su na vrednost ugovora od 1,3 milijarde dolara ove godine, prema podacima istraživačke firme Pitchbook, čak i kada su investicije za druge oblasti u tehnologiji opadale. (Obim poslova je porastao skoro 500 odsto u 2021.)

Kompanije koje prodaju sisteme veštačke inteligencije za generisanje teksta i slika biće među prvima koje će zaraditi novac, kaže Sonya Huang, partner u kompaniji Sequoia Capital koja je objavila listu kompanija iz oblasti generativne veštačke inteligencije koje su ovog meseca postale viralne. Posebno unosna oblast biće igrice, u kojoj je potrošnja u digitalnoj sferi već najveća.

"Šta ako je igranje generisano bilo čim što vaš mozak može da zamisli, a igra se samo razvija kako vi idete?", pita Huang. Većina startapa iz generativne veštačke inteligencije se razvija na konceptu nekoliko popularnih modela veštačke inteligencije kojima ili plaćaju pristup, ili ga dobijaju besplatno. OpenAI, kompanija za istraživanje veštačke inteligencije čiji je suosnivač Elon Musk, a uglavnom je finansira Microsoft Corp., prodaje pristup svom generatoru slika DALL-E 2 i svom automatskom piscu teksta GPT-3. (Predstojeću iteraciju ovog poslednjeg, poznatu kao GPT-4, programeri koji na njoj rade opisuju kao nakazno veštu u oponašanju ljudskih šala, poezije i drugih oblika pisanja.)

Ali ovaj napredak se neće nastaviti nesputano, a jedan od najtežih problema koji treba rešiti su autorska prava. Upisivanjem "zmaj u stilu Grega Rutkowkog" dobićete umetnička dela koja izgledaju kao da su mogla da potiču od obog digitalnog umetnika koji stvara fantastične pejzaže. Rutkowski od toga nema nikakvu finansijsku korist, čak i ako se generisana slika koristi u komercijalne svrhe, na šta se umetnik javno žalio.

Popularni generatori slika kao što su DALL-E 2 i Stable Diffusion zaštićeni su američkom doktrinom poštene upotrebe, čija odbrana za korišćenje autorskog dela se zasniva na slobodnom izražavanju. Njihovi sistemi veštačke inteligencije su obučeni korišćenjem na milione slika, uključujući sliku Rutkowskog, tako da u teoriji imaju koristi od direktne eksploatacije originalnog dela. Ali advokati za autorska prava i tehnolozi su podeljeni oko toga da li će umetnici ikada dobiti naknadu.

U teoriji, firme koje se bave veštačkom inteligencijom bi na kraju mogle kopirati model licenciranja koji koriste servisi za strimovanje muzike, ali odluke veštačke inteligencije su obično nedokučive – kako bi pratile upotrebu? Jedan od načina bi mogao biti da umetnici dobiju nadoknadu kada se njihovo ime pojavi u zahtevu, ali na kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju bi bilo da postave takvu infrastrukturu i da kontrolišu njeno korišćenje. Jedna grupna tužba protiv Microsoft Corp, Github Inc. i OpenAI zbog autorskih prava koja uključuje alat za generisanje koda pod nazivom Copilot, pojačava pritisak na kompanije pošto bi ovaj mogao da postavi presedan za šire generativno polje veštačke inteligencije.

Bloomberg

Zatim dolazimo do samog sadržaja. Ako veštačka inteligencija brzo generiše više informacija nego što je ljudski moguće – uključujući, neizbežno, pornografiju – šta se dešava kada su neke od njih štetne ili obmanjujuće? Facebook i Twitter su zapravo poboljšali svoju sposobnost čišćenja dezinformacija na svojim sajtovima u poslednje dve godine, ali bi se mogli suočiti sa mnogo većim izazovom alata za generisanje teksta - poput OpenAI - koji bi mogli da unazade njihove napore. Kompanija Meta, vlasnik Facebooka, nedavno je naglasila ovaj problem kroz svoj novi alat.

Ranije ovog meseca Meta je predstavila "Galacticu", jezički sistem specijalizovan za nauku koji može da piše istraživačke radove i članke na Wikipediji. U roku od tri dana, Meta ga je ugasila. Rani testeri su otkrili da stvara gluposti koje su zvučale opasno realistično, uključujući uputstva o tome kako napraviti napalm u kadi i unose na Wikipediji o prednostima belaca ili kako medvedi žive u svemiru. Jezivo je bilo to što su to bile činjenice koje su tako fino bile pomešane sa nebulozama da je bilo teško napraviti razliku između njih. Političke i zdravstvene dezinformacije je dovoljno teško pratiti kada ih pišu ljudi. Šta se dešava kada ga generišu mašine koje sve više zvuče kao ljudi?

Može se ispostaviti da će to biti zbrka svih zbrka.

 

Da biste kontaktirali sa autorom:
Parmy Olson na polson29@bloomberg.net